Дан италијанског дизајна у свету – Italian Design Day 2021

Ове године одржава се пето издање Дана италијанског дизајна у свету, иницијативе коју промовише Министарство спољних послова и међународне сарадње Италије, у сарадњи са Министарством културе, Асоцијацијом за индустријски дизајн (ADI), Фондацијом „Compasso d’Oro“, Италијанском агенцијом за спољну трговину (ICE), Конфиндустријом, Тријеналеом у Милану, Салоном намештаја у Милану, Федерацијом „Federlegno Arredo“ и Фондацијом „Altagamma“, са циљем да обележи изврсност италијанског дизајна у свету. Ова иницијатива обухвата богат програм промотивних догађаја а у њу су укључени „амбасадори“ италијанског дизајна који ће широм света, полазећи од теме „Пројекат и материја: нови изазови за одрживо покретање бренда Made in Italy“, представити најбоље од италијанског индустријског дизајна.

Поводом петог издања манифестације Italian Design Day, Амбасада Италије у Београду и Италијански институт за културу у Београду, у сарадњи са Архитектонским факултетом у Београду и Урбанистичким заводом Београда, представљају онлајн предавање проф. арх. Франка Пуринија, једног од главних представника италијанског неорационализма и посебно такозване „папирне“ архитектуре.

Опширније…

Архитектура у доба глобализације

ГРАД БЕОГРАД АНКЕТИРА ГРАЂАНЕ ПРИ ДОНОШЕЊУ УРБАНИСТИЧКИХ ПЛАНОВА

Приликом гостовања у информативном програму РТС „Београдска хроника“ (среда, 30. јун 2021.), главни градски урбаниста Марко Стојчић је истакао неопходност и потребу да се чује глас јавности приликом доношења планских докумената.

Опширније:

Главни урбаниста Марко Стојчић рекао је да је Град Београд, кад год је то могуће, увео обавезно анкетирање грађана пре израде урбанистичких планова. Он је у изјави за „Београдску хронику” прецизирао да је у току, примера ради, анкетирање грађана за најважнији стратешки документ – Генерални урбанистички план, те да се анкетирање и иначе обавља често када је потребно чути став грађана.

– Ово је начин и да се грађанима објасни шта се планира када је реч о будућим архитектонским и грађевинским пројектима. То није била пракса, али сада желимо да планове преведемо на језик разумљив грађанима, јер није свако архитекта или просторни планер – рекао је Стојчић.

Добар пример за то јесте направљена анкета за линијски парк, рекао је Стојчић, и најавио да је за сутра планирана јавна седница, те да по овом питању нема незадовољних грађана. Такође, један од примера из анкете за будући ГУП јесте питање о садржајима које би грађани радије желели у граду, а понуђени одговори су зеленило, јавни објекти и слично. Ипак, додао је Стојчић, грађанима је потребан и паркинг простор због чега треба наћи компромис између жеља једних и других грађана и наравно могућности у свим плановима будућег развоја Београда.

Главни урбаниста се осврнуо и на преговоре између грађана и инвеститора у Блоку 37, у којима је Град узео учешће у смислу координације у разговорима, како би се нашло компромисно решење.

– Питање је да ли ће инвеститор наставити радове или не. Једина могућност Града јесте да у перспективи покуша да тај простор претвори у јавни и да се ту изгради нешто што би било резултат анкета грађана овог новобеоградског блока. Нисмо одустали од тога и потребно је стрпљење са свих страна. Сви преговори су тешки, али се надамо неком коначном решењу, позитивном за све – казао је Стојчић.

Досадашња анкетирања и јавне седнице показале су да је дијалог важан, како би се задовољиле потребе грађана и како би решења била у складу са стратегијом развоја града.

– Сви заједно учимо у овом поступку. Трудимо се да што више грађана учествује у свакој анкети и да да позитивне критике. Изузетно је важно мишљење грађана – закључио је главни урбаниста.

17. ЛЕТЊА ШКОЛА УРБАНИЗМА У ВРЊАЧКОЈ БАЊИ

Међународна конференција – Седамнаеста Летња школа урбанизма и одрживог развоја, одржана је у Врњачкој бањи од 10. до 12. јуна 2021. године,  у организацији Удружења урбаниста Србије и Републичког геодетског завода, уз подршку Инжењерске коморе Србије.

Тема овогодишње школе јесу искуства и перспективе урбанистичког планирања са једностепеним концептом плана као основним, као и улога геопросторних података у друштву – е-простор.

Део уводних предавања представљао је и Омаж професору др. Владимиру Мацури, оснивачу Удружења урбаниста Србије и једном од најзначајнијих српских урбаниста, који је преминуо почетком године услед последница болести COVID-19. Професор Владимир Мацура је такође био директор Урбанистичког завода Београда у периоду од 2000. до 2004. године као и руководилац Генералног плана Београда до 2021.

Учешће у летњој школи урбанизма ове године узеле су колегинице:

– др Марија Лалошевић и Јелена Ђерић са радом Континуитет планских решења кроз генерације – пример подручја Кнез Михаилове улице у Београду, Србија, који се бави питањем шта нуди Детаљни урбанистички план из 1980. године а шта систем и оквир плана нове генерације. Рад се базира на откривању које су сличности и разлике, циљеви, ограничења и на који се начин урбанисти односе према планским решењима ранијих генерација. Такође предмет рада јесте и питање на који начин и у којој мери је могуће очувати споменичко наслеђе у контексту промене друштвеног уређења и актуелног неолибералног контекста, а са циљем наставка континуитета у доживљају јединствених споменичких карактеристика и безрезервног чувања споменичких вредности.

– Весна Теофиловић и др Јасмина Ђокић Павков са радом Зоне заштите далековода у градском подручју: изазови у планирању. Рад се бави проблематиком власништва, економске вредности и могућности коришћења грађевинског земљишта, функционисања електро-енергетског система и поштовања и примене мера заштите животне средине и здравља људи. Предмет истраживања је како се савремена пракса носи са изазовима сагледавања законских оквира и одредбама стратешких докумената – нарочито Плана генералне регулације Београда. Закључак рада се базира на питању да ли у покушају задовољења различитих интереса савремена пракса губи планерски циљ очувања јавног интереса – безбедност људи у оквиру инфраструктурних система.

– Марија Косовић и Ана Граовац са радом План генералне регулације као инструмент за трансформацију београдских браунфилд подручја. Рад проблематизује трансформацију подручја две новобеоградске фабрике ИМТ и ФОМ чије спровођење је дефинисано Планом генералне регулације на два различита начина – путем израде плана детаљне регулације и непосредном применом правила грађења израдом урбнистичког пројекта. У компаративној анализи фокус је на два аспекта – саобраћајно и инфраструктурно решење, и планирани капацитети изградње са физичком структуром. Закључак се односи на потернцијале, ограничења и смернице везане за План генералне регулације као плански документ и инструмент за трансформацију броwнфиелд подручја.

Радови су у целости објављени у Зборнику радова са Летње школе урбанизма, заједно са радовима осталих учесника међународне конференције.

Такође, поред наведеног, изабрани су органи Удружења урбаниста Србије, односно Председник, чланови Председништва, Надзорног одбора и Суда части, за период од 2021 до 2025. године. Наша колегиница Марија Лалошевић изабрана за члана Председништва Удружења урбаниста Србије, односно постала члан Изборне скупштине Удружења.

 

Текст приредила:
Марија Косовић, маст.инж.арх.

 

РАЗГОВОР СА ГРАЂАНИМА, ЈАВНА ДИСКУСИЈА ПОВОДОМ НАЦРТА ПЛАНА ДЕТАЉНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ ЗА ЛИНИЈСКИ ПАРК

На Дан заштите животне средине, 5. јуна 2021.године, у организацији ЦЕУС (Центар за експерименте и урбане студије) одржана је јавна панел дискусија у Дорћол плацу, посвећена размени мишљења, аргументације и идеја поводом Јавног увида у Нацрт плана детаљне регулације за линијски парк.

Иначе, ЦЕУС је организација која као партнер Града Београда учествује у међународном пројекту „Паметни градови“ (Clever cities) у оквиру праксе партиципативног планирања користећи конструктиван дијалог из више перспектива о томе како можемо унапредити планирање зелених простора, зелене инфраструктуре и природом-инспирисаних решења у локалном контексту.

Партнерство за урбане иновације са готово 60 учесника из преко 35 локалних и националних институција јавног и приватног сектора, академске заједнице и цивилног друштва, представља окосницу партиципативног планирања. На почетку израде овог планског документа дефинисана је визија Линијског парка: Линијски парк 2025. године је атрактивни, самоодрживи, мултифункционални, еко-технолошки, уметнички, едукативни и истраживачки, демонстрациони полигон, којим се промовишу здрав живот, заједница, космополитизам кроз националну културу, заштита природе и оснаживање младих“. Додатне сугестије су „Линијски парк је оаза, где се сусрећу техника, природа и уметност (еко-арт)“, која је и дефинисала програмски концепт планског решења.

ЦЕУС је покренуо читав низ акција које су укључиле и ангажовале грађане и различите стручњаке још у раној фази израде овог планског документа – и пре раног јавног увида, а комуникацију и ко-креацију конструктивних предлога наставили су у свим фазама. Од 17. маја 2021. одвија се Јавни увид у Нацрт планског документа у просторијама Секретаријата за урбанизам и грађевинске послове Града Београда, тим поводом су поред Главног урбанисте града Београда Марка Стојчића, представника грађана и грађана, у панел дискусији учествовали и обрађивачи Плана.

Учесници панел дискусије:

  • Ана Митић Радуловић, модераторка;
  • Ђорђе Микетић, одборник ГО Стари град;
  • Ксенија Лаловић, ванредни проф.архитектонског факултета;
  • Миља Вуковић, историчарка уметности;
  • Проф. Чедо Максимовић (Imperial College London);
  • Мр Аница Теофиловић, дипл.инж,пејз.арх.;
  • Маст.инж.арх. Дарија Арсеновић;
  • Маја Јоковић Поткоњак, дипл.инж.арх., директор Сектора за стратешко планирање и развој Урбанистичког завода Београда; и
  • Мр. Весна Тахов, дипл.инж.геол. директорка Урбанистичког завода Београда.

На електронској facebook адреси у прилогу, налази се снимак панел дискусије у целости.

Прилог: https://www.facebook.com/ceus.rs/videos/169257975144762

Отворена изложба пројеката линијског парка на платоу код Бетон хале

Главни урбаниста Марко Стојчић, председник општине Стари град Радослав Марјановић и директорка Урбанистичког завода Београда Весна Тахов отворили су данас изложбу пројеката линијског парка на платоу код Бетон хале. На изложби су представљени победнички радови младих архитеката за пројекат „Линијски парк” који ће обухватати простор дела коридора старе железничке пруге од Бетон хале до Панчевачког моста.

Стојчић је истакао да су овде приказана идејна решења свих десет целина линијског парка, током наредних неколико недеља, што ће грађанима бити од помоћи за нове сугестије и идеје.

– Линијски парк ће се простирати до Панчевачког моста. То је најважнији пројекат уређења јавних површина, који ћемо радити у наредних неколико година. Он је значајан, не само по томе што ћемо добити један велики, интересантан и потпуно другачији парк већ и зато што је то потпуно укидање препреке између урбаног и већ изграђеног дела Старог града и Палилуле са обалом Дунава – рекао је Стојчић и додао да је задатак линијског парка да се град коначно повеже са рекама.

Подсетио је да је данас почео јавни увид у План детаљне регулације линијског парка и поручио да од данас грађани могу да га погледају.

– У плану је све конципирано као јавна зелена површина која ће имати пуно различитих компатибилних садржаја као што су простори за културна и спортска дешавања. Читав концепт се базира на томе да убудуће велики број младих борави на том простору, остварује неку врсту уметности, бави се спортом. Кроз читав парк имамо пешачке коридоре и бициклистичке стазе. То ће постати нова плућа Старог града и овог дела Палилуле и помоћи ће у борби за бољи и квалитетнији ваздух – појаснио је Стојчић.

Посебно је нагласио да линијски парк нигде неће бити пресечен саобраћајем, већ ће у континуитету бити рекреативна површина.

– Линијски парк је настао као последица изградње Београда на води, наиме закључено је да железница не сме да иде кроз центар града – рекао је главни урбаниста и захвалио младима који су учествовали у овом конкурсу, а било их је 55, напомињући да ће они бити укључени и у наредне фазе рада.

Како је рекао, очекује да наставак пројектовања крене крајем лета, одмах после усвајања Плана детаљне регулације линијског парка, тако да радови могу да почну крајем године.

Нагласио је да ће линијски парк по квадратном метру коштати као и свако парковско уређење и указао на његову важност за побољшање квалитета живота Београђана.

– Линијски парк је важан јер Београд, према Плану генералне регулације зелених површина и свих осталих докумената, има обавезу да додатно побољшава квалитет живота за пешаке, бициклисте и подиже проценат зеленила, што је основна ствар у даљем развоју Београда. Ово је један од пројеката који ће у томе највише помоћи с обзиром на то да заузима највећу слободну површину у центру града. Планом одрживе урбане мобилности јасно је дефинисано да пешаци морају доћи на прво место, потом бициклисти, јавни градски превоз и тек на четвртом месту треба да буде аутомобилски моторни саобраћај, тако да је ово један од пројеката којим се тај циљ управо и постиже – казао је Стојчић.

Председник општине Стари град Радослав Марјановић изразио је велико задовољство што Општина заједно са Градом реализује овако велики пројекат који ће, како је навео, директно унапредити квалитет живота грађана.

– Линијски парк ће постати зелена оаза у срцу Старог града, односно Дорћола, која ће имати велики број бициклистичких и трим-стаза, игралишта за децу, спортских терена, места за одржавање културних догађаја и генерално ће бити модеран и уређен парк близу река. Ово је засигурно један од најзначајнијих пројеката за ову општину – рекао је Марјановић.

У име радног тима Урбанистичког завода Београда обратила се директорка Весна Тахов, која је прецизирала да се на овом послу радило скоро две године. На почетку је урађена партиципација са грађанима чије мишљење се слушало, а потом су дефинисани програмски задаци по којима су младе архитекте дале решења. Она је подсетила да је јавни увид почео данас, са спремношћу да се саслушају и уваже сугестије и примедбе грађана.

Извор: https://www.beograd.rs/lat/beoinfo/1783157-otvorena-izlozba-projekata-linijskog-parka-na-platou-kod-beton-hale

ЈАВНИ УВИД У НАЦРТ ПЛАНА ДЕТАЉНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ ЗА ЛИНИЈСКИ ПАРК – БЕОГРАД, ГРАДСКЕ ОПШТИНЕ СТАРИ ГРАД И ПАЛИЛУЛА са Извештајем о стратешкој процени утицаја предметног плана на животну средину

Јавни увид у Нацрт плана детаљне регулације за линијски парк, одржаваће се од 17. маја 2021. године до 15. јуна 2021. године, сваког радног дана од 9 до 18 часова, у згради Градске управе града Београда, у Улици 27. марта бр. 43-45 (сала у сутерену).

Јавна седница Комисије за планове Скупштине града Београда, одржаће се у згради Градске управе града Београда, у Улици краљице Марије бр. 1 (сала на 20. спрату), 1. јула 2021. године у 8 часова. У току јавне седнице, сва присутна физичка и правна лица која су поднела примедбе у вези са Нацртом плана у писаном облику, могу образложити примедбе пред Комисијом за планове Скупштине града Београда.Информације о предложеним решењима даваће представник обрађивача, уторком и четвртком од 12 до 18 часова, у згради Градске управе града Београда, у Улици 27. марта бр. 43-45 (у сутерену).

Заинтересована лица могу, током јавног увида, своје примедбе на планирана решења, у писаном облику, да доставе Секретаријату за урбанизам и грађевинске послове, преко писарнице у Улици краљице Марије бр. 1, закључно са 15. јуном 2021. године.

У току јавног увида, Нацрт плана биће изложен и на сајту Града Београда www.beograd.rs, у рубрици „Градски огласи”.

Више информација:

https://www.beograd.rs/cir/gradski-oglasi-konkursi-i-tenderi/1783021-javni-uvid-u-nacrt-plana-detaljne-regulacije-za-linijski-park—stari-grad-i-palilula_2/

http://urbel.com/news/javni-uvid-u-nacrt-plana-detaljne-regulacije-za-linijski-park-beograd-gradske-opstine-stari-grad-i-palilula/

Отворен 43. Салон архитектуре

Под слоганом „Тачка ослонца”, у Музеју примењене уметности, у Улици Вука Караџића, отворен је 43. Салон архитектуре (13.05.2021- 05.06.2021).

Салон архитектуре је изложба која традиционално, у годишњем ритму, покреће и вреднује архитектонско стваралаштво и представља најобухватнији преглед архитектонске делатности у Србији, са могућношћу учешћа и аутора из иностранства.

Салон је због пандемије вируса корона организован у посебним условима па су се, уместо уобичајеног великог свечаног отварања, на отварању окупили само чланови жирија и представници награђених. У жирију су се нашли истакнути  архитекти Владимир Анђелковић, Огњен Ђуровић, Нада Јелић, Дејан Миљковић и Дејан Тодоровић. „Гран при” Салона додељен је групи аутора из Ниша за пројекат вишенаменске ламеле, доградње Електронског факултета. Такође су додељене и награде, признања и похвале у категоријама архитектура, ентеријер, урбанизам, експеримент и истраживање, публицистика, теорија и критика архитектуре.

Овогодишњи Салон архитектуре упућује на значај архитектуре у формирању животне и просторне средине урбаних целина, градова, места и свеукупног простора, а истиче и значај равнотеже у односу новоизграђеног и постојећег јавног простора, који није у супротности са потребама већине становника. Своје радове из различитих области архитектуре приказало је око 300 аутора, у сто тимова.

Уз поштовање епидемиолошких мера, за публику су предвиђена и стручна вођења. Описујући борбу са глобалном пандемијом, организатори кажу да овај период можемо назвати временом траума и неизвесности, али можда га можемо разумети и као путоказ ка мотивацији и схватању потребе за визијом како нове опште тако и нове архитектонско-урбане будућности.

НЕОБРАЂЕНИ БЕТОН КАО ЛАЈТМОТИВ ИНТЕРНАЦИОНАЛНЕ ПРЕЗЕНТАЦИЈЕ АРХИТЕКТУРЕ БЕОГРАДА

Још једна потврда вредности архитектонских приступа у периоду социјализма у Београду оглада се у интересовању како стручне, тако и уметничке јавности за презентацију зграде Урбанистичког завода Београда. У сарадњи са амбасадом Португалије угостили смо португалску фотографкињу Инеш Дореј (Ines d´Orey).

Током свог боравка у Београду током месеца маја 2021.године, она истражује плуралитет архитектонских приступа у представљању социјализма у бившој Југославији. Њена намера је да путем фотографија унутрашњих простора различитих здања која су данас ослобођена претходних идеологија покаже како одишу новим животом и значењем.

Инеш Дореј ће свој рад представити следеће године на фестивалу фотографије у Лисабону под називом Belgrade Photo Month.

КА ЕФИКАСНОЈ ЗАШТИТИ КРУНСКОГ ВЕНЦА

У Урбанистичком заводу Београда у току је израда Нацрта плана детаљне регулације амбијенталне целине „Крунски венац“- блокови између улица: Калениhева, Милешевска, Војводе Драгомира, Новопазарска и Максима Горког, Градска општина Врачар. Имајући у виду културни значај и урбанистичко архитектонску вредност овог дела града у Урбанистичком заводу је 27. априла 2021. године, одржан радни састанак са представницима Завода за заштиту споменика културе града Београда поводом усаглашавања планског решења и Услова и мера заштите.

Испред својих радних тимова састанку су присуствовали др Марина Павловић дипл.инж.арх., помоћник директора Завода за заштиту споменика културе града Београда и мр Весна Тахов, дипл.инж.геол. директор Урбанистичког завода Београда.

На састанку је био заједнички циљ ефикасна заштита, очување и унапређење урбаних и културно историјских вредности овог простора.  Да се подсетимо, целина Крунски венац, представља сегмент ширег градског центра, претежно стамбене намене, који се у урбаном смислу формирао у првим деценијама 20. века. Са аспекта заштите културног наслеђа из постојећег грађевинског фонда у оквиру планског подручја издвојен је низ објеката који су вредновани као: објекти културно-историјских, архитектонских, архитектонско-урбанистичких и објекти амбијенталних вредности. Аутори ових објеката су бројни, а неки од њих важе и за веома најзначајна имена предратне, међуратне и послератне архитектуре Београда: Валериј Сташевски, Никола Несторовиh, Момчило Белобрк, Јован Новаковиh, Јордан Петровиh, Војислав Зађина, Стеван Тоболар, Душан Бабиh, Михајло Јанковић, Александар Ацовиh, Ђура Борошић, Тихобран Маџаревић, К. Јовановић, Веселин Трипковић, Ана Швејкар. Због својих несумњивих вредности простор Крунског венца ужива статус претходне  заштите и у припреми је његово утврђивање за културно добро.

Током састанка су усаглашена сва предложена планска решења у сваком од дефинисаних блокова по питању висинске регулације постојећих и планираних објеката, регулација саобраћајних и јавних зелених површина, као и низ других детаља, имајући у виду да је заштита простора и јавни интерес примарни задатак израде овог планског документа.