Timeline

јануар 1969
фебруар 1969
март 1969
јун 1969
новембар 1969
септембар 1970
децембар 1970
април 1972
мај 1973
септембар 1977
октобар 1978
новембар 1978
јануар 1981

јануар 1969

Први број часописа Урбанизам Београда

Текст поводом изласка првог броја:
“Савлађивање бројних и сложених проблема у области просторног планирања и урбанизма, који је отуда постао најкомплекснија дисциплина, поставио је пред Урбанистички завод града све крупније задатке, почев од примарних проблема саобраћаја, привреде и становања, па све до не мање значајног развоја у областима инфраструктуре. Притом Завод, сем сопствених стручних кадрова, мора да окупи еминентне појединце, групе и институције ван свог састава, у једном сложеном виду сарадње и синхронизације највишег степена.

И поред демократских форми по којима све крупније урбанистичке одлуке добијају своју животну снагу тек пошто се претходно саслуша мишљење широког круга грађана и стручне јавности, Урбанистички завод је сматрао да би било од користи да се о важнијим урбанистичким плановима, пројектима и проблемима, као и о остварењима тих планова и пројеката, што шира јавност нашег града упозна и преко једне сталне, периодичне публикације, па је одлучио да приступи издавању такве публикације под називом “УРБАНИЗАМ БЕОГРАДА”.

Иста је намена како градским и другим органима и институцијама, радним, друштвеним и другим организацијама, тако и широј стручној и осталој јавности, укључујући и штампу и остала средства информација, с циљем да благовремено стекну што бољи увид у рад и остварења Урбанистичког завода. Сем тога, публикација треба да пружи могућности да се оцене и функционално-естетске вредности појединих пројеката и остварења, као и резултати појединих аутора, да послужи и другим градовима при њиховом планирању и изградњи, као и да представља једну систематску документацију на пољу планирања и изградње нашег главног града.”

уредник Братислав Стојановић

јануар 1969

фебруар 1969

Зграда Урбанистичког завода и Дирекције за изградњу и реконструкцију града Београда

Архитектонски пројекат – Урбанистички завод: главни пројектант Бранислав Јовин дипл.инж.арх.,
пројекатант: Јован Мишковић дипл.инж.арх.,
Година изградње: 1970.

”Кроз зналачки контролисану симулациону игру, на овој згради је осим вештине стварања утиска постигнуто још нешто важније, наиме, да се оно што је испод бетонске ликоравни остварења испољи као главни исход дела. Да се дожвљај једне пословне зграде постигнутом знаковношћу преведе у доживљавање једне монументалне скулптуре и тиме надмаши свакидашња обичност утилитарног.”
Текст Алексеја Бркића о згради Урбанистичког завода, ”Знакови у камену, српска модерна архитектура 1930-1980.”

фебруар 1969

март 1969

Детаљни урбанистички план Северног дела прве и четврте месне заједнице у Земуну

Одговорни урбаниста и пројектант: Јосип Свобода, дипл.инж.арх.
Пројектант: Милан Зарић, дипл.инг.арх.

”Нове урбанистичке целине у првој и четвртој месној заједници пројектантски потврђују ову основну микрокомпозицију Доњег Земуна. Силуета Новог Београда, која је релативно уједначена, посматрана из Доњег Земуна, овом новом композицијом добија једну нову продубљену пластику, свесно компоновану. Изградања прве и четврте месне заједнице по усвојеним детаљним урбанистичким плановима реалност је која ће се ускоро моћи доживети из старих улица Земуна. То ће бити први значајнији урбанистички захвати на подручју Доњег Земуна.”

март 1969

јун 1969

Урбанистички план привредне зоне Дунавграда

Главни и одговорни пројектант: Братислав Стојановић, дипл.инж.арх.
Пројектант: Зорка Томић, дипл.инж.арх.

”Одлуком о измени и допуни Генералног урбанистичког плана Београда из 1950. територија на левој обали Дунава активно се укључила у градско ткиво као логично и и природно заокружење уже територије Београда, града на обалама Саве и Дунава. Њоме је Београд постао град на обема обалама Дунава, као што је Генералним планом био постао и град на обема обалама Саве – град који је искористио своје географске услове и предодређености.”

јун 1969

новембар 1969

Скупни регулациони план за градски део подручја општина Нови Београд и Земун

Аутори: Милутин Главички, дипл.инж.арх. и Јоспип Свобода, дипл.инж.арх.

”Четворогодишњим програмом урбанистичког развоја, односно изградње, реконструкције и уређивања земљишта, које је донела Скупштина града Београда децембра 1968. године, предвиђен је велики обим радова на територији општина Нови Београд и Земун. Убрзо се показало као најбоље решење да се све усвојене промене и допуне , као и нови предлози за усавршавање планова, прикажу кроз један скупни план читаве територије градана левој обали Саве. Скупни план треба прихватити као допунски документ регулационих планова Новог Београда и Земуна који у извесним деловима предвиђа измену ових планова.”

новембар 1969

септембар 1970

Детаљни урбанистички план комплекса стамбене изградње на Бановом Брду

Одговорни урбаниста: Андрија Менделсон, дип.инж.арх., Пројектант урбаниста: Вера Митић, дипл.инж.арх.
Консултант: Никола Гавриловић, дипл.инж.арх.

”По регулационом плану блок је предвиђен за колективну стамбену изградњу. Његов положај је изузетно леп, што је тражило решење, које би требало да створи амбијент нивоа индивидуалног становања, вишег стандарда, са висококвалитетном архитектуром. Композицијом решења желело се да се оствари осећај интимности за сваку јединицу. Стварањем групација објеката су оформљени интимни слободни простори који, уређени као терасе, вртови, дечја игралишта, чине да становање буде удобније и пријатније. Оваквим решењем дати су продори који отварају визуре на Саву и Београд.”

септембар 1970

децембар 1970

Детаљни урбанистички план прве и друге месне заједнице – Дорћол

Главни и одговорни пројектант: Леон Кабиљо, дипл.инж.арх.,
Пројектант: Јован Мишковић, дипл.инж.арх.

”Решавајући питање београдског железничког чвора и локације будуће главне железничке станице, претпоставља се да ће се и пруга око Калемегдана, која представља највећу препреку да се Београд <спусти на реке>, изместити и да ће се тиме створити могућност да се бар овај део територије града изгради стамбеним зградама до саме реке и тиме повеже центар града са Дунавом и то баш на оном делу на коме се пружају најлеши и широки видици на Нови Београд, Земун и низводно према Панчеву.”

децембар 1970

април 1972

ГЕНЕРАЛНИ УРБАНИСТИЧКИ ПЛАН БЕОГРАДА 1972

Аутори: Милутин Главички, дипл.инж.арх. и Александар Ђорђевић, дипл.инж.арх.

Основна доктрина ГУП-а 1972. године била је грађена на следећим принципима <Град у мору зеленила>, јасна саобраћајна шема у којој доминирају лонгитудинале (и то северозапад-југоисток) и трансверзале (североисток-југозапад), а на основу врло опсежних саобраћајних студија. Планом доминирају Велико ратно острво, као genius loci Београда, Велики рекреациони комплекс Ада Циганлија као и два велика Спортска центра – Комплекс <Велико Блато> са језером и Прогар – Бојчинска Шума (прекопута Умке).

(Београд у мапама и плановима од XVIII до XXI века, Београд, 2008)

април 1972

мај 1973

Мајска изложба ликовних радова

“У оквиру трајне оријентације на неговању културе рада и међуљудских односа у колективу, Завод за планирање развоја града предвидео је за 1976. годину и одређене активности на плану културно-уметничко-стручних манифестација. Тако је предвиђено да се организује известан број изложби стручних радова Завода и ликовно-уметничких дела чланова колектива. Мајска изложба ликовних радова архитеката Братислава Стојановића, Војислава Тошића, Димитрија Павловића и Мирјане Лукић је прва из наведеног програма. Већ је знано да су неке професије, као архитектура, урбанизам блиске и ликовним проблемима – јер су и саме део ликовног стварања. Та блискост се изражава како код архитеката и урбаниста у граду и шире у Југославији, тако и у нашем Заводу. Од бројних чланова Завода ово четворо излагача се континуираније бави сликарством – и као такви су већ познати.”

мај 1973

септембар 1977

Стамбена изградња
Динамика израде детаљних урбанистичких планова у периоду од 1976. до 1980. Године

”У складу са улогом коју Завод за планирање развоја града Београда има у развоју и изградњи Београда, током 1976. и 1977. године један од његових примарних задатака је био обезбеђење планске документације за потребе усмерене стамбене изградње. Читав захват је морао да реши питање приоритета, локација, обима и капацитета локација као и концепт и услове изградње 20-25.000 станова у Београду. У том периоду завршен је велики број детаљних урбанистичких планова из ове области. Значајна карактеристика ових планова је тежња за комплексним решењем проблема локације, укључујући ту и паралелна решења повезивања нових стамбених зона на мрежу примарне инфраструктуре.”

септембар 1977

октобар 1978

Десет година издавања часописа Урбанизам Београда

“Први број је изашао 01.јануара 1969. године. Часопис је одговорио својој првенственој намени: да стручно информише јавност, дневну штампу, радио, телевизију; руководеће људе, установе, организације и стручњаке, у првом реду урбанисте и архитекте, о раду Урбанистичког завода и актуелним урбанистичким проблемима града. Он је стекао углед квалитетне урбанистичке публикације у редовима стручњака, код стручних и научних установа и организација града, шире – у земљи, као и у иностранству.”

октобар 1978

новембар 1978

Просторни концепт модела детаљног урбанистичког плана Кнез Михајлове улице

Носиоци израде детаљног урбанистичког плана: Завод за планирање развоја града Београда и
Завод за заштиту споменика културе града Београда

Програмска и просторна синтеза:
Александра Бановић, дипл.инж.арх. и Зоран Јаковљевић, дипл.инж.арх. и Татјана Јакшић, дипл.инж.арх.

”Реконструкција историјско-споменичког комплекса не значи потпуно изоловање од савременог живота и његових потреба , већ значи да је потребно прилагођавање новом животу. То треба извести веома пажљиво са много обзира на просторну и естетску компоненту коју треба оживети. За правилно сагледавање просторне фунције једног таквог језгра, у првом свом кораку определили смо се за оно што желимо од тог значајног споменичког комплекса дефинишући му карактер и улогу у смислу интегралног дела града. То је најлепши и најпривлачнији део града намењен пешаку, па сходно томе тежи се уклањању моторног саобраћаја из ове зоне.”

новембар 1978

јануар 1981

Урбанистичко решење шире просторне целине Железник
Детаљни урбанистички план Савска тераса – Железник, друга етапа развоја од 1985. до 2000. године

Руководиоци тима: Весна Матичевић, дипл.инж.арх. и Драгомир Манојловић, дипл.инж.арх.

”Рад на урбанистичким решењима шире просторне целине Железник и њених подцелина одликовао се за наше прилике неуобичајеним и интензивним учешћем социолога. Крајњи закључак итраживача социлога је да је двојност између индустријског и сеоског, која се јављају у случају насеља Железник, само историјска окосница развоја. Основна окосница развоја Железника данас је један други процес, процес који одређујемо као дијалектичку супротност између урбаног и неурбаног. Железник се данас налази пред интензивном урбанизацијом, која треба да доведе до његовог прерастања у секундарни градски центар, тј. у једно чисто урбано ткиво.”

јануар 1981