Студија – Организација и финансирање града Београда

Анализа и утицај на урбани развој

РУКОВОДИЛАЦ СТУДИЈЕ:
мр Жаклина Глигоријевић, дипл.инж.арх.

РАДНИ ТИМ:
Дарко Савић, дипл.ек., Весна Веловић, дипл.пр.планер

СТРУЧНИ КОНСУЛТАНТ:
мр Миодраг Ференчак, дипл.инж.арх.

МЕЂУНАРОДНИ ПРОЈЕКАТ: Финансирање метрополитенских управа у земљама у транзицији. Иницијатива за реформу локалне управе и јавних служби Института за отворено друштво – LGI OSI, Будимпешта

Студија ОРГАНИЗАЦИЈА И ФИНАНСИРАЊЕ ГРАДА БЕОГРАДА резултат је рада тима из Сектора за генерални план Урбанистичког завода Београда, који је учествовао на међународном пројекту „Финансирање метрополитенских управа у земљама у транзицији“ у коме је своја искуства у одређеним формама организације и финансирања упоређивало девет тимова, представника главних градова Источне и Југоисточне Европе. Осим што су таква сазнања неопходна онима који се баве стратешким плановима у граду, посебно је било корисно сазнати каква је ефикасност и зависност других главних градова са сличном или упоредивом историјом, економско политичким амбијентом и нетом преживљеном транзицијом од централних управа, или њихов однос према ситнијим организационим јединицама.

Да би се разумео контекст сваког од градова, све градске студије су имале сличан садржај, од најкраће историје преко елемената територијалне организације, управе и наравно јавних финансија.

Сматрали смо да су сазнања и анализе које смо урадили у оквиру тог пројекта вредни да се поделе са колегама, посебно због ажурирања података и надлежности после неколико измена у законима који регулишу организацију и финансирање локалних самоуправа у Србији и посебно Закона о главном граду, крајем 2007. године.

Ово је мала, специфична лична карта Београда и прописа који га уређују, кроз призму урбаниста, који се баве пројекцијама његовог просторног развоја.

Као резултат истраживања штампана је публикација на српском и енглеском језику коју можете погледати.

ОРГАНИЗАЦИЈА И ФИНАНСИРАЊЕ ГРАДА БЕОГРАДА
Анализа и утицај на урбани развој

 

 

 

 

ORGANIZATION AND FINANCING OF THE CITY OF BELGRADE
Analysis and Impact on Urban Development

 

Упоредни преглед података о главним градовима девет земаља у транзицији

Београд (Србија) – Град је 2006. године имао 1,689,000 становника или 21% укупног становништва Србије. Учествује са 35% у БДП-у Републике и 29% у броју запослених, а БДП по становнику је износио 2800 евра у 2005. години. Буџет града је био 806 милиона евра у 2007. години, или око 500 евра по становнику.

 

 

 

Будимпешта (Мађарска) – Град је 2007. године имао 1,696,000 становника, или 16,9% становника Мађарске, а према по­дацима за 2004. годину учешће у БДП-у државе износило је 34,5%, у броју запослених 19,5%, БДП по становнику износио је око 23,400 евра, а буџет града у 2007. години био је 1,973 милиона евра, или 1163 евра по становнику.

 

 

 

Букурешт (Румунија) – Град има 1,930,000 становника (9,5% становника Румуније), учествује са 19% у БДП-у земље, 10% у укупном броју запослених, БДП per capita 16,760 евра (подаци за 2005. годину), а буџет града у 2006. години је износио 1,260 милиона евра, или 662 евра по становнику.

 

 

Кишињев (Молдавија) – Град има 719,000 становника, што чини 18,3% становника Молдавије. Учествује са 45% у бруто друштвеном производу (БДП) земље, 19% у укупном броју запослених, БДП по становнику је 1464 евра, буџет 83 милиона евра, или 116 евра по становнику.

 

 

 

Праг (Чешка) – Град је 2006. године имао 1,184,075 становника, или 11,5% становништва Чешке, учешће у БДП-у државе у 2005. години било је 24%, у броју запослених 12,9%, БДП по становнику износи око 24,000 евра, а буџет града је у 2006. години 2,212 милиона евра, или 1869 евра по становнику.

 

 

 

Скопље (Македонија) – Град има 515,000 становника што чини 25,2% становника Македоније. Учествује са 47,3% у БДП-у земље, 31,2% у укупном броју запослених, БДП per capita је 4500 евра, реализовани буџет града у 2006. години износи 25,8 милиона евра, а заједно са буџетима 10 општина 51,3 милиона евра, или 50, односно 100 евра по становнику.

 

 

 

Тирана (Албанија) – Град је 2006. године имао 600,339 становника (16,6% становништва Албаније), запошљава око 14% укупног броја запослених Албаније, а буџет града је 2005. године био 66 милиона евра, или 109 евра по становнику. Процењује се да регион Тиране обезбеђује половину укупне економије земље, са БДП по становнику око 50% већим од просека земље (који је за Албанију износио 1900 евра у 2005. години).

 

 

 

Варшава (Пољска) – Град је 2006. године имао 1,702,100 становника, што чини 4,5% Пољске популације. Регион Вар­шаве са главним градом има 6,856,851 станов­ника. Град учествује са 12,5% у БДП-у Пољске, у броју запослених са 5,7%. БДП града Варшаве по становнику износи око 20,200 евра, а буџет града 2,257 милиона евра, или 1326 евра по становнику.

 

 

 

Загреб (Хрватска) – Град је имао 785,000 становника у 2005. години, што чини 17,5% становништва Хрватске. Учес­твује са 31,8% у БДП-у Хрватске, 27% у броју запослених, БДП по становнику је 11,660 евра, а буџет града је 890 милиона евра или 1133 евра по становнику.