ПРОФ. ДР ВЛАДИМИР МАЦУРА (10.12.1942. – 6.4.2021.)

Са великом тугом јављамо да нас је напустио проф. др Владимир Мацура, директор Урбанистичког завода Београда у периоду од 2000 – 2004. године и саветник Урбанистичког завода Београда до 2005. године

Дипломирао је на архитектонском факултету Универзитета у Београду, 1966. године. На истом факултету је 1980. године одбранио докторску дисертацију под насловом: Развој чаршије и градског центра и Србији XIX и прве половине XX века.

Био је редовни професор на одсеку Пејзажна архитектура Шумарског факултета и научни саветник у Институту за архитектуру и урбанизам Србије (ИАУС). Оснивач је Центра за планирање урбаног развоја при Београд-пројекту (ЦЕП), Удружења урбаниста Србије и први председник и оснивач Салона урбанизма.

Од 1992. године се истрајно бавио проблематиком и становањем Рома. Био је председник Друштва за унапређивање ромских насеља, консултант Савета Европе, UN-HABITAT и OSCE/ODIHR. Његова професионална каријера прожета је научним радовима и радом у реалним урбанистичким околностима и проблемима. Аутор је и коаутор десетак књига и великог броја научних и стручних чланака. Руководио је израдом Генералног плана Београда 2021. (2003.год.). Својим луцидним промишљањем, огромним знањем и лакоћом стварања, оставио је дубок траг у урбаном ткиву Београда.

Важио је за једног од наших најугледнијих планера. За укупан рад у урбанизму Удружење урбаниста Србије доделило му је 1997. године престижну награду „Емилијан Јосимовић”. Награду за изузетна достигнућа у урбанизму доделила му је и Инжењерска комора Србије 2011. године.

Омиљени професор, врстан методолог, човек раскошног талента и стваралачке енергије инспирисао је генерације архитеката. Никога, никада није остављао равнодушним. Био је човек који је говорио и писао само оно у шта је дубоко веровао.

Његова креативна снага и опчињеност потенцијалом младих људи подстицала је на предан рад, посвећеност и дисциплину. Бити у његовом радном тиму је била част и срећа али и изнад свега озбиљна професионална референца.

Одлазак проф. др Владимира Мацуре, свима нама који смо радили и сарађивали са њим у Урбанистичком заводу Београда, створио је велику тугу и ненадокнадиву празнину.