МЕЂУНАРОДНИ НАУЧНО-СТРУЧНИ СКУП, 16. ЛЕТЊА ШКОЛА УРБАНИЗМА, БУДУЋНОСТ ГРАДОВА И УРБАНИЗМА

У периоду од 1. до 3. јула 2020.године  у Пролом бањи је одржана 16. летња школа урбанизма  – Међународни научно-стручни скуп – БУДУЋНОСТ ГРАДОВА И УРБАНИЗМА.

У околностима актуелне Ковид-19 пандемије у свету и Републици Србији, Међународном научно-стручном скупу је присуствовало мање полазника него што је било протеклих година.

Због овако незавидне опште ситуације учешће више од 90 полазника у излагањима и пратећим програмима овогодишње школе се може сматрати успехом.

Тематска област I „Град и урбанизам у контексту светских перспектива и глобалних токова“ имала је највише излагања, којима су покривене актуелне теме у урбанизму. Наглашен је значај препознавања нових поља и полова развоја града у будућности, али и ограничења проистеклих тренутних условљености, попут урбаног опадања. Изложене су и иновативне теме, попут проширене и виртуелне стварности у урбанизму или уређеногпланирања урбане мобилности. Са друге стране, размотрене су увек важне теме попут отворених јавних простора, браунфилда, просторног развоја туризма или одрживог становања. Укупни закључак је да се мора даље радити на повезивању података и деловања различитих струка у циљуразвоја и уређења градског простора.

У оквиру излагања по теми II „Утицај управљачког система на уређење градских простора и развој урбанизма као дисциплине“ приказана је једна тема, везана за изазове спровођења планских и пројектних решења и односа струке и улагача у простор. Закључено је да развој законског, стратешког и планског оквира није једини начин побољшања управљања градским простором, већ је неопходно истовремено ојачати положаја стручњака кроз њихову међусобну сарадњу и разумевање.

У оквиру III теме “Инвестиционе мапе и тржиште непокретности у време ванредног стања“ изложена су три рада која покривају задату тематику. Из тих реферата и дискусије се види да је последњих година Републички геодетски завод Републике Србије постигао добре резултате увођењем дигитализације у пословне процесе институције, чиме се обезбеђује одрживост и конкурентност институције на глобалном нивоу. Превођењем геопросторних података у дигитални облик пребацује се фокус на паметно окружење и људске ресурсе. Тиме се утиче на формирање боље организационе и пословне климе. Из дискусије се могло закључити да је у Републичком геодетском заводу покренут развој и имплементација пројеката и подстицај за унапређење циљева и потциљева:

  • Успостављање дигиталне платформе инвестиционих локација;
  • Остваривање е-простора кроз реформу просторних планова;
  • Успостављање јединственог регистра инвестиционих локација;
  • Стандардизација сета података везаних за једну инвестициону локацију;
  • Подизање капацитета људских ресурса у оквиру РГЗ-а и јединица локалних самоуправа;
  • Унапређење модела праћења података непокретности кроз Регистар цена непокретности;
  • Унапређење модела праћења евидентираног броја промета пословно-стамбеног комплекса.

Урбанистички завод Београда је такође дао допринис научно-стручном скупу са три рада.

У оквиру II теме – Утицај управљачког ситема на уређење градских простора и развој урбанизма као дисциплине, архитекте др Јасмина Ђокић и Ана Граовац су учествовале са радом под насловом „Једно питање за урбанисте: шта је јавни интерес у урбанистичком планирању“ и арх. Јелена Ђерић, са радом „Улога конкурса у урбанистичком планирању – инструмент за добијање решења, формалност или препрека“.

Мр Аница Теофиловић, дипл.инж.пејз.арх. је  у оквиру IV теме: Практичне и теоријске реакције у српском граду и урбанизму на глобалне климатске промене и недостатак одговарајућих коректива у градској пракси учествовала са радом под насловом „Еколошке мере смањења утицаја климатских промена на град дефинисане у Плану генералне регулације система зелених површина Београда“.

У прилогу се налази Зборник радова Међународног научно-стручног скупа 16. Летња школа урбанизма – БУДУЋНОСТ ГРАДОВА И УРБАНИЗМА.