Градоначелник Београда проф. др Зоран Радојичић за европски магазин „Business Link”: Урбани развој града уз примену „зелених” и „паметних” решења

Градоначелник Београда проф. др Зоран Радојичић дао је интервју за европски магазин „Business Link”. На иста питања одговарали су и градоначелник Љубљане Зоран Јанковић и градоначелник Загреба Милан Бандић.

Градоначелник је у интервјуу навео да Београд види као „смарт сити, грин сити, колеџ сити”.
– Жеља ми је да Београд буде и дечји град, град шеталишта, бициклистичких стаза, град зелених површина. Није тешко закључити да је моја визија Београда да наставимо велике инфраструктурне пројекте и убрзани развој града, али са све већим нагласком на „зелена” и „паметна” решења у нашој престоници. Много радимо у области екологије, социјалне политике и на великим инфраструктурним пројектима. Обавезали смо се да до 2030. године смањимо емисију штетних гасова у ваздуху за 40 одсто. Припрема кандидатуре за „Зелену престоницу Европе” представља велики корак ка мојој визији да Београд буде здравији и зеленији град – рекао је Радојичић.

Истовремено са свим овим, додао је градоначелник, брине се и о потребама осетљивих категорија становништва, подсећајући да је отворено ново Прихватилиште за децу.
– Имамо значајан напредак на пројекту „Тиршова 2”, чиме испуњавам обећање грађанима да ћемо изградити нову дечју болницу. Одлучио сам се и да уђем у политику јер сам веровао да можемо да радимо велике ствари. Тиршова 2 као будућа најсавременија дечја болница у овом делу света јесте пројекат који, поред тога што мотивише мене лично као лекара, даје и привилегију да урадимо нешто за опште добро – истакао је Радојичић.

Он је напоменуо и да је важно да смо у 2019. годину ушли с буџетом којим се за инвестиције предвиђа 40 одсто више новца него претходне године.
– Мој циљ је да Београд буде још боље место за живот и да сви грађани осете тај бољитак. Дакле побољшање квалитета живота свих Београђана јесте мој приоритет – рекао је Радојичић.

Градоначелник је нагласио значај високе технологије и „паметних” решења која се користе у различитим областима – унапређивању комуникације управе и грађана, решавању комуналних проблема, смањењу саобраћајних гужви…
– У складу с мојом визијом да Београд буде паметан и зелени град, решења којима тежимо су и еколошка. Један од приоритета јесте да отпад посматрамо као ресурс и да сву технологију користимо у том правцу. Планиран је и нов концепт еколошки прихватљивијег начина осветљења српске престонице, за шта сам већ потписао споразум – казао је Радојичић.

Градоначелник је навео и примере Беча и Берлина, који по његовом мишљењу представљају праве ризнице добрих пракси у најразличитијим сегментима.
– Посебно су ми важна њихова искуства у областима које сам поставио као приоритетне за развој Београда. Тако да од њих учимо и на њих се угледамо када је реч о зеленим и паметним решењима, здравственом систему, посвећености академцима и деци, високом нивоу квалитета живота свих грађана. Сматрам да је за напредак и очување јединствености Београда битно да добре примере не преписујемо од других градова, већ да их уклапамо у оквире нашег града – истакао је Радојичић, посебно наглашавајући податак да у Београду послује више од 50 немачких компанија, те да смо од њих много научили о начину рада, квалитету, ефикасности, брзини.

Срж сарадње са колегама из земаља Западног Балкана није само у томе што су наши градови географски близу, што се суочавају са сличним изазовима, већ и у томе што су наши грађани сличног менталитета.
– Сматрам да су први кораци већ направљени, јер сам са колегама из региона, са којима сам се за сада састао, успоставио добре и отворене односе. Сагласили смо се да је важно да сарађујемо у области културе, туризма, образовања, да повезујемо младе људи из наших држава кроз студентске размене, да развијамо заједничке пројекте. На трилатералном састанку са градоначелницима Загреба и Сарајева разматрали смо повезивање наших градова кроз јединствену туристичку руту, како би туристи који долазе у једну од престоница могли да продуже боравак и у другим. Значајно је и да размењујемо искуства наших градова и да учимо на најбољим примерима из региона. У том конексту истакао бих сарадњу са колегом Јанковићем, са којим сам се више пута састао. Искуства Љубљане као „Зелене престонице Европе” значајна су за Београд који тежи овој титули у наредном периоду – нагласио је градоначелник Београда.

Док се паметан град бави потребама својих становника применом све иновативнијих решења за градске проблеме, дигитални град је усредсређен на нове технологије путем којих консултује, укључује и сервисира своје грађане, осврнуо се Радојичић.
– Трудићу се да оба ова концепта постану саставни део наших стремљења у области социјалне политике, екологије, али и великих инфраструктурних пројеката којима решавамо крупне, вишедеценијске проблеме Београда. Размена искустава са градовима из региона је врло драгоцена, што су показали и недавни разговори које сам имао са званичницима Загреба, Сарајева и Подгорице – истакао је градоначелник и додао да је повезивању допринео и Трећи форум градоначелника главних градова држава Централне и Источне Европе и НР Кине (16+1), одржан прошле године у Београду.

Загреб и Београд имају заједничку тежњу да коначно остваре вишедеценијски сан о неометаном силаску на реку, односно реке, и да у својим приобаљима реализују значајне стратешке пројекте („Загреб на Сави”, „Београд на води”) који ће активирати бројне урбанистичке, привредне и друге потенцијале, подсетио је Радојичић.

Београд у овом тренутку поставља темељ за израду сопствене стратегије паметног града, што је у складу и са важећом Стратегијом развоја града Београда до 2021. године. Свесни смо тог великог изазова и чинимо важне кораке у правцу паметног/дигиталног града, подвукао је градоначелник.
– То смо показали и својим активним учешћем на Светском конгресу паметних градова у Барселони, где смо у дијалогу са представницима других светских градова разговарали о могућим решењима за проблеме саобраћаја у Београду. Бројни су изазови унапређења јавног превоза и уопште саобраћаја и транспорта у Београду. Ми смо недавно дефинисали више сценарија развоја саобраћајног система и активно радимо на паметним решењима за смањење саобраћајних гужви које осећају готово сви грађани престонице. Истовремено са увођењем сензора за оптимизацију саобраћајних токова, повећавамо број електричних аутобуса, градимо нове бициклистичке стазе, чиме промовишемо бициклизам, доприносимо смањењу гужве у саобраћају моторних возила и загађења – истакао је градоначелник.
Актуелни београдски пројекти и инцијативе теже развијању „зелене мреже” којом би се повезали постојећи отворени јавни градски простори и амбијенталне целине од значаја за идентитет града, додао је он.

Зоран Радојичић је закључио да политика коју воде градови превазилази националне поделе и нетрпељивости које народи вуку из прошлости, што често није случај са међународном сарадњом. То нам даје више простора да се усмеримо на туризам, културу, економију. Градоначелник Београда је додао и да је бизнис позитиван покретач сарадње међу градовима, а све то зарад бољег живота грађана, њиховог економског оснаживања и већих прихода.

Преузет интервју са сајта Скупштине града Београда:
http://www.beograd.rs/lat/beoinfo/1759106-gradonacelnik-radojicic-za-evropski-magazin-business-link-urbani-razvoj-grada-uz-primenu-zelenih-i-pametnih-resenja/