БИНА – Београдска интернационална недеља архитектуре

У оквиру Београдске интернационалне недеље архитектуре – БИНА 2019 организована је у недељу, 26. маја, студијска шетња под називом “Панчево, приче о грађевинама и грађанима”.

Град Панчево представио је архитекта из Панчева, Александар Станојловић, оснивач графичког студија “Жижа”, спесијализованог за примењену картографију и визуелну презентацију грађевина и градова.

 

По једном од ретких топлих и сунчаних дана овога маја шетња је обухватила тргове, грађевине, споменике, музеј Стари Магистрат, нову општину, споменике индустријског наслеђа и манастир Војловицу.

 

У овом граду од великог културно-историјског значаја за српски народ, током шетње представљена су само нека од непокретних културних добара:

  • Старо градско језгро – просторна културно — историјска целина од великог значаја;
  • Зграда Магистрата (подигнута у периоду 1833.-1838. год.)- споменик културе од великог значаја;
  • Зграда народне пиваре из 1722. год. (оснивач Ђорђе Вајферт)- споменик културе од великог значаја;
  • Зграда Гимназије „Урош Предић” ( од 1863. год више пута мењала име до 1958. када добија име по великом српском сликару Урошу Предићу) – споменик културе;
  • Каћурина штампарија (објекат у којем је снимана серија “Краљ Петар I”) – споменик културе;
  • Манастир Војловица као временска капија између средњевековне и барокне архитектуре и „хај-тек“ архитектуре Рафинерије нафте, стварајући надреални призор

Причу о настанку града употпунио је кустос музеја Стари Магистрат почев од археолошког налазишта Старчево које се налази на потезу између Дунава и данашњег комплекса Рафинерије нафте, преко приче о српској Спарти – Војној крајини када је под вођством војводе Шупљикца, а потом  војводе Книћанина извојевана на краћи период аутономија Срба у Аустијској монархији у којој Срби нису били признати као народ, па све до приче о изузетном експонату музејске поставке, првој верзији слике Паје Јовановића “Сеоба Срба”. Ово ремек дело српског сликарства представља  егзодус и страдање српског народа  где су симболички, композиционо равноправно апострофирани црква, војска и народ.

Град равничарског Баната окупан зеленилом у рано недељно поподне представља оазу мира и спој традиционалних грађевина осамнаестог века са појединим зградама тада модерне послератне архитектуре,  понеким савременим објектом као што је  најновија стамбена зграда младог архитекте Дангубића са интересантним чипкастим брисолејима све до индустријског комплекса Рафинерије нафте.

Током шетње било је речи и о знаменитим људима који су живели или неко краће време боравили,  школовали се, градили га и у сваком случају оставили свој лични печат на живот Панчева, попут Ђорђа Вајферта, Уроша Предића, Михајла Пупина и Небојше Глоговца.

 

Прилог припремиле:
мр Драгана Минић-Шинжар, диа и Мирјана Барањин, диа

29.5.2019.