ИНТЕГРАЛНО ПЛАНИРАЊЕ СА ИНТЕГРАТИВНИМ ПРИСТУПОМ ЗА ПОДРУЧЈЕ НАСЕЉА РОСПИ ЋУПРИЈА

У дневном листу „Новости“ од 25. децембра 2019. године, објављен је чланак о Плану детаљне регулације за насеље Роспи ћуприја, а који се ради у Урбанистичком заводу Београда. План је тренутно на јавном увиду, који ће трајати до 10. јануара 2020. године.
Његова сложеност огледа се у потреби обезбеђења квалитетнијих животних услова за постојеће и планиране становнике у оквиру простора који има евидентирана археолошка налазишта и још значајанији археолошки потенцијал. У складу са законском регулативом обезбеђен је плански оквир за заштиту, очување и унапређење културног наслеђа. Планским документом се прописује обавеза очувања и обезбеђења археолошких налазишта путем сталног археолошког надзора и даљих поступака прописаних Законом о културним добрима.

ТРИБИНА – КОМУНИКАЦИЈЕ О СУПРОТСТАВЉЕНИМ ИНТЕРЕСИМА У ПЛАНИРАЊУ

У Центру за културну деконтаминацију, 10.12.2019. у 18h, одржаће се трибина са темом комуникације о супротстављеним интересима у планирању.

Модератори трибине су  професор др Марија Маруна и доцент др Данијела Миловановић Родић.

Учесници:
– Небојша Нешовановић, CBRE, консултант за некретнине и инвестиције,
– Владимир Поповић, West Properties,
– Душан Чавић, иницијатива Не дам Кеј,
– Зоран Буквић, иницијатива Улица за бициклисте,
– Ана Граовац, Урбанистички завод Београда,
– др Јасмина Ђокић, Урбанистички завод Београда,
– др Синиша Тркуља, Министарство грађевине, саобраћаја и инфраструктуре,
– Бранислав Поповић, члан комисије за планове Скупштине града Београда, Дирекција за грађевинско земљиште.

Више о трибини: https://www.czkd.org/en/2019/12/collapse-or-communication-urbanism-of-conflicting-interests/

 

АКЦИОНИ ПЛАНОВИ ЗА ЗЕЛЕНИЈИ И ЗДРАВИЈИ БЕОГРАД

У уторак, 3. децембра 2019. године, у Скупштини града Београда, одржан је округли сто поводом израде акционог плана за зелени град (GCAP) и акционог плана за одрживе изворе енергије и климу (SECAP). Градоначелник Београда проф. др Зоран Радојичић је започео рад на овим акционим плановима прошлог октобра заједно са Европском банком за обнову и развој (EBRD). Како је прецизирао проф. др Зоран Радојичић, ова два акциона плана веома су важна за Београд, оцењујући да рад на њима напредује, те да су у израду укључени представници кључних градских и републичких институција, цивилног сектора, као и партнери у овом пројекту – EBRD.

Директорка EBRD за Западни Балкан Жужана Харгитај, нагласила је да је данас и званично почела јавна расправа са цивилним друштвом и невладиним организацијама о приоритету за град. Посредством EBRD, Београд је у „мрежи зелених градова”, а кандидатуром за „Зелену престоницу 2022”, на путу је ка остваривању тог циља.

Урбанистички завод Београда, једна је од релевантних институција које су укључене у реализацији овако важних акционих планова, имајући у виду да је израдио ПГР система зелених површина Београда, као један од најважнијих планова у области побољшања квалитета живота људи и животне средине.

По речима Жужане Харгитај, акциони планови морају да буду амбициозни, али морају и да се имплементирају. Након усвајања у Скупштини Града Београда, Савет EBRD финансијски ће помоћи њихову имплементацију.

опширније: https://www.beograd.rs/lat/beoinfo/1768049-radojicic-svi-zajedno-ka-zelenijem-i-zdravijem-gradu/

ПОЛИТИКА – ПЛАН ДЕТАЉНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ ЗА КОМПЛЕКС БЕОГРАДСКЕ ИНДУСТРИЈЕ ПИВА

Поводом завршеног Плана детаљне регулације за комплекс БИП, а имајући у виду значај и атрактивност овог простора, Политика је објавила чланак 17. новембра 2019. године.

У разговору са руководиоцима израде плана арх. Радмилом Грубишић и арх. Милицом Андрејић, размотрени су сви релевантни сегменти планског решења, са акцентом на условљености очувања и намене Вајфертове виле, изграђене с краја XIX века, као јединог  сачуваног објекта  првобитног комплекса Београдске индустрије пива.

Поред планираног модерног комерцијалног комплекса, један од истинских  изазова у погледу намене представља и 14 Вајфертових просторија  дубоког лежног подрума у којем се чувало  пиво у бачвама и танковима, представљајући изузетан потенцијал са аспекта индустријског туризма,  ексклузивне понуде „крафт“ пива, итд..

План је објављен у Службеном листу града Београда бр. 55/19 од 25.06.2019. године.

Чланак можете преузети овде.

ПАМЕТНА РЕШЕЊА ЗА УРБАНЕ ИЗАЗОВЕ

Поводом 30 година дипломатских односа Србије и Кореје, организован је стручни Семинар, на коме су лидери и професионалци локалних самоуправа и ресорних институција разменили искуства са колегама из Кореје на тему „ Smart city “ и успостављања ефикасних градских услуга из области саобраћаја, јавног превоза, привреде, управљања отпадом и системом канализације.

Овом приликом представљен је развојни пут градова у Кореји – од традиционалног приступа до „Smart city“, примене паметних технологија у управљању градовима и могућности примене најбољих пракси у Србији у циљу унапређења градских услуга од значаја за становништво и привреду.

Кореја је проглашена за најиновативнију земљу на свету која је на најбољи начин применила „Smart city“ праксу и паметне технологије, а коју увелико имплементира у бројним земљама у развоју, које тренутно доживљавају убрзани економски развој. Семинар је био јединствена прилика да се размене искуства са Корејом, као једном од најразвијенијих земаља света и уједно сагледају могућности примене у Србији.

Амбасадор Републике Кореје Хјонг-ћан Че истакао је да овај семинар предстваља још једну добру прилику за размену мишљења о управљању градовима и проширивање сарадње између локалних и централних органа власти.

Градоначелник Београда проф. др Зоран Радојичић поздравио је учеснике семинара, говорећи о значају оваквих скупова, нагласио је да концепт „паметних градова” окупира све већу пажњу политичара, привредника и јавности (процене говоре да ће до 2030. године 75 одсто становништва живети у великим градовима, а до 2050. године чак 90 одсто).

Један од учесника био је и градоначелник града Гојанг Јојунг Ли, који је рекао да је приметно да у Србији долази до брзог раста информатичких технологија, нарочито увођењем електронске управе: Град Гојанг се фокусира на ИТ сектор, креативне индустрије и индустрије без димњака, а захваљујући близини Сеула има добре инфраструктурне околности. На прво место развоја „паметних градова ” ставља људе и циљ је да сви могу да уживају у предностима које такав град доноси, те да тако повећа и запошљавање суграђана.

На панел дискусији учествовали су представници Владе Републике Кореје, корејских градова Сеул и Бушеон, као и представници министарстава Републике Србије, председници градских општина, представници градских комуналних предузећа, Урбанистичког завода Београда и НАЛЕД-а.

Среда, 13. новембар 2019.

ДВЕ ПРВЕ НАГРАДЕ УРБАНИСТИЧКОМ ЗАВОДУ БЕОГРАДА НА 28. МЕЂУНАРОДНОМ САЛОНУ УРБАНИЗМА УДРУЖЕЊА УРБАНИСТА СРБИЈЕ

Салон урбанизма је редовна годишња манифестација Удружења урбаниста Србије која представља смотру најзначајнијих, актуелних остварења у области просторног и урбанистичког планирања, урбанистичког пројектовања и реализација.

28. Међународни салон урбанизма, традиционално је одржан у Нишу, како му и припада, сваке друге године. Гостопримљивост домаћина и програм свечаног отварања подигли су лествицу организације на завидан ниво. Ове године је било укупно 154 изложених радова. Изузетна разноврсност тема и бројност радова даказала је сложеност, одговорност и лепоту делатности урбанизма и просторног планирања.

Велику награду 28. Салона урбанизма, понела је Стратегија развоја Републике Србије до 2030. године. Посебним доприносом се сматра што је у Србији по први пут установљен национални документ управљања урбаним развојем. Стратегијом се Србија позиционира као једна од првих земаља у региону која је направила искорак у прилагођавању система урбаног развоја стандардима Европске уније и новим урбаним агендама Европске уније и Уједињених нација. Носилац израде Стратегије је Министарство грађевинарства, собраћаја и инфраструктуре републике Србије уз техничку подршку ГИЗ/АМБЕРО и Института за архитектуру и урбанизам Србије.

Урбанистички завод Београда ЈУП је добитник двеју првих награда у домену урбанизма:

Прва награда у категорији
3. ГЕНЕРАЛНИ УРБАНИСТИЧКИ ПЛАНОВИ И ПЛАНОВИ ГЕНЕРАЛНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ:
План генералне регулације система зелених површина Београда
мр Аница Теофиловић, дипл.инж.пејз.арх. и Катарина Чавић-Лакић дипл.инж.пејз.арх.

Прва награда у категорији
4. ПЛАНОВИ ДЕТАЉНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ:
План детаљне регулације Топчидерске реке са планираним регулацијама и акумулацијама, градске општине Савски венац, Раковица и Вождовац (1.фаза)
Војислав Милић, дипл.инж.грађ., Надежда Ковачевић, дипл.инж.грађ. и Маја Јоковић Поткоњак, дипл.инж. арх.

 

 

БРАТИСЛАВ ТОШКОВИЋ – ПАРАРЕЛНА МЕСТА – БИНА

ПАРАЛЕЛНА МЕСТА

Изложба архитектуре у Галерији СКЦ, Улица краља Милана, бр.48. Отварање је у 19:00, 28.10.2019. године. У оквиру БИНЕ и теме „Архитектура у контексту“, заказан је разговор са арх. Братиславом Тошковићем за 7.11.2019.год. у 18:00. У Галерији СКЦ.

Међу бројним српским градитељима који данас стварају у свету, архитекта Тошковић је један од ретких који ради и веома живо одржава везу са професионалним круговима у Србији. Ова изложба треба да нас уведе у његово изванредно искуство и да нам омогући непосредну комуникацију. Архитекта Братислав Тошковић (1960, Београд) дипломирао је 1985. године на Архитектонском факултету у Београду у класи професора Петра Вуловића. Након ангажовања на Архитектонском факултету универзитета Мосул у Ираку (1986-88) одлази у Финску (град Еспо) у архитектонски биро “Parviainen Architects”, где гради каријеру од архитекте сарадника до партнертнера у истој фирми. Бројни пројекти и награде сведоче о његовој блиставој каријери.

АЛЕКСАНДАР КЕКОВИЋ – РЕТРОСПЕКТИВНА ИЗЛОЖБА

У суботу 19. октобра у 11 сати у галерији АУЛА, Архитектонског факултета у Београду биће отворена ретроспективна изложба архитекте Александра Кековића, под називом „Памћење“.

Александар Кековић (1939 – 2018) је дипломирао 1963. године на Архитектонском факултету у Београду. Након дипломирања кратко је радио у Институту за архитектуру и урбанизам Србије, а потом у „Енергопројекту“ у Одсеку за урбанизам и архитектуру, где је у периоду 1968-1978. године руководио посебним атељеом.

На Архитектонском факултету је изабран за асистента 1978. године, а затим је по верификацији три значајна рада 1982. године изабран за ванредног професора за предмет Архитектонска организација простора. Године 1985, по одласку проф. Уроша Мартиновића у пензију, Кековић преузима руковођење предметом Опште тезе о архитектури. У звању редовног професора од 1989. године ради на Катедри за архитектонско и урбанистичко пројектовање и руководи Кабинетом за тематска подручја и предаје Теорију архитектонског простора и Композицију. Кековић је био један од оснивача магистеријума уметности и ментора на изради осам магистарских теза.

Професионални ангажман Александра Кековића се огледа у око 130 пројеката, конкурсних решења и реализација, међу којима се издвајају: хотел Панорама на Златару (1967), Главни поштански центар у Београду (1978), пословна зграда „Енергопројекта“ у Београду (1982), 1000 фармерских кућа са комуналним центрима, Гарабули-Либија (1972-76), хотел Гранд у Цетињу (1984), Хотелско насеље „Отрант Рент а Виле“ у Улцињу (1985), пословна зграда Нафтагаса у Новом Саду (1989). Од 2001. године је специјални саветник у „Енергопројекту“ Д.О.О. Ењуб. Аутор је поставке павиљона Црне Горе на Венецијанском бијеналу на њеном првом самосталном наступу.

Био је члан Савеза архитеката Србије (данас Удружење архитеката Србије), у коме је био члан Стручног већа и Председништва до 1984. године. Добитник је републичке награде Борба за најбоље архитектонско дело изведено 1982. године, специјалних награда Салона архитектуре (1977, 1978) и Велике награде за архитектуру за изузетан стваралачки допринос струци. Носилац је Ордена рада са сребрним венцем (1976). Награђен је Тринаестојулском наградом Црне Горе, као и звањем истакнутог ствараоца у области уметности.

На позив Министарства за високошколско образовање Црне Горе, Александар Кековић је припремио план и програм Архитектонског факултета у Подгорици 2002. године, где је обављао функцију декана у оснивању и предавао Теорију архитектуре и Пројектовање.
На месту продекана за стручно уметнички рад и сарадњу Архитектонског факултета са привредом био је у периоду од 1985-87. године, док је декан Архитектонског факултета у Београду био од 1998. до 2000. године. Постављањем на функцију декана, у време сложених ратних година, са тимом продекана усмерава активности на сређивање наставног плана и програма услед великог броја предмета и великим процентом преклапања наставне материје у оквиру катедри и предмета, али који није у потпуности изведен. Сегмент унапређења наставе обухваћен је и унапређењем просторних услова за извођење наставе.

Извор:
Књига “Декани Архитектонског факултета / 1948 – 2016″, Универзитет у Београду – Архитектонски факултет

ГРАДОНАЧЕЛНИК БЕОГРАДА ПРОФ. ДР ЗОРАН РАДОЈИЧИЋ У ПОСЕТИ УРБАНИСТИЧКОМ ЗАВОДУ БЕОГРАДА

17.09.2019. године

Градоначелник Београда, проф. др Зоран Радојичић обишао је Урбанистички завод Београда поводом израде просторних и урбанистичких  планова за низ значајних градских пројеката. У Великој сали Урбанистичког завода, градоначелника Београда дочекала је директорка мр Весна Тахов са запосленима. Директорка је истакла значај и важност ове посете за садашњи и будући рад службе која дуже од седамдесет година обезбеђује континуални плански развој Београда. Овом приликом је навела да се у последње три године повећао обим посла и да Завод тренутно ради на више од 140 планова.

Посебан акценат је стављен на недавно усвојеном Плану генералне регулације система зелених површина Београда, поводом којег је градоначелник изјавио: „Овим планом омогућава се очување и унапређење зелених површина и шума у Београду и њиме се стварају услови да Београд буде богатији за око 8.000 хектара шума и јавних површина. То је дупло више од постојећих. Овај документ показује да смо озбиљни у намери да наш град учинимо зеленијим и здравијим. Одговорним планирањем идемо ка зеленијем Београду“. При том је указао да зелене површине данас чине 15 одсто територије Београда, а план је да до 2025. године зеленило заузме 25 одсто.

Градоначелник је између осталог истакао важност Плана за Тиршову 2, и да ће ускоро бити завршен План детаљне регулације за Клинички Центар Србије. Такође је поменуо и
планове измештања Завода за геронтологију, Градског завода за плућне болести, Завода за кожне и венеричне болести, као и Гинеколошко–акушерске клинике „Народни фронт” на Бежанијску косу.

Градоначелник је показао интересовање за рад и радно окружење  запослених, па је тим поводом обишао и неколико канцеларија. У Сектору за стратешко планирање имао је прилику да на непосредан начин стекне увид у процес планирања на примеру капиталног пројекта за Национални стадион.

У изјави за медије градоначелник се захвалио свим запосленим стручњацима што вредно и стручно раде на томе да се Београд успешно, квалитетно и организовано развија. Истакао је задовољство да је планском документацијом сада прекривено 70 одсто територије града, што је дупло више у односу на период од пре пет година. Такође је потврдио да је Урбанистички завод веома битан за град и да је током 70 година постојања значајно допринео његовом развоју.

 

Извори (фотографија и видео запис):

https://www.beograd.rs/lat/beoinfo/1764855-gradonacelnik-u-urbanistickom-zavodu-odgovornim-planiranjem-do-zelenijeg-beograda/#prettyPhoto[gallery1]/8/

http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=507556

Зелена престоница Европе 2022.

Градоначелник Београда проф. др Зоран Радојичић најављује кандидатуру Београда за „Зелену престоницу Европе” 2022. године.

У светлу расправе Предлога плана генералне регулације система зелених површина града Београда на седници Скупштине Града Београда, која је заказана за 29. август 2019. године, градоначелник Београда проф. др Зоран Радојичић најавио је кандидатуру Београда за „Зелену престоницу Европе” 2022. године. Реч је о конкурсу који расписује ЕУ. Само кандидовање је велики корак, јер подразумева оцену тренутног стања и постављање јасних критеријума за унапређење у свакој од 12 области. Неке од њих су ублажавање климатских промена, адаптације на те промене, одржива урбана мобилност, одржива намена земљишта, природа и биодиверзитет, квалитет ваздуха, ниво буке, третирање смећа, итд.

Градоначелник је подсетио да је у овом тренутку око 15 проценaта територије града покривено зеленим површинама и да је план да их до 2025. године буде укупно 25 процената.

Прочитајте више на http://www.beograd.rs/cir/beoinfo/1763809-gradonacelnik-radojicic-posumljavanjem-i-ocuvanjem-prirodnih-dobara-do-zelene-prestonice-evrope/