PDR područja Knez Mihailove ulice

Prostorne, arhitektonske, urbanističke i ambijentalne vrednosti područja Knez Mihailove ulice predstavljaju najznačajniju kulturno-istorijsku i spomeničku celinu u Beogradu, u kojoj su sadržana materijalna svedočanstva nastajanja i rasta centralnog dela grada. Izrada ovog planskog dokumenta svakako je i prilika za bezrezervno čuvanje i negu ovih vrednosti.

Urbanistički zavod Beograda započeo je izradu Plana detaljne regulacije šireg područja uz Knez Mihailovu ulicu, gradska opština Stari grad. Proces je otpočeo inicijativom Zavoda za zaštitu kulture grada Beograda upućenom Direkciji za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda (koja je i Investitor izrade Plana), u kojoj je ukazano da je za prostorno kulturno istorijsku celinu „Područje Knez Mihailove ulice“ potrebno definisati novi planski dokument.

Odluka o izradi Plana doneta je na sednici Skupštine grada Beograda održanoj 29. avgusta 2019. godine, i objavljena u Službenom listu grada Beograda broj 74/2019.

Cilj izrade Plana je zaštita, očuvanje i unapređenje kulturno-istorijskog nasleđa i u skladu sa tim definisanje pravila uređenja i građenja na predmetnom području. Područje Knez Mihailove ulice utvrđeno je za kulturno dobro kao prostorna kulturno-istorijska celina 1964. godine, a za kulturno dobro od izuzetnog značaja 1979. godine.

Granicom Plana obuhvaćen je deo teritorije Gradske opštine Stari grad, prostor između ulica Knez Mihailove, Kralja Petra, Uzun Mirkove, Studentski trg, Vase Čarapića, Trga Republike, Sremske, Maršala Birjuzova, Carice Milice, Cara Lazara, Gračaničke i Pariske. Površina obuhvaćena Planom iznosi oko 17.9 ha.

Predloženi planski obuhvat

Predmetni prostor je u najvećem delu obuhvaćen Detaljnim urbanističkim planom područja Knez Mihailove ulice koji je usvojen 1980. godine. Nosioci izrade DUP-a iz 1980.  bili su Zavod za planiranje razvoja Beograda i Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda. Pretežna planirana namena predstavlja stanovanje sa delatnostima. Glavna pešačka arterija koja je DUP-om dobila najviši komunikacioni rang je upravo Knez Mihailova ulica u kojoj su planirani najznačajniji gradski sadržaji iz domena kulture, obrazovanja, poslovanja, trgovine i turizma.

Fenomen Knez Mihailove ulice i prostora prostorno kulturno istorijske celine od izuzetnog značaja „Područje knez Mihailove ulice“ je jedinstven i neponovljiv. Sama Knez Mihailova ulica nakon izvršene rekonstrukcije 1987. godine postaje nova žiža okupljanja i socijalnih kontakata i jedan od najvrednijih elemenata prestonice. Uređenje proširene pešačke zone tri decenije kasnije, a prema originalnom projektu i istom estetskom i vizuelnom izrazu doprinelo je da se uravnoteženi urbani ambijent same Knez Mihailove ulice prelije na celo područje i stvori jedinstvena i prepoznatljiva šira celina.

Na ovom Planu Urbanistički zavod Beograda aktivno i kontinuirano sarađuje sa  Republičkim zavodom za zaštitu spomenika kulture i Zavodom za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, a inicijalni trenutak saradnje zabeležen je na prvom zajedničkom sastanku, oktobra 2020. godine, u prostorijama Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture.

U skladu sa uslovima i merama zaštite nadležnog Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, u nacrtu Plana biće detaljno definisani svi urbanistički parametri za planiranu izgradnju u okviru prostorno kulturno istorijske celine od izuzetnog značaja „Područje Knez Mihilove ulice“ i prostorno kulturno istorijske celine „Istorijsko jezgro Beograda“.

Plan će uskoro biti izložen na Ranom javnom uvidu, a informacije i obaveštenja o fazama i postupku participacije stručne i opšte javnosti objavićemo na našoj veb stranici.

Tekst priredile:
Rukovodioci izrade Plana – Sanja Đorđević i dr Marija Lalošević

Više projekata naredne godine za lepši Beograd

Prema izjavi glavnog gradskog urbaniste Marka Stojčića za Beoinfo, finansiranje izrade planova detaljne regulacije, će od Nove godine preći u nadležnost Službe glavnog urbaniste, uz isključivo ugovaranje sa Urbanističkim zavodom Beograda, kao gradskim preduzećem, koje je i osnovano za ove potrebe.

Glavni urbanista Marko Stojčić izjavio je da će se sredstvima iz budžeta Grada za sledeću godinu, koja su namenjena Službi glavnog urbaniste, finansirati konkursi i izrada planskih dokumentacija za uređenje grada, izgradnju parkova i trgova. Ova sredstva su se do ove godine nalazila na drugim pozicijama u budžetu, pre svega u Direkciji za građevinsko zemljište i izgradnju grada, kao i Sekretarijatu za investicije.

On je precizirao da će se podići kvalitet projekata, skratiti rokovi predviđeni za sprovođenje arhitektonskih konkursa i svih drugih arhitektonskih aktivnosti, a sa druge strane, maksimalno će se angažovati domaće arhitekte.

– Sredstva su namenjena i ugovaranje sa Urbanističkim zavodom Beograda, što je veoma važno jer je do sada Direkcija finansirala izradu planova detaljne regulacije, što će od Nove godine preći u nadležnost službe, uz isključivo ugovaranje sa Urbanističkim zavodom Beograda, kao gradskim preduzećem, koje je i osnovano za ove potrebe – naveo je Stojčić u izjavi za Beoinfo.

Kao primer je naveo izgradnju Linijskog parka, gde su angažovane domaće mlade arhitekte, i dodao da je nedavno pokrenut postupak kako bi se raspisao javni konkurs za trg Crveni krst, koji bi trebalo da bude novi, otvoreni trg sa pošumljenim delom, a ispod je planirana javna garaža.

Glavni urbanista je najavio da je u planu pokretanje konkursa za plato ispred Politike, odnosno za prostor između ovog objekta, zgrade Opštine Stari grad i Radio Beograda, koji bi trebalo da dobije potpuno nov, uređeniji izgled. Osim toga, prema njegovim rečima, biće raspisan i konkurs za idejno rešenje rekonstrukcije Stare šećerane, čiji bi prostor bio namenjen za potrebe kulture i obrazovanja. Radiće se i projekti za rekonstrukciju Čumićevog sokačeta i Gradića Pejtona, koji postaju umetnički centri.

Četvrtak, 19. novembar 2020. godine.

Izvor: https://www.beograd.rs/lat/beoinfo/1777835-uredjenje-grada-uz-bolji-kvalitet-projekata-i-angazovanje-domacih-arhitekata/

USKLAĐIVANJE RADA GRADSKIH SLUŽBI SA POTREBAMA STANOVNIKA VRAČARA

Nastavlja se trend novog pristupa u saradnji gradskih službi i građana na rešavanju problema i unapređenju životnih uslova na nivou beogradskih opština.

U ponedeljak, 16. novembar 2020. godine, zamenik gradonačelnika Goran Vesić je održao sastanak sa građanima Vračara, okupljenih u tri inicijative: Udruženje Topolska, Društvo za ulepšavanje Vračara i Društvo za ulepšavanje Krunskog venca.

Sastanku u Opštini Vračar prisustvovali su glavni gradski urbanista Marko Stojčić, predsednik opštine Vračar Milan Nedeljković, direktorka Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda Olivera Vučković, direktorka Urbanističkog zavoda Vesna Tahov, predstavnici Privredne komore Srbije i opštine Vračar.

Vesić je istakao da je postignut dogovor na zajedničkom razvoju i očuvanju Vračara, prevashodno kroz participaciju predstavnika građanki i građana na sednicama Komisije za planove, tokom usvajanja urbanističkih planova za Vračar.

Na sastanku je prevashodno stavljen akcenat na očuvanju kulturno-istorijske baštine, gde će uskoro biti proglašeno pet prostornih kulturno istorijskih celina: Smiljanićeva ulica, Krunska, Krunski venac, Neimar i deo uz Ulicu kneza Miloša, naveo je zamenik gradonačelnika i za sledeću godinu najavio proglašenje Istočnog Vračara kao šeste kulturno-istorijske celine. Podsetio je da je potez oko Hrama Svetog Save već predložen da bude stavljen pod zaštitu.

Bilo je reči o rekonstrukciji Kalenić pijace, proširenju Makenzijeve ulice, proglašenju Ulice kneginje Zorke u pešačko-biciklističku zonu, rekosntrukciji pozorišta Dadov, rekonstrukciji trga na Crvenom krstu, gde se očekuje raspisivanje konkursa za idejno rešenje, kao i čitavom nizu projekata koji se rade na Vračaru. Bitno je da je u planu da se izmesti okretnica i ukloni benzinska pumpa kako bi ceo prostor bio integrisan u jedanstven trg. Takođe, bilo je reči i o zaštiti Gradića Pejton, koji treba da postane neka vrsta kulturnog centra na otvorenom.

Po rečima glavnog urbaniste Marka Stojčića, ima puno projekata koji se izvode na opštini Vračar i onih koji su u planu za realizaciju. Dogovor je da svaki plan u izradi ponovo prođe Komisiju za planove gde će prisustvovati predstavnici udruženja građana, s ciljem zajedničkog dogovora. Zaključio je i da će veći deo ambijentalnih celina, koje građani prepoznaju kao autentični Vračar biti zadržane u postojećem stanju, uz rekonstrusane fasade i druge radove.

Predsednik opštine Vračar Milan Nedeljković je istakao da su građani iznosli različite zahteve i sugestije, da nema nelegalne gradnje, kao i da se postojeći urbanistički planovi koriguju. Na Vračaru se realizuju dva sportska centra u Sjeničkoj i na Južnom bulevaru, gde će se graditi olimpijski bazen za pokretnim krovom, kao i da se rekosntruiše Kalenić pijaca po uzoru na onu iz 1921. godine.

Predsednica Uduženja građana Topolska, Jasna Đokić istakla je da su naišli na iznenađujuće razumevanje predstavnika Grada i Opštine, kako bi se pojedine celine Vračara trajno zaštitile.

Izvor: http://www.beograd.rs/cir/beoinfo/1777787-vesic-zajedno-sa-gradjanima-resavamo-probleme-vracara

 

URBANISTIČKOM ZAVODU BEOGRADA DVE PRVE NAGRADE NA 29. MEĐUNARODNOM SALONU URBANIZMA U KRAGUJEVCU

Dvadeset i deveti Međunarodni salon urbanizma održan je Kragujevcu od 10 – 13. novembra 2020. godine, pod generalnim pokroviteljstvom Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i Grada Kragujevaca. Takođe, pokrovitelji 29. Međunarodnog Salona urbanizma su bili i gradovi: Beograd, Novi Sad, Kragujevac, Užice, Kosovska Mitrovica i Banja Luka.

Prvi put u svojoj istoriji, Salon urbanizma je održan u uslovima pandemije i u skladu sa epidemiološkim merama u Republici Srbiji. Organizator je elektronski prezentovao sve radove Salona i celokupan program aktivnosti na dan otvaranja Salona.

Sa velikim zadovoljstvom možemo da se pohvalimo da je Urbanistički zavod Beograda, dobitnik dve prve nagrade:

 

Prva nagrada u kategoriji  4 Planovi detaljne regulacije

PLAN DETALJNE REGULACIJE ZA KOMPLEKS AERODROMA NIKOLA TESLA BEOGRAD,  GO  SURČIN, NOVI BEOGRAD I ZEMUN SA IZVEŠTAJEM O STRATEŠKOJ PROCENI UTICAJA PLANA NA ŽIVOTNU SREDINU

Autori i rukovodioci radnog tima: Maja Joković Potkonjak, dipl.inž.arh., Dragan Mihajlović, dipl.inž.građ., Jelena Đerić, dipl.inž.arh.

 

Prva nagrada u kategoriji 5 Urbanistički projekti i realizacije

URBANISTIČKI PROJEKAT ZA IZGRADNJU UNIVERZITETSKE DEČJE KLINIKE TIRŠOVA 2, GRADSKA OPŠTINA SAVSKI VENAC.

Autori i rukovodioci radnog tima: Jadranka Živković, dipl.inž.arh., Tamara Tahov, mast.inž.arh.

PREDSTAVNICI GRADSKE OPŠTINE VOŽDOVAC U URBANISTIČKOM ZAVODU BEOGRADA

Transparetnost rada javnih institucija predstavlja jednu od najznačajnijih demokratskih tekovina, tim povodom u Urbanističkom zavodu Beograda, 14. oktobra 2020. godine, je održan radni sastanak sa predsednicom Gradske opštine Voždovac, Ivanom Tomić Ilić.

Tema sastanka je bila koordinacija na izradi aktuelnih planova detaljne regulacije na teritoriji opštine Voždovac. Razmatrane su inicijative građana i njihova implementacija u plansku dokumentaciju kako bi usvojeni planovi bili u interesu građana i u skladu sa strategijom razvoja opštine Voždovac i grada Beograda.

Sastanku su pored direktora Urbanističkog zavoda, mr Vesne Tahov i zaposlenih, predstavnika Gradske opštine Voždovac, prisustvovali i pomoćnik gradonačelnika Aleksandar Marković, član Gradskog veća Grada Beograda, Dragomir Petronijević, Glavni urbanista grada Beograda, arh.Marko Stojčić sa saradnicima  i predstavnici Direkcije za građevinsko zemljište.

PARKING-MESTO PO STANU

Naslov u „Novostima“, objavljen u sredu 7. oktobra 2020.godine, otkriva kompleksan problem parkiranja u Beogradu.

Predrag Krstić, dipl.inž.saobraćaja, direktor Sektora za saobraćaj u Urbanističkom zavodu Beograda, daje odgovore na brojna pitanja i nudi niz mogućnosti za prevazilaženje gorućih problema u jednoj od najznačajnijih urbanističkih tema Beograda.

U prilogu se nalazi integralni članak.

Konkurs za dodelu nagrade Ranko Radović 2020

Pozivamo vas da se prijavite na konkurs za nagradu Ranko Radović 2020

Rok za prijavljivanje 15.10.2020. godine.

 

ULUPUDS – Udruženje likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije, kao osnivač, i Univerzitet u Beogradu – Arhitektonski fakultet, Fakultet tehničkih nauka Novi Sad – Departman za arhitekturu i urbanizam, Institut za arhitekturu i urbanizam Srbije, Zadužbina Ilije Milosavljevića Kolarca, Urbanistički zavod Beograda, WIENERBERGER d.o.o. KANJIŽA, Inženjerska komora Srbije, Radio-televizija Srbije, kao suosnivači – objavljuju:

 

Javni poziv – konkurs

za dodelu Nagrade Ranko Radović, koja je osnovana sa ciljem da podstiče, razvija i afirmiše kritičko-teorijsku misao u oblasti arhitekture i arhitektonsko stvaralaštvo.

Odbor za dodelu Nagrade Ranko Radović čine predstavnici Osnivača i po jedan predstavnik Suosnivača i to:

Branislav Mitrović, dipl. inž. arh. – ULUPUDS (predsednik)
Dragana Palavestra, dipl. ist. um. – ULUPUDS
dr Zoran Bulajić, dipl.arh.un.prost. – ULUPUDS
dr Irena Šentevska, dipl. inž. arh. – ULUPUDS
dr Aleksandra Stupar, dipl. inž. arh., vanredni profesor – Univerzitet u Beogradu – Arhitektonski fakultet
prof. dr Milena Krklješ, dipl. inž. arh. – Fakultet tehničkih nauka u Novm Sadu, Departman za arhitekturu i urbanizam
prof. dr Marija Maksin, dipl. inž. arh. – IAUS, Beograd
Ksenija Špadijer Tufegdžić, dipl. sociolog – Zadužbina Ilije Milosavljevića Kolarca
Ana Graovac, dipl. inž. arh. – Urbanistički zavod Beograda
dr Žaklina Gligorijević, dipl. inž. arh. – Inženjerska komora Srbije
Danijela Purešević, dipl. ist. um. – Radio – televizija Srbije
dr Mirjana Popović Radović – predstavnik porodice, supruga prof. dr Ranka Radovića

 

Na osnovu Pravilnika o dodeli Nagrade Ranko Radović koji je doneo Osnivač, imenovani su članovi tri žirija za tri kategorije Nagrade, koja se dodeljuje za:

  1. kritičko-teorijske tekstove o arhitekturi objavljene u prethodnoj kalendarskoj godini kao i u tekućoj godini do datuma dodele nagrade, i to za kritike, eseje, knjige, predavanja i pisanu reč uopšte;
  2. realizovano arhitektonsko delo dovršeno u prethodnoj kalendarskoj godini kao i u tekućoj godini do datuma dodele nagrade; i
  3. televizijske emisije, izložbe ili multimedijalne prezentacije realizovane u prethodnoj kalendarskoj godini kao i u tekućoj godini do datuma dodele nagrade

Žiri Nagrade

Kategorija (1)

  1. dr Zlata Vuksanović Macura, dipl. inž. arh., (predsednik);
  2. prof. dr Luka Skansi, dipl. inž. arh.; i
  3. Slobodan Giša Bogunović, diplomirani filozof.

Kategorija (2)

  1. prof. Vasa Perović, dipl. inž. arh., (predsednik);
  2. prof. Zorica Savičić, dipl. inž. arh.; i
  3. Milenija Marušić, dipl. inž. arh.

Kategorija (3)

  1. Zoran Dmitrović, dipl. inž. arh., (predsednik);
  2. prof. mr Branko Pavić, grafičar; i
  3. Radonja Leposavić, istoričar umetnosti i radijski novinar.

Pravo učešća na konkursu imaju pojedinci, ustanove, udruženja, strukovnih organizacija, kao i sva zainteresovana lica koja su ostvarila rezultate u jednoj od tri kategorije, sa teritorije Srbije, kao i iz drugih zemalja. Konkurs je raspisan u skladu sa Pravilnikom Nagrade Ranko Radović (u toku je proces usvajanja novog Pravilnika u kome neće biti predviđena mogućnost konkurisanja sa studentskim radovima) i počinje da teče od ponedeljka, 01.09.2020. godine a završava se 15.10.2020. godine.

 

Način dostavljanja konkursnih radova

KATEGORIJA (1) dostaviti

  1. originalni materijal (dostaviti 3 primerka za žiri i 1 primerak za potrebe izložbe i arhivu, 3 primerka knjige će biti vraćena autorima)
  2. konkursni rad dostaviti i u PDF formatu preko We transfera, USB ili CD/DVD kao i naslovnu stranu rada i ličnu fotografiju (u rezoluciji za štampu)

KATEGORIJA (2) dostaviti

  1. fotografije i crteže na plakatu 40×100 cm (vertikalno), kaširano na karton-peni 5mm. Plakat će se koristiti za žiriranje i zajedničku izložbu svih prispelih radova. Uputstvo za formiranje plakata i template možete preuzeti ovde (link za download).
  2. CD ili DVD sa ilustracijama objekta (kao dodatni materijal za Žiri) i ličnom fotografijom (dostaviti 3 primerka za svakog člana žirija). Konkursni rad možete poslati i preko We transfera ili doneti na USB.

KATEGORIJA (3) dostaviti

  1. fotografije, ilustracije, crteže na plakatu 40×100 cm (vertikalno), kaširano na karton-peni 5mm. Plakat će se koristiti za žiriranje i zajedničku izložbu svih prispelih radova. Uputstvo za formiranje plakata i template možete preuzeti ovde (link za download).
  2. materijal na CD ili DVD (dostaviti 3 primerka za svakog člana žirija) i ličnu fotografiju. Konkursni rad možete poslati i preko We transfera ili doneti na USB.

Nagrada se dodeljuje 21. decembra 2020. godine i sastoji od :

  1. Plakete;
  2. Povelje; i
  3. Novčanog iznosa.

 

Prijavljivanje:

Pravilnik Nagrade Ranko Radović, elementi konkursa i elektronski formular za prijavu na konkurs za dodelu Nagrade Ranko Radović nalaze se na web adresi: www.ulupuds.org.rs/Aktuelnosti.htm

Konkursni radovi se dostavljaju na adresu:

Udruženje likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije – ULUPUDS

Terazije 26/II
11103 Beograd 4, Srbija

Poštanski fah 87, PAK 106806

Telefon: 011/2688-721

E-mail

ulupuds@beotel.net

admin@ulupuds.org.rs

sa naznakom Za Nagradu Ranko Radović 2020.

Krajnji rok za prijem radova je 15. oktobar 2020. godine.

Kako bi se izbegli problemi sa carinom, za radove koji se šalju iz inostranstva, molimo da se na pošiljkama napše sledeće: Adm. pošta bez vrednosti/Sample without value.

Troškove slanja radova snosi sam autor. Konkursni materijal se ne vraća.

 

Izložba

Učesnici konkursa će biti prezentovani na zajedničkoj izložbi svih prispelih radova koja će biti otvorena u Zadužbini Ilije Milosavljevića Kolarca, u Muzičkoj galeriji, na dan dodele Nagrade 21. decembra 2020. godine. Tokom maja 2021. godine izložba će biti održana na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu. U slučaju pogoršanog stanja izazvanom pandemijom izložbe će biti otkazane.

 

Katalog

Učesnici konkursa prijavom potvrđuju svoju saglasnot da im rad bude izložen na zajedničkoj izložbi svih prispelih radova na kojoj će biti istaknuti dobitnici Nagrade. Svi izlagači imaju pravo na po jedan primerak kataloga koji mogu preuzeti na dan dodele Nagrade. Troškove naknadnog slanja kataloga poštom snosi sam autor.

 

Pokrovitelj Nagrade Ranko Radović

Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije

IZLOŽBA KONKURSNIH RADOVA ZA IDEJNO REŠENJE NOVE ZGRADE ANSAMBLA NARODNIH IGARA I PESAMA SRBIJE „KOLO“ U URBANISTIČKOM ZAVODU BEOGRADA, JUP

Povod za raspisivanje konkursa je bio da se za ustanovu kulture – Ansambl narodnih igara i pesama Srbije KOLO, obezbedi namenski prostor koji treba da zadovolji sve aktuelne i razvojne potrebe ansambla i stvorili uslovi za realizaciju prvog specijalizovanog scenskog prostora namenjenog umetničkoj igri u Srbiji.

Cilj konkursa je da se, u skladu sa programskim zahtevima, značajem i potencijalima lokacije, izabere najkvalitetnije arhitektonsko-urbanističko rešenje novog objekta Ansambla narodnih igara i pesama Srbije KOLO, koje korespondira sa okruženjem i koje je prilagođeno vrednostima ambijenta.

 

Izabrana rešenja predstavljaće osnov za izradu urbanističko-tehničke i projektne dokumentacije za potrebe realizacije, uređenja i izgradnje.

Konkurs je sproveo Ansambl narodnih igara i pesama Srbije KOLO u saradnji sa Društvom arhitekata Beograda. Primljeno je ukupno 17 radova. Žiri je radio u sastavu:

Predsednik:

  • Prof.Mihailo Timotijević, dipl.inž,arh, predstavnik Društva arhitekata Beograda i

Članovi:

  • Vladimir Dekić, dipl.producent u pozorištu,radiju i kulturi, direktor Ansambla narodnih igara i pesama Srbije KOLO;
  • Marko Stojčić, dipl.inž,arh., Glavni urbanista Grada Beograda, predstavnik naručioca;
  • Anđela Karabašević, dipl.inž,arh, predstavnik Društva arhitekata Beograda; i
  • Zoran Radojičić, dipl.inž,arh, predstavnik Društva arhitekata Beograda.

Izvestioci:

  • Tamara Petrović Komlenić, dipl.inž,arh, predstavnik i
  • Zorica Pokrajac, dipl.inž,arh.

Sekretar konkursa:

  • Ana Glavički, Društvo arhitekata Beograda

Dodeljene su tri nagrade:

  • PRVA NAGRADA u iznosu od 1.000.000,00 dinara dodeljena je radu sa autorskom šifrom 11235 – radna šifra 16

Konkurs je rađen u okviru projektnog biroa ZABRISKIE doo, BeogradAutori – članovi autorskog tima:Milka Gnjato, dipl.inž.arh., Ivan Zuliani, magistar inž.arh., Ivica Marković, dipl.inž.arh., Fedor Jurić, dipl.inž.arh., Martina Milošević, dipl.inž.arh., Dušica Plazinčić, dipl.inž.arh.Saradnici- stručni konsultanti:Dr Dragan Novković, dipl.inž.elekt., Ana Dajić, M.A. etnolog antropolog, dr Miodrag Grbić, mast.inž.arh., Vladislav Lalicki, dipl.inž.arh., Maja Đorđević, dipl.inž.pejzaž.arh.

  • DRUGA NAGRADA u iznosu od 600.000,00 dinara dodeljena je radu sa autorskom šifrom 01030- radna šifra 07

Autorski tim ARCVSarh. Branislav Redžić, arh. Dragan Ivanović, arh. Zoran Milovanović, arh. Suzana Tisovec, arh. Milica Tasić, arh. Dušan Milošev, arh. Nevenka Redžić Konsultanti: Konstrukcija: inž.Sreto KuzmanovićAkustika: inž.Miomir Mijić, inž.Dragana Šumarac Pavlović

  • TREĆA NAGRADA u iznosu od 300.000,00 dinara dodeljena je radu sa autorskom šifrom 08280- radna šifra 02

Autori: Miloš Jokić, m.arh., Tijana Mačkić, m.arh., Dušan Nikolić, m.arh., Nikola Gjorgjievski,m.arh. i mast.pejzž.arh. i urbanizmaSaradnici: Stefan Ilić, m.arh., Milan Savović, b.arh.

 

Dodeljena su i tri jednakovredna umanjena otkupa u iznosima od po 100.000,00 dinara:

  • Autorska šifra 80113 – radna šifra 03

Autorski tim: Riste Dobrijević, dipl.inž.arh., Ljiljana Čavić, dipl.inž.arh.

  • Autorska šifra 58349 – radna šifra 10Autor: Unknown Studio doo, Beograd

Autorski tim: Jovana Miletić, m.arh., Jelena Obradović, m.arh., Mina Nedeljković, m.arh., Dejan Drinčić, dia, Miloje Krunić, dia, Aleksandar Ćopić, m.arh.

  • Autorska šifra 00100 – radna šifra 15

Autor: Milan Karaklić, mast.inž.arh

 

Izložba će biti otvorena radnim danima i subotom od 10 do 19 časova časova, u Velikoj sali Urbanističkog zavoda Beograda JUP.

Diskusija o radovima održaće se 10. septembra 2020. godine u 17 časova u Velikoj sali Urbanističkog zavoda Beograda JUP.

U prilogu: Katalog javnog otvorenog jednostepenog anonimnog arhitektonskog konkursa za idejno rešenje nove zgrade ansambla narodnih igara i pesama Srbije KOLO, u Karađorđevoj ulici broj 13 u Beogradu

OBAVEŠTENJE O RADU SA STRANKAMA OD 7. JULA 2020. GODINE

Javno urbanističko preduzeće Urbanistički zavod Beograda, u cilju sprečavanja širenja epidemije virusa COVID-19, neće obavljati direktnu komunikaciju sa strankama. Molimo stranke da komunikaciju obavljaju poštom, na adresi:

Javno urbanističko preduzeće Urbanistički zavod Beograda
Bulevar despota Stefana 56
11000 Beograd, Srbija

ili elektronskom poštom na adresi: office@urbel.com
Broj telefona za neophodne informacije je 011 3331- 510

Ukoliko niste u mogućnosti da zahtev pošaljete elektronskom poštom, isti možete predati na privremeno postavljenom prijemnom boksu koji se nalazi na ulazu Urbanističkog zavoda sa leve strane.

MEĐUNARODNI NAUČNO-STRUČNI SKUP, 16. LETNJA ŠKOLA URBANIZMA, BUDUĆNOST GRADOVA I URBANIZMA

U periodu od 1. do 3. jula 2020.godine  u Prolom banji je održana 16. letnja škola urbanizma  – Međunarodni naučno-stručni skup – BUDUĆNOST GRADOVA I URBANIZMA.

U okolnostima aktuelne Kovid-19 pandemije u svetu i Republici Srbiji, Međunarodnom naučno-stručnom skupu je prisustvovalo manje polaznika nego što je bilo proteklih godina.

Zbog ovako nezavidne opšte situacije učešće više od 90 polaznika u izlaganjima i pratećim programima ovogodišnje škole se može smatrati uspehom.

Tematska oblast I „Grad i urbanizam u kontekstu svetskih perspektiva i globalnih tokova“ imala je najviše izlaganja, kojima su pokrivene aktuelne teme u urbanizmu. Naglašen je značaj prepoznavanja novih polja i polova razvoja grada u budućnosti, ali i ograničenja proisteklih trenutnih uslovljenosti, poput urbanog opadanja. Izložene su i inovativne teme, poput proširene i virtuelne stvarnosti u urbanizmu ili uređenogplaniranja urbane mobilnosti. Sa druge strane, razmotrene su uvek važne teme poput otvorenih javnih prostora, braunfilda, prostornog razvoja turizma ili održivog stanovanja. Ukupni zaključak je da se mora dalje raditi na povezivanju podataka i delovanja različitih struka u ciljurazvoja i uređenja gradskog prostora.

U okviru izlaganja po temi II „Uticaj upravljačkog sistema na uređenje gradskih prostora i razvoj urbanizma kao discipline“ prikazana je jedna tema, vezana za izazove sprovođenja planskih i projektnih rešenja i odnosa struke i ulagača u prostor. Zaključeno je da razvoj zakonskog, strateškog i planskog okvira nije jedini način poboljšanja upravljanja gradskim prostorom, već je neophodno istovremeno ojačati položaja stručnjaka kroz njihovu međusobnu saradnju i razumevanje.

U okviru III teme “Investicione mape i tržište nepokretnosti u vreme vanrednog stanja“ izložena su tri rada koja pokrivaju zadatu tematiku. Iz tih referata i diskusije se vidi da je poslednjih godina Republički geodetski zavod Republike Srbije postigao dobre rezultate uvođenjem digitalizacije u poslovne procese institucije, čime se obezbeđuje održivost i konkurentnost institucije na globalnom nivou. Prevođenjem geoprostornih podataka u digitalni oblik prebacuje se fokus na pametno okruženje i ljudske resurse. Time se utiče na formiranje bolje organizacione i poslovne klime. Iz diskusije se moglo zaključiti da je u Republičkom geodetskom zavodu pokrenut razvoj i implementacija projekata i podsticaj za unapređenje ciljeva i potciljeva:

  • Uspostavljanje digitalne platforme investicionih lokacija;
  • Ostvarivanje e-prostora kroz reformu prostornih planova;
  • Uspostavljanje jedinstvenog registra investicionih lokacija;
  • Standardizacija seta podataka vezanih za jednu investicionu lokaciju;
  • Podizanje kapaciteta ljudskih resursa u okviru RGZ-a i jedinica lokalnih samouprava;
  • Unapređenje modela praćenja podataka nepokretnosti kroz Registar cena nepokretnosti;
  • Unapređenje modela praćenja evidentiranog broja prometa poslovno-stambenog kompleksa.

Urbanistički zavod Beograda je takođe dao doprinis naučno-stručnom skupu sa tri rada.

U okviru II teme – Uticaj upravljačkog sitema na uređenje gradskih prostora i razvoj urbanizma kao discipline, arhitekte dr Jasmina Đokić i Ana Graovac su učestvovale sa radom pod naslovom „Jedno pitanje za urbaniste: šta je javni interes u urbanističkom planiranju“ i arh. Jelena Đerić, sa radom „Uloga konkursa u urbanističkom planiranju – instrument za dobijanje rešenja, formalnost ili prepreka“.

Mr Anica Teofilović, dipl.inž.pejz.arh. je  u okviru IV teme: Praktične i teorijske reakcije u srpskom gradu i urbanizmu na globalne klimatske promene i nedostatak odgovarajućih korektiva u gradskoj praksi učestvovala sa radom pod naslovom „Ekološke mere smanjenja uticaja klimatskih promena na grad definisane u Planu generalne regulacije sistema zelenih površina Beograda“.

U prilogu se nalazi Zbornik radova Međunarodnog naučno-stručnog skupa 16. Letnja škola urbanizma – BUDUĆNOST GRADOVA I URBANIZMA.