AKCIONI PLANOVI ZA ZELENIJI I ZDRAVIJI BEOGRAD

U utorak, 3. decembra 2019. godine, u Skupštini grada Beograda, održan je okrugli sto povodom izrade akcionog plana za zeleni grad (GCAP) i akcionog plana za održive izvore energije i klimu (SECAP). Gradonačelnik Beograda prof. dr Zoran Radojičić je započeo rad na ovim akcionim planovima prošlog oktobra zajedno sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD). Kako je precizirao prof. dr Zoran Radojičić, ova dva akciona plana veoma su važna za Beograd, ocenjujući da rad na njima napreduje, te da su u izradu uključeni predstavnici ključnih gradskih i republičkih institucija, civilnog sektora, kao i partneri u ovom projektu – EBRD.

Direktorka EBRD za Zapadni Balkan Žužana Hargitaj, naglasila je da je danas i zvanično počela javna rasprava sa civilnim društvom i nevladinim organizacijama o prioritetu za grad. Posredstvom EBRD, Beograd je u „mreži zelenih gradova”, a kandidaturom za „Zelenu prestonicu 2022”, na putu je ka ostvarivanju tog cilja.

Urbanistički zavod Beograda, jedna je od relevantnih institucija koje su uključene u realizaciji ovako važnih akcionih planova, imajući u vidu da je izradio PGR sistema zelenih površina Beograda, kao jedan od najvažnijih planova u oblasti poboljšanja kvaliteta života ljudi i životne sredine.

Po rečima Žužane Hargitaj, akcioni planovi moraju da budu ambiciozni, ali moraju i da se implementiraju. Nakon usvajanja u Skupštini Grada Beograda, Savet EBRD finansijski će pomoći njihovu implementaciju.

opširnije: https://www.beograd.rs/lat/beoinfo/1768049-radojicic-svi-zajedno-ka-zelenijem-i-zdravijem-gradu/

POLITIKA – PLAN DETALJNE REGULACIJE ZA KOMPLEKS BEOGRADSKE INDUSTRIJE PIVA

Povodom završenog Plana detaljne regulacije za kompleks BIP, a imajući u vidu značaj i atraktivnost ovog prostora, Politika je objavila članak 17. novembra 2019. godine.

U razgovoru sa rukovodiocima izrade plana arh. Radmilom Grubišić i arh. Milicom Andrejić, razmotreni su svi relevantni segmenti planskog rešenja, sa akcentom na uslovljenosti očuvanja i namene Vajfertove vile, izgrađene s kraja XIX veka, kao jedinog  sačuvanog objekta  prvobitnog kompleksa Beogradske industrije piva.

Pored planiranog modernog komercijalnog kompleksa, jedan od istinskih  izazova u pogledu namene predstavlja i 14 Vajfertovih prostorija  dubokog ležnog podruma u kojem se čuvalo  pivo u bačvama i tankovima, predstavljajući izuzetan potencijal sa aspekta industrijskog turizma,  ekskluzivne ponude „kraft“ piva, itd..

Plan je objavljen u Službenom listu grada Beograda br. 55/19 od 25.06.2019. godine.

Članak možete preuzeti ovde.

PAMETNA REŠENJA ZA URBANE IZAZOVE

Povodom 30 godina diplomatskih odnosa Srbije i Koreje, organizovan je stručni Seminar, na kome su lideri i profesionalci lokalnih samouprava i resornih institucija razmenili iskustva sa kolegama iz Koreje na temu „ Smart city “ i uspostavljanja efikasnih gradskih usluga iz oblasti saobraćaja, javnog prevoza, privrede, upravljanja otpadom i sistemom kanalizacije.

Ovom prilikom predstavljen je razvojni put gradova u Koreji – od tradicionalnog pristupa do „Smart city“, primene pametnih tehnologija u upravljanju gradovima i mogućnosti primene najboljih praksi u Srbiji u cilju unapređenja gradskih usluga od značaja za stanovništvo i privredu.

Koreja je proglašena za najinovativniju zemlju na svetu koja je na najbolji način primenila „Smart city“ praksu i pametne tehnologije, a koju uveliko implementira u brojnim zemljama u razvoju, koje trenutno doživljavaju ubrzani ekonomski razvoj. Seminar je bio jedinstvena prilika da se razmene iskustva sa Korejom, kao jednom od najrazvijenijih zemalja sveta i ujedno sagledaju mogućnosti primene u Srbiji.

Ambasador Republike Koreje Hjong-ćan Če istakao je da ovaj seminar predstvalja još jednu dobru priliku za razmenu mišljenja o upravljanju gradovima i proširivanje saradnje između lokalnih i centralnih organa vlasti.

Gradonačelnik Beograda prof. dr Zoran Radojičić pozdravio je učesnike seminara, govoreći o značaju ovakvih skupova, naglasio je da koncept „pametnih gradova” okupira sve veću pažnju političara, privrednika i javnosti (procene govore da će do 2030. godine 75 odsto stanovništva živeti u velikim gradovima, a do 2050. godine čak 90 odsto).

Jedan od učesnika bio je i gradonačelnik grada Gojang Jojung Li, koji je rekao da je primetno da u Srbiji dolazi do brzog rasta informatičkih tehnologija, naročito uvođenjem elektronske uprave: Grad Gojang se fokusira na IT sektor, kreativne industrije i industrije bez dimnjaka, a zahvaljujući blizini Seula ima dobre infrastrukturne okolnosti. Na prvo mesto razvoja „pametnih gradova ” stavlja ljude i cilj je da svi mogu da uživaju u prednostima koje takav grad donosi, te da tako poveća i zapošljavanje sugrađana.

Na panel diskusiji učestvovali su predstavnici Vlade Republike Koreje, korejskih gradova Seul i Bušeon, kao i predstavnici ministarstava Republike Srbije, predsednici gradskih opština, predstavnici gradskih komunalnih preduzeća, Urbanističkog zavoda Beograda i NALED-a.

Sreda, 13. novembar 2019.

DVE PRVE NAGRADE URBANISTIČKOM ZAVODU BEOGRADA NA 28. MEĐUNARODNOM SALONU URBANIZMA UDRUŽENJA URBANISTA SRBIJE

Salon urbanizma je redovna godišnja manifestacija Udruženja urbanista Srbije koja predstavlja smotru najznačajnijih, aktuelnih ostvarenja u oblasti prostornog i urbanističkog planiranja, urbanističkog projektovanja i realizacija.

28. Međunarodni salon urbanizma, tradicionalno je održan u Nišu, kako mu i pripada, svake druge godine. Gostoprimljivost domaćina i program svečanog otvaranja podigli su lestvicu organizacije na zavidan nivo. Ove godine je bilo ukupno 154 izloženih radova. Izuzetna raznovrsnost tema i brojnost radova dakazala je složenost, odgovornost i lepotu delatnosti urbanizma i prostornog planiranja.

Veliku nagradu 28. Salona urbanizma, ponela je Strategija razvoja Republike Srbije do 2030. godine. Posebnim doprinosom se smatra što je u Srbiji po prvi put ustanovljen nacionalni dokument upravljanja urbanim razvojem. Strategijom se Srbija pozicionira kao jedna od prvih zemalja u regionu koja je napravila iskorak u prilagođavanju sistema urbanog razvoja standardima Evropske unije i novim urbanim agendama Evropske unije i Ujedinjenih nacija. Nosilac izrade Strategije je Ministarstvo građevinarstva, sobraćaja i infrastrukture republike Srbije uz tehničku podršku GIZ/AMBERO i Instituta za arhitekturu i urbanizam Srbije.

Urbanistički zavod Beograda JUP je dobitnik dveju prvih nagrada u domenu urbanizma:

Prva nagrada u kategoriji
3. GENERALNI URBANISTIČKI PLANOVI I PLANOVI GENERALNE REGULACIJE:
Plan generalne regulacije sistema zelenih površina Beograda
mr Anica Teofilović, dipl.inž.pejz.arh. i Katarina Čavić-Lakić dipl.inž.pejz.arh.

Prva nagrada u kategoriji
4. PLANOVI DETALJNE REGULACIJE:
Plan detaljne regulacije Topčiderske reke sa planiranim regulacijama i akumulacijama, gradske opštine Savski venac, Rakovica i Voždovac (1.faza)
Vojislav Milić, dipl.inž.građ., Nadežda Kovačević, dipl.inž.građ. i Maja Joković Potkonjak, dipl.inž. arh.

 

 

BRATISLAV TOŠKOVIĆ – PARARELNA MESTA – BINA

PARALELNA MESTA

Izložba arhitekture u Galeriji SKC, Ulica kralja Milana, br.48. Otvaranje je u 19:00, 28.10.2019. godine. U okviru BINE i teme „Arhitektura u kontekstu“, zakazan je razgovor sa arh. Bratislavom Toškovićem za 7.11.2019.god. u 18:00. U Galeriji SKC.

Među brojnim srpskim graditeljima koji danas stvaraju u svetu, arhitekta Tošković je jedan od retkih koji radi i veoma živo održava vezu sa profesionalnim krugovima u Srbiji. Ova izložba treba da nas uvede u njegovo izvanredno iskustvo i da nam omogući neposrednu komunikaciju. Arhitekta Bratislav Tošković (1960, Beograd) diplomirao je 1985. godine na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu u klasi profesora Petra Vulovića. Nakon angažovanja na Arhitektonskom fakultetu univerziteta Mosul u Iraku (1986-88) odlazi u Finsku (grad Espo) u arhitektonski biro “Parviainen Architects”, gde gradi karijeru od arhitekte saradnika do partnertnera u istoj firmi. Brojni projekti i nagrade svedoče o njegovoj blistavoj karijeri.

ALEKSANDAR KEKOVIĆ – RETROSPEKTIVNA IZLOŽBA

U subotu 19. oktobra u 11 sati u galeriji AULA, Arhitektonskog fakulteta u Beogradu biće otvorena retrospektivna izložba arhitekte Aleksandra Kekovića, pod nazivom „Pamćenje“.

Aleksandar Keković (1939 – 2018) je diplomirao 1963. godine na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu. Nakon diplomiranja kratko je radio u Institutu za arhitekturu i urbanizam Srbije, a potom u „Energoprojektu“ u Odseku za urbanizam i arhitekturu, gde je u periodu 1968-1978. godine rukovodio posebnim ateljeom.

Na Arhitektonskom fakultetu je izabran za asistenta 1978. godine, a zatim je po verifikaciji tri značajna rada 1982. godine izabran za vanrednog profesora za predmet Arhitektonska organizacija prostora. Godine 1985, po odlasku prof. Uroša Martinovića u penziju, Keković preuzima rukovođenje predmetom Opšte teze o arhitekturi. U zvanju redovnog profesora od 1989. godine radi na Katedri za arhitektonsko i urbanističko projektovanje i rukovodi Kabinetom za tematska područja i predaje Teoriju arhitektonskog prostora i Kompoziciju. Keković je bio jedan od osnivača magisterijuma umetnosti i mentora na izradi osam magistarskih teza.

Profesionalni angažman Aleksandra Kekovića se ogleda u oko 130 projekata, konkursnih rešenja i realizacija, među kojima se izdvajaju: hotel Panorama na Zlataru (1967), Glavni poštanski centar u Beogradu (1978), poslovna zgrada „Energoprojekta“ u Beogradu (1982), 1000 farmerskih kuća sa komunalnim centrima, Garabuli-Libija (1972-76), hotel Grand u Cetinju (1984), Hotelsko naselje „Otrant Rent a Vile“ u Ulcinju (1985), poslovna zgrada Naftagasa u Novom Sadu (1989). Od 2001. godine je specijalni savetnik u „Energoprojektu“ D.O.O. Enjub. Autor je postavke paviljona Crne Gore na Venecijanskom bijenalu na njenom prvom samostalnom nastupu.

Bio je član Saveza arhitekata Srbije (danas Udruženje arhitekata Srbije), u kome je bio član Stručnog veća i Predsedništva do 1984. godine. Dobitnik je republičke nagrade Borba za najbolje arhitektonsko delo izvedeno 1982. godine, specijalnih nagrada Salona arhitekture (1977, 1978) i Velike nagrade za arhitekturu za izuzetan stvaralački doprinos struci. Nosilac je Ordena rada sa srebrnim vencem (1976). Nagrađen je Trinaestojulskom nagradom Crne Gore, kao i zvanjem istaknutog stvaraoca u oblasti umetnosti.

Na poziv Ministarstva za visokoškolsko obrazovanje Crne Gore, Aleksandar Keković je pripremio plan i program Arhitektonskog fakulteta u Podgorici 2002. godine, gde je obavljao funkciju dekana u osnivanju i predavao Teoriju arhitekture i Projektovanje.
Na mestu prodekana za stručno umetnički rad i saradnju Arhitektonskog fakulteta sa privredom bio je u periodu od 1985-87. godine, dok je dekan Arhitektonskog fakulteta u Beogradu bio od 1998. do 2000. godine. Postavljanjem na funkciju dekana, u vreme složenih ratnih godina, sa timom prodekana usmerava aktivnosti na sređivanje nastavnog plana i programa usled velikog broja predmeta i velikim procentom preklapanja nastavne materije u okviru katedri i predmeta, ali koji nije u potpunosti izveden. Segment unapređenja nastave obuhvaćen je i unapređenjem prostornih uslova za izvođenje nastave.

Izvor:
Knjiga “Dekani Arhitektonskog fakulteta / 1948 – 2016″, Univerzitet u Beogradu – Arhitektonski fakultet

GRADONAČELNIK BEOGRADA PROF. DR ZORAN RADOJIČIĆ U POSETI URBANISTIČKOM ZAVODU BEOGRADA

17.09.2019. godine

Gradonačelnik Beograda, prof. dr Zoran Radojičić obišao je Urbanistički zavod Beograda povodom izrade prostornih i urbanističkih  planova za niz značajnih gradskih projekata. U Velikoj sali Urbanističkog zavoda, gradonačelnika Beograda dočekala je direktorka mr Vesna Tahov sa zaposlenima. Direktorka je istakla značaj i važnost ove posete za sadašnji i budući rad službe koja duže od sedamdeset godina obezbeđuje kontinualni planski razvoj Beograda. Ovom prilikom je navela da se u poslednje tri godine povećao obim posla i da Zavod trenutno radi na više od 140 planova.

Poseban akcenat je stavljen na nedavno usvojenom Planu generalne regulacije sistema zelenih površina Beograda, povodom kojeg je gradonačelnik izjavio: „Ovim planom omogućava se očuvanje i unapređenje zelenih površina i šuma u Beogradu i njime se stvaraju uslovi da Beograd bude bogatiji za oko 8.000 hektara šuma i javnih površina. To je duplo više od postojećih. Ovaj dokument pokazuje da smo ozbiljni u nameri da naš grad učinimo zelenijim i zdravijim. Odgovornim planiranjem idemo ka zelenijem Beogradu“. Pri tom je ukazao da zelene površine danas čine 15 odsto teritorije Beograda, a plan je da do 2025. godine zelenilo zauzme 25 odsto.

Gradonačelnik je između ostalog istakao važnost Plana za Tiršovu 2, i da će uskoro biti završen Plan detaljne regulacije za Klinički Centar Srbije. Takođe je pomenuo i
planove izmeštanja Zavoda za gerontologiju, Gradskog zavoda za plućne bolesti, Zavoda za kožne i venerične bolesti, kao i Ginekološko–akušerske klinike „Narodni front” na Bežanijsku kosu.

Gradonačelnik je pokazao interesovanje za rad i radno okruženje  zaposlenih, pa je tim povodom obišao i nekoliko kancelarija. U Sektoru za strateško planiranje imao je priliku da na neposredan način stekne uvid u proces planiranja na primeru kapitalnog projekta za Nacionalni stadion.

U izjavi za medije gradonačelnik se zahvalio svim zaposlenim stručnjacima što vredno i stručno rade na tome da se Beograd uspešno, kvalitetno i organizovano razvija. Istakao je zadovoljstvo da je planskom dokumentacijom sada prekriveno 70 odsto teritorije grada, što je duplo više u odnosu na period od pre pet godina. Takođe je potvrdio da je Urbanistički zavod veoma bitan za grad i da je tokom 70 godina postojanja značajno doprineo njegovom razvoju.

 

Izvori (fotografija i video zapis):

https://www.beograd.rs/lat/beoinfo/1764855-gradonacelnik-u-urbanistickom-zavodu-odgovornim-planiranjem-do-zelenijeg-beograda/#prettyPhoto[gallery1]/8/

http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=507556

Zelena prestonica Evrope 2022.

Gradonačelnik Beograda prof. dr Zoran Radojičić najavljuje kandidaturu Beograda za „Zelenu prestonicu Evrope” 2022. godine.

U svetlu rasprave Predloga plana generalne regulacije sistema zelenih površina grada Beograda na sednici Skupštine Grada Beograda, koja je zakazana za 29. avgust 2019. godine, gradonačelnik Beograda prof. dr Zoran Radojičić najavio je kandidaturu Beograda za „Zelenu prestonicu Evrope” 2022. godine. Reč je o konkursu koji raspisuje EU. Samo kandidovanje je veliki korak, jer podrazumeva ocenu trenutnog stanja i postavljanje jasnih kriterijuma za unapređenje u svakoj od 12 oblasti. Neke od njih su ublažavanje klimatskih promena, adaptacije na te promene, održiva urbana mobilnost, održiva namena zemljišta, priroda i biodiverzitet, kvalitet vazduha, nivo buke, tretiranje smeća, itd.

Gradonačelnik je podsetio da je u ovom trenutku oko 15 procenata teritorije grada pokriveno zelenim površinama i da je plan da ih do 2025. godine bude ukupno 25 procenata.

Pročitajte više na http://www.beograd.rs/cir/beoinfo/1763809-gradonacelnik-radojicic-posumljavanjem-i-ocuvanjem-prirodnih-dobara-do-zelene-prestonice-evrope/

STRATEŠKI ZNAČAJ PROJEKTA BEOGRADSKOG METROA ZA SRBIJU

U Palati „Srbija”, 15.07.2019.godine, potpisana je Izjava o namerama o projektu beogradskog metroa između Vlade Republike Francuske, Vlade Republike Srbije i Grada Beograda.

Imajući u vidu strateški značaj projekta beogradskog metroa za Srbiju, potpisnici Izjave o namerama izrazili su želju da nastave zajedničke aktivnosti na finansijskom i tehničkom planu.

Opširnije u intervju gradonačelnika Beograda prof. dr Zorana Radojičića: http://www.beograd.rs/cir/beoinfo/1762807-radojicic-projekat-metroa-od-interesa-za-celu-srbiju-znacaj-prepoznaju-i-partneri-iz-francuske_2/