IZLOŽBA KONKURSNIH RADOVA ZA IDEJNO REŠENJE NOVE ZGRADE ANSAMBLA NARODNIH IGARA I PESAMA SRBIJE „KOLO“ U URBANISTIČKOM ZAVODU BEOGRADA, JUP

U periodu od 02.  do 11. septembra 2020. godine, u Urbanističkom zavodu Beograda JUP, u sali u prizemlju, održaće  se  izložba konkursnih radova za idejno rešenje nove zgrade ansambla narodnih igara i pesama Srbije „Kolo“.  Prema Nacrtu planskog rešenja Izmene i dopune plana detaljne regulacije prostorne celine Kosančićev venac za deo bloka između ulica: Karađorđeva, Velike stepenice i Kosančićev venac, gradska opština Stari grad, planiran je novi objekat kulture u Karađorđevoj ulici broj 13 u Beogradu.

Izložba će biti otvorena radnim danima od 10 do 19 časova i subotom od 10 do 19 časova.

Diskusija o radovima održaće se 10. septembra 2020. u 17 časova.

Sećanje

Arhitekte, profesor Spasoje Paja Krunić, profesor Branislav Milenković, i Branko Bojović napustili su nas u razmaku od samo deset dana ovog proleća 2020.godine. Ova trojica izuzetnih ljudi i stručnjaka su ostavili dubok trag u kulturi, nauci, arhitekturi i urbanizmu. Izvesno različiti po svojim uverenjima ali objedinjeni u nemerljivom profesionalnom i stvaralačkom doprinosu ne samo u Beogradu, već i širom regiona.

Arh. prof. Spasoje Krunić

U Beogradu je 5. maja 2020. godine u 81. godini preminuo Spasoje Paja Krunić, redovni profesor Arhitektonskog fakulteta u penziji, redovni član Akademije inženjerskih nauka, predsednik Gradske vlade Beograda (1997-2000), potpredsednik prelazne Vlade Srbije (2000-2001), poslanik u skupštinama Srbije (1997-2000) i SR Jugoslavije (2000-2004), predsednik Političkog saveta i član Predsedništva Srpskog pokreta obnove.
U periodu od 03.09.2008. do 09.11.2012.godine Spasoje Krunić je bio predsednik Upravnog odbora Urbanističkog zavoda Beograda JUP.
Arhitekta Spasoje Krunić je rođen 1939. godine u Nikšiću. Osnovnu i srednju školu završio je u Beogradu, a diplomirao je na Arhitektonskom fakultetu Beogradskog univerziteta, na kojem je kasnije postao predavač i šef Katedre za arhitektonsko i urbanističko projektovanje.
Projektovao je više od 50 objekata i zdanja, među kojima se izdvajaju Spomen-park u Kraljevu, Komandno-operativni centar MUP-a u Beogradu, Prihvalitište za strance u Padinskoj skeli, palata Zora na uglu Makenzijeve i Kneginje Zorke u Beogradu, poslovni objekat u Knez Mihailovoj 30 i motel Koral kod Arilja.
Krunićevo delo je prikazano u većem broju knjiga, leksikografskim publikacijama i stručnoj, nedeljnoj i dnevnoj periodici. Krunić je jedini autor iz Srbije kome su prikazana dela Memorijalni centar „Ravna gora” i Palata „Zora” u: The Phaidon Atlas of Contemporary World Architecture, Phaidon, London – 2003. (za period 1998–2003) i 2008. (za period 2000–2008).
Značajan doprinos profesor Krunić je ostavio i u višedecenijskom radu na istraživanju novih konstrukcija, prevashodno montažnih prefabrikovanih sistema za gradnju na trusnim i drugim područjima, odnosno za ljude skromnijih prihoda – inovator je i pronalazač četiri sistema u čeliku i drvetu: 1) Sistem Krunić 81 – konstruktivni elementi za formiranje prizemnih i višespratnih zgrada (P-1645/81), 1981; 2) Sistem Krunić 82 – prefabrikovane kvadratne ploče međuspratne tavanice (P-1961/82), 1982 (oba: Jugoslovenski patentni zavod); 3) Sistem Krunić 84 – za gradnju na trusnim i drugim područjima, 1984; 4) Sistem Krunić 87– od šperploča za manje objekte različite namene, 1987; 5) Sklonište – konstruktivni sistem od elemenata u obliku kriškaste polulopte od poliestera („plastenik”), 1987.godine. Sa M. Perovićem autor je monografije „Nikola Dobrović: Eseji, projekti, kritike” (1998). Urednik je knjige „Srpska arhitektura XX veka” (2006) i knjige „Srednjovekovni manastiri i crkve Srbije” (2006).
Izlagao je samostalno i na kolektivnim izložbama (1963–2015), izbor: Galerija mladih, Novi Sad 1963; Salon arhitekture u Beogradu (više puta); Bijenale arhitekture u Veneciji (2003. i 2014.); Samostalne izložbe u Varšavi (2004) i Poznanju (2005); Srpska arhitektura XX veka, Pariz 2006; „Paralele i kontrasti – Srpska arhitektura 1980 – 2005”, MPU, Beograd 2007; Samostalna izložba „Nova poetika forme”, Centralni Dom arhitekata, Moskva 2007; Portreti arhitekata (ULUPUDS), Beograd 2010; Samostalna izložba crteža „Uvećanje”, Galerija OZON, Beograd 2011; „Mapiranje identiteta – Arhitektura Beograda 1919–2015”, MPU, Beograd 2015; „Serbia: The city as a regional context for Architecture“, Exibition center of the Vienna I.G. AG, Vienna 2015, kao i u Novom Sadu (1963), Volgogradu (1982), Milanu (1991), Moskvi (1998), Berlinu (2003), Pragu (2007), Užicu (2014), Valjevu (2015) i dr.
Dobitnik je preko pedeset nagrada na domaćim i međunarodnim anonimnim konkursima (1963–2010), kao i velikog broja društvenih i stručnih priznanja za stvaralaštvo (1964–2015), od kojih se izdvajaju: Orden svetog Save drugog stepena, Srpska pravoslavna crkva (2015), Dobrovićeva nagrada, Asocijacija srpskih arhitekata, ASA (2013), Povelja za životno delo u arhitekturi Srbije, ASA (2011), Nagrada za životno delo, ULUPUDS (2011), Velika nagrada Saveza arhitekata Srbije za životno delo (1998), Borbina nagrada za arhitekturu (1995. i 2000.), Velika nagrada Srbije za primenjenu umetnost i dizajn (1991), Oktobarska nagrada grada Beograda (1984), Studentska nagrada „Rata Bogojević”, AF (1964) i druge.
Monografija „Spasoje Krunić: Prostorne metafore” (2017) je najsveobuhvatniji prikaz životnog i profesionalnog opusa profesora Krunića.
Spasoje Krunić je sahranjen u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju.

Arh. prof. Branislav Milenković,

nas je napustio 30. aprila 2020. godine, jedan od najomiljenijih predavača studentima koji su se školovali na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu.
Arhitekta Branislav Milenković rođen je 1926. godine u Beogradu. U Drugom svetskom ratu, nakon završene gimnazije regrutovan je za Sremski front, gde je upoznao dvojicu kolega, koji će mu najveći deo života biti nerazdvojni prijatelji – arhitekte Milana Pališaškog i Bogdana Bogdanovića.
Tokom studiranja radi u projektnom birou „Stadion“, kod arhitekte Mihaila Jankovića, gde učestvuje u projektovanju Stadiona JNA. Nakon završenog fakulteta (1946-51.), zapošljava se u preduzeću „Urban projekt“, gde radi do 1957. godine. Od 1957. godine postaje asistent na Arhitektonskom fakultetu, kod profesora Mate Bajlona. Godine 1968. postaje vanredni profesor, a 1977. godine doktorira na matičnom fakultetu sa temom „Studija programskih načela arhitekture i njen odnos prema drugim poljima u nauci o prostoru“. Držao je uvodne predmete, na kojima su se studenti prvi put upoznavali sa arhitektonskom materijom, pa su mnogi koji su diplomirali do početka 90-ih godina više puta naglašavali da projektovanje ne bi savladali bez mudrih pouka i gotovo roditeljskih saveta profesora Milenkovića.
Neki od predmeta koje je predavao profesor Milenković bili su Arhitektonska analiza i elementi projektovanja, dok je na postdiplomskim studijama držao predmete: Teorija prostora i Nauka o prostoru. Izdao je i nekoliko udžbenika, od kojih su najznačajniji: „Uvod u arhitektonsku analizu“ i „Elementi za definisanje projektnog zadatka“. Tokom penzije, objavio je i kratka izdanja u obliku hronika, u kojima se prisećao svojih profesora, „Učitelji“ (2011) i dešavanja na arhitektonskoj sceni nakon Drugog svetskog rata „Dubrovnik“ (2014).
Pored veoma uspešnog teorijsko-pedagoškog rada, arhitekta Milenković bavio se i projektovanjem. Od realizovanih objekata izdvajaju se: Aerološka opservatorija u Beogradu (1954-56), Zgrada socijalnog osiguranja u Prijepolju (1954-57), Studentski domovi u Nišu (1954-58), Srednja tehnička škola u Podgorici (1959-60), Studentski dom „Patris Lumumba“ u Beogradu (1961, sa arh. Đorđem Petrovićem), Odmaralište „Železare Nikšić“ u Bečićima (1961-62), Naselje „Petlovo brdo“ u Beogradu (1966), Osnovna škola, vrtić sa jaslicama i tržni centar u naselju „Petlovo brdo“ (1967-70, sa arh. Jelisavetom Milenković), dve poslovne zgrade na Terazijama (Terazije 3 i Kolarčeva 7, 1972-76, sa arhitektama Brankom Aleksićem i Jelisavetom Milenković), nekoliko zgrada banaka i robnih kuća (Bijeljina i Brčko, 1975, sa arh. Jelisavetom Milenković) kao i nekoliko hotela širom Jugoslavije od kojih se izdvaja hotel „Minerva“ u Podgori.
Pored pedagoških i projektantskih aktivnosti, arhitekta Milenković se pasionirano bavio crtanjem i slikanjem.

Arh. Branko Bojović,

preminuo je 9. maja 2020. godine u Beogradu. Bio je vrsni urbanista i temeljni kritičar arhitektonsko-urbanističkih poduhvata u Beogradu i širem regionu.
Rođen je 1940. godine u Beogradu. Po završtku studija na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu (1959-1963) zaposlio se u Službi za urbanistička i komunalno-stambena pitanja i Jugoslovenskom institutu za urbanizam i stanovanje. Nakon ovih poslova biva angažovan kao savetnik u Institutu za arhitekturu i urbanizam Srbije (1986-1989). U periodu od 1989-1994. godine postaje predsednik Gradske komisije za urbanizam, član izvršnog saveta i izvršnog odbora Skupštine grada Beograda, nakon čega se vraća angažmanu u Institutu za arhitekturu i urbanizam Srbije.
Tokom više od pola veka duge karijere, bavio se urbanističkim i prostornim planiranjem, kao autor oko 70 planova. Bio je rukovodilac izrade Generalnih urbanističkih planova Požarevca, Bara, Sokobanje, Šapca i drugih manjih gradova širom bivše Jugoslavije.
Naučno-teorijska crta arhitekte Bojovića takođe je bila izuzetno naglašena. Autor je ili koautor oko 35 studija, preko stotinu članaka u stručnoj literature i periodici, kao i oko 50 referata na naučnim stručnim skupovima regionalnog i domaćeg karaktera.
Njegovom zaslugom časopis Izgradnja, čije je bio dugogodišnji glavni urednik, postao je naučno glasilo visokog renomea u kojem su svoja istraživanja publikovale arhitekte i urbanisti, građevinski, šumarski i mašinski inženjeri, prostorni planeri i svi drugi čije delovanje je bilo vezano za građevinsko-arhitektonsku struku.
Veliko stručno iskustvo, široko obrazovanje, moć respektabilne opservacije i snažna retorička sposobnost arhitekte Branka Bojovića, uticali su na donošenje odluka kako na nivou grada Beograda tako i na nivou lokalnih samouprava u procesu razvoja projekata, od iniciranja, preko planiranja i projektovanja, do realizacije.Reči arhitekte Bojovića, često su mogle da se čuju u medijima a imale su posebnu težinu, najčešće putem polemike i kritike oko određenih pojava u arhitektonsko-urbanističkom svetu u kojem se snažno prepliću politika i struka.
Bio je predsednik Društva urbanista Beograda, počasni građanin Sokobanje i nosilac preko dvadeset različitih društvenih priznanja.

Šta je sve planirano u Linijskom parku od Beton hale do Pančevačkog mosta

Portal e-Kapija objavio je članak o jednom od najatraktivnijih planova koji se radi na području grada Beograda,  sa nazivom  „Restorani, fontane, akustička igrališta i platoi u centru Beograda – Šta je sve planirano u Linijskom parku od Beton hale do Pančevačkog mosta“.

Elaborat za izradu Plana detaljne regulacije Linijskog parka stavljen na rani javni uvid, a kako je glavni gradski urbanista Marko Stojčić ranije najavio za eKapiju, očekuje se da do kraja leta bude izrađen i PDR i projekat spreman za narednu fazu, odnosno da se krene sa projektom za izvođenje i izgradnju pojedinih delova. Prema njegovim rečima izgradnja kompletnog Linijskog parka mogla bi da bude završena za tri godine.

Foto: Beograd.rs/ Plan detaljne regulacije Linijskog parka

Opširnije: https://www.ekapija.com/news/2877596/restorani-fontane-akusticka-igralista-i-platoi-u-centru-beograda-sta-je-sve

IZGRADNJOM METROA KA ODRŽIVOJ SAOBRAĆAJNOJ INFRASTRUKTURI

Grad Beograd i Urbanistički zavod Beograda trenutno rade na Planu generalne regulacije šinskih sistema u Beogradu sa elementima detaljne razrade za prvu fazu prve linije metro sistema, gde je već završen rani javni uvid, kao i na planu detaljne regulacije Makiškog polja, gde će početi izgradnja metroa.

Gradonačelnik prof. dr Zoran Radojičić prisustvovao je u utorak, 12.05.2020.godine, potpisivanju Sporazuma o donaciji u vezi sa realizacijom i finansiranjem projekta beogradskog metroa između Vlade Srbije i Vlade Francuske.

Sporazum su u Vladi Republike Srbije potpisali potpredsednica Vlade i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović, ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović i ambasador Francuske u Srbiji Žan-Luj Falkoni.

Gradonačelnik Radojičić je istakao da je metro jedan od najvažnijih gradskih projekata o kome se govorilo decenijama unazad:

– Metro je važan, pre svega za građane Beograda, zato što će popraviti kvalitet transporta, a prema procenama njime će se prevoziti 30 odsto Beograđana. U ovom trenutku, kada imamo situaciju sa epidemijom, postaje još jasnije koliko je važno da se unapredi transportni sistem velikih gradova poput Beograda. Najvažnije je to što će Beograđani na ovaj način imati bolji kvalitet života – rekao je Radojičić.

S druge strane, prema rečima zamenika gradonačelnika Beograda Gorana Vesića, Grad Beograd trenutno radi na Planu generalne regulacije šinskih sistema u Beogradu sa elementima detaljne razrade za prvu fazu prve linije metro sistema, gde je već završen rani javni uvid, kao i na planu detaljne regulacije Makiškog polja, gde će početi izgradnja metroa. Ovi planski dokumenti predstavljaju osnov za izdavanje građevinskih dozvola za izgradnju metroa.

Tokom ove godine Grad Beograd je uradio geološke podloge za potrebe plana generalne regulacije šinskih sistema u Beogradu sa elementima razrade za prvu fazu prve linije metroa, izabran je konsultant za tehničku i savetodavnu pomoć tokom izrade projektno-tehničke dokumentacije za projekat beogradskog metroa, a radi se i geotehnički elaborat za projekat prve faze prve linije beogradskog metroa.

Prošle godine, francuska kompanija „Ežis”, prema ugovoru sa Gradom Beogradom, završila je Generalni projekat i Prethodnu studiju opravdanosti za metro linije 1 i 2 u Beogradu i sada nastavljaju posao, dodao je i da su ovim projektom usvojene trase „linije 1”, koja će povezati Železnik i Mirijevo, dužine 21,3 kilometra, sa 23 stanice, i „linije 2”, koja će povezati Železničku stanicu „Zemun” i Mirijevo, dužine 19,2 kilometra, sa 20 stanica.

Više na sajtu Skupštine grada Beograda:

https://www.beograd.rs/lat/beoinfo/1772966-gradonacelnik-radojicic-izgradnja-metroa-od-kapitalne-vaznosti-za-beograd-i-srbiju/

https://www.beograd.rs/lat/beoinfo/1772951-vesic-danas-krece-izrada-idejnog-projekta-za-metro-sledeci-korak-je-gradjevinska-dozvola/

 

GRADNJA PEŠAČKO-BICIKLISTIČKOG MOSTA KOJI ĆE POVEZATI ADU CIGANLIJU I BLOK 70 I MEMORIJALNOG PARKA NA TEMELJIMA NARODNE BIBLIOTEKE NA KOSANČIĆEVOM VENCU

Posle ukidanja vanrednog stanja, na javnom uvidu će se naći niz planova koji se rade u Urbanističkom zavodu Beograda. Posebno navodimo dva plana, s obzirom na to da se nalaze u fokusu interesovanja glavnog gradskog urbaniste a to su PDR za izgradnju pešačko-biciklističke veze između Ulice Omladinskih brigada i Ade Ciganlije, sa mostom preko reke Save i Izmene i dopune PDR Kosančićev venac za deo bloka između ulica: Karađorđeva, Velike stepenice i Kosančićev venac.

Prema rečima glavnog gradskog urbaniste Marka Stojčića, za dnevni list „Novosti“ od 23. aprila. 2020. godine, gradnja pešačko-biciklističkog mosta koji će povezati Adu Ciganliju i Blok 70, bi trebala da počne sledeće godine. Pomaka ima i u gradnji memorijalnog parka na temeljima Narodne biblioteke na Kosančićevom vencu, posebno u svetlu obeležavanja osamdesetogodišnjice zločina nacističkog  bombardovanja Beograda 6. aprila 1941. godine.

Inetegralni članak iz dnevnog lista „Novosti“ od 23. aprila. 2020. godine, se nalazi u prilogu.

ANGAŽOVANJE POBEDNIČKIH TIMOVA MLADIH STRUČNJAKA NA IZRADI IDEJNOG REŠENJA LINIJSKOG PARKA

Glavni gradski urbanista Marko Stojčić predstavio je danas u Domu omladine Beograda pobedničke timove mladih stručnjaka koji će biti angažovani na izradi idejnog rešenja linijskog parka.

Izmeštanjem pruge oko Kalemegdana i prenamenom saobraćajnih površina u zelene površine javne namene, formirani su uslovi za sadržaje linijskog parka. Mladim arhitektama i njihovim timovima upućen je poziv da promovišu svoj autorski izraz i stručnu sposobnost. Zbog dužine poteza budućeg linijskog parka, površina je podeljena u 10 okvirnih prostorno-programskih celina. U skladu sa tim, po završetku procesa kvalifikacije izabrano je 10 timova koji će biti angažovani za izradu idejnog rešenja jednog od delova linijskog parka.

Stojčić je istakao da je ovo veoma značajan događaj za Grad Beograd, ali i za arhitektonsku i urbanističku struku našeg grada.

– Izbor najboljih nije bio lak. Imali smo „slatke muke” da izaberemo 10 najboljih timova. Na Gradu Beogradu je da u naredne dve nedelje izvrši pripreme za angažovanje pobedničkih timova, čiji će angažman trajati tri meseca. Svaki tim će pojedinačno raditi na jednoj od 10 celina, dok će Grad, u saradnji sa nevladinim organizacijama, Arhitektonskim fakultetom i drugim institucijama koordinirati njihov rad kako bi ovo zaista bio jedinstven projekat u infrastrukturnom i svakom drugom smislu. Nakon toga, projekat će biti integrisan u plan detaljne regulacije koji trenutno izrađuje Urbanistički zavod Beograda. Nadamo se da će taj plan usvojiti Skupština grada krajem leta. Imaćemo važeće idejno rešenje i posle toga sledi postupak obezbeđivanja sredstava na osnovu tih projekata, a iduće godine počinje realizacija celog projekta na potezu dugom 4,6 kilometara – rekao je Stojčić.

On je dodao da se očekuje da će izgradnja trajati oko dve godine, a nakon toga Beograd će dobiti „linijska pluća” Starog grada i Palilule.

– Linijski park će u potpunosti promeniti urbano tkivo koje danas nije reprezentativno, budući da je u pitanju železnička pruga koja se ne koristi. Ovaj projekat će doneti renesansu okolnog urbanog tkiva, objekti će se renovirati i rekonstruisati, pa će pešaci konačno dobiti odgovarajuću trasu da od „gornjeg” Dorćola stignu do Dunava. Biciklisti će kroz koridor zelenila moći da stignu od Pančevačkog mosta do Beton hale, odnosno Kalemegdana. Ujedno, ovo će biti najznačajniji projekat po pitanju parkovskog uređenja i otvorenog javnog prostora u narednim godinama. Prema grubim procenama, za realizaciju ovog projekta potrebno je između 40 i 50 miliona evra. Veoma je važno istaći da se na trasi linijskog parka nalazi veliki broj privatnih kompanija koje imaju interes da park bude izgrađen, budući da će vrednost njihovih nekretnina sigurno „skočiti”, zbog čega smo predložili da svaka kompanija donira sredstva spram svojih mogućnosti. Očekujemo da ćemo na taj način prikupiti oko 50 odsto potrebnih sredstava za realizaciju ovog projekta. Ukoliko se naše prognoze ostvare, ovo bi bio jedan od jeftinijih projekata, kada se govori o ulaganjima iz budžeta, u odnosu na veličinu površine koja se uređuje – zaključio je Stojčić.

izvor

Beograd nikad nije bio bliži metrou

Radile su se studije, analize i razmatrali različiti predlozi, ali nikada do sada nije bilo urbanističkog plana koji obuhvata ceo sistem. Najbliža izgradnji je deonica od Makiša do Ade Huje, odnosno do Pančevačkog mosta, i to je prva faza prve linije.

Ovim rečima započinje opsežan članak Daliborke Mučibabić i Dejana Aleksića, objavljen 17.02.2020. godine u elektronskom izdanju Politike i u štampanom izdanju Politike od 17. i 18. Februara 2020. godine.

Kako Plan generalne regulacije šinskih sistema u Beogradu, ima viši javni interes i otvara više mogućnosti za razvoj šinskih sistema na teritoriji prestonice, ovom prilikom ga u potpunosti prikazujemo:

„Spaja dve livade, zaobilazi najgušće naseljene delove grada i javno dobro stavlja iza interesa tajkuna koji bi mogli da profitiraju njegovom izgradnjom… samo su neki od komentara na gradnju metroa koji odzvanjaju u javnosti. Zato poslednju varijantu ovog projekta mnogi ocenjuju kao najkontroverzniju u decenijama koliko se on planira, a za razliku od svih prethodnih 14, ova potonja je, kako stoje stvari, najbliža realizaciji. U to su uvereni članovi radnog tima Urbanističkog zavoda Beograda, kojem je poverena izrada Plana generalne regulacije šinskih sistema u Beogradu s elementima detaljne razrade za prvu fazu prve linije metro sistema. Ovaj dokument je na ranom javnom uvidu do 6. marta. Urbanistički zavod je ugovor s Direkcijom za građevinsko zemljište obavezao da planski dokument koji je osnov za izdavanje građevinske dozvole isporuče do septembra, a posle sledi još nekoliko prepona koje moraju da se savladaju pre nego što „srebrni budak” označi početak gradnje. Gradski zvaničnici uveravaju da bi to moglo da se desi do kraja godine.

– Beograd nikad nije bio bliži metrou jer su se do sada radile studije, analize i razmatrali različiti predlozi, ali nikada do sada i urbanistički plan koji obuhvata i planski razmatra metro sistem. Suština je da li kao grad i društvo imamo snage za tako veliki projekat, a koliko je veliki dovoljno je podsetiti da je projekcija da će za prve dve linije morati da se izdvoji 4.400.000.000 evra. Zašto to nismo uspeli u vreme SFRJ, u najboljem godinama za grad? Čuveni projekat arhitekte Branislava Jovina i njegovog tima osamdesetih godina 20. veka bio je grandiozan, maltene je svaka stanica imala podzemnu garažu. Ali, očigledno da je bio izuzetno skup. Zato ne može da se zanemari i finansijski aspekt projekta – naglašavaju iz Urbanističkog zavoda.

Najbliža izgradnji je deonica od Makiša do Ade Huje, odnosno do Pančevačkog mosta. To je upravo prva faza prve linije metroa koja će se, kada skroz bude završena, protezati do Mirijeva. Trasa cele prve linije, kako je predviđeno Saobraćajnim master planom Beograda i Generalnim projektom s prethodnom studijom izvodljivosti, koji je izradio francuski „Ežis”, biće duga oko 21,3 kilometra i imaće 23 stanice između kojih će u proseku razmak biti oko 900 metara. Tek treba da se dobiju precizni geološki pokazatelji koji će ukazati kako će koji deo trase biti građen. Poznato je da će prva deonica duga oko 2,3 kilometra iz pravca Železnika ići po terenu, potom će se nastavljati u vidu plitkog iskopa, a na ulazu u najbrdovitiji deo biće dubok iskop.

Kada se utvrđivala prva linija i kada su se radili Saobraćajni master plan Beograda i Generalni projekat sa Studijom izvodljivosti, koji su osnov za izradu urbanističkog plana, vodilo se računa ne samo o saobraćajnim nego i o urbanističkim i ekonomskim aspektima.

– Jedan metro mora da ima i adekvatnu podršku. Tu se pre svega misli na prostor potreban za izgradnju depoa i sadržaja za održavanje tog sistema. Tako nešto zahteva velike površine. Logično je da takve lokacije, ako je moguće, budu u javnom vlasništvu i da ne zahtevaju eksproprijaciju jer se tako smanjuju troškovi realizacije celokupnog sistema. Takvih slobodnih i podobnih prostora u gradu nema mnogo, a to je nešto što se, nažalost, u priči o izgradnji metroa ne pominje – navode članovi radnog tima iz Urbanističkog zavoda.

Bilo bi idealno, dodaje, da se depo nalazi na preseku prve dve linije.

– Ali u Savskom amfiteatru, gde će se one ukrštati, nema prostora za depo. A šta postoji trenutno u Makišu? Ranžirna stanica, svojevremeno jedna od najvećih u Evropi, uz koju se planira realizacija robno-transportnog centra za koji je izrada planske dokumentacije u toku. Za potrebe metro depoa planirano je od 45 do 50 hektara zemljišta. Druga lokacija za depo, onaj manji, biće u Zemunu isto u zoni Tehničko-putničke stanice Zemun, koja se trenutno modernizuje i proširuje – navode u Urbanističkom zavodu.

Kada je reč o urbanističkom aspektu, stručnjaci iz Zavoda podsećaju da, gde god je prošla trasa metroa, porasla je atraktivnost zemljišta u toj zoni, okvirno bar za desetak odsto.

– Metro je razvojni projekat. U njegovoj zoni podižu se novi kvadrati, ali ne samo to. Na primer, kada se kaže stanica ispod Gazele, tu može da se pojavi skepsa. Zašto mora tu stanica kada nema stambenih objekata? Ali, u njenoj gravitacionoj zoni planirana su dva tržna centra, sadržaji koji privlače veliki broj ljudi, a s druge stare pristup tim objektima je vrlo ograničen. E pa i zbog fluktuacije ljudi na određenim tačkama prolazak metroa kroz taj deo grada izuzetno je važan – ističu u zavodu.

Plan koji otvara više mogućnosti

Plan generalne regulacije, kako naglašavaju u Urbanističkom zavodu, otvara više mogućnosti za razvoj šinskih sistema na teritoriji prestonice. I to ne samo metroa, nego i tramvajske i mreže BG voza.

– Planom koji radimo predlaže se širenje tramvajskog podsistema ka Vidikovcu, Bežanijskoj kosi, ali i na banatskom delu grada. Međutim, ako transportni zahtevi u budućnosti budu drugačiji, ovaj plan nije prepreka da se planiranim pravcima vode i laki ili klasični metro. I neće morati da se sve vodi podzemno, jer postoje savremeni signalno-sigurnosni sistemi koji daju prednost šinskim vozilima na raskrsnicama – pojašnjavaju obrađivači Plana generalne regulacije šinskih sistema.

Jedna od glavnih ideja jeste da javni prevoz u prestonici, kada zaživi metro sistem, funkcioniše po principu presedačkih tačaka. Da na primer iz Obrenovca, Ostružnice, Železnika, Sremčice autobusi stižu do terminusa koji se planira u Makišu i da se tu preseda na metro ili BG voz jer je plan da treća linija gradske železnice poveže Makiš i Adu Huju. Zamišljeno je i da na drugim prometnim tačkama buduće prve linije postoje slične presedačke stanice. Takve tačke bi trebalo da postoje i kada se izgradi druga linija metroa od TPS Zemun do Mirijeva jer je ideja da se osposobi i četvrta linija BG voza od budućeg Nacionalnog stadiona i aerodroma do Ž. S. Novi Beograd. Kako napominju u zavodu, i na pravcu ka aerodromu i nacionalnom stadionu, ostavljena je mogućnost da, ako bude potrebe, budu osmišljene tramvajske ili metro konekcije.

– Ideja je da metro i BG voz postanu nosioci javnog transporta putnika u gradu. Benefiti su u tome da se uvođenjem metroa, podizanjem uloge BG voza, uz reorganizaciju konvencionalnih vidova javnog prevoza i uvođenjem presedačkih tačaka najbrže stiže u centralnu gradsku zonu, smanji vreme putovanja i manje zagađuje životna sredina – kažu u zavodu.

Treća linija ne znači i da je poslednja za gradnju

Jedna od glavnih zamerki dela javnosti na trasu prve linije metroa jeste što se njome zaobilaze železnička stanica Prokop, novi BAS u Bloku 42 i železnička stanica u tom delu grada koja je budući važan saobraćajni čvor. Spajanje ovih tačaka metroom predviđeno je tek trećom linijom. Ali, kako naglašavaju u Urbanističkom zavodu, to što je nešto predviđeno za drugu ili treću liniju, ne znači da će se i poslednje graditi.

– Zato će metro biti građen fazno. Ne znači da će druga faza biti kompletiranje prve linije. Druga faza može biti i gradnja dela druge ili treće linije. Treba da se ima na umu da će se u toku gradnje pratiti transportne potrebe. Ali upravo zato veliku ulogu će imati presedačke tačke i kombinovanje više vrsta javnog prevoza. Na primer, ostavljena je mogućnost da kroz Prokop, po uzoru na neka rešenja iz prošlosti, prođe i tramvaj – dodaju u zavodu.“

 

Izvor: www.politika.rs

INTERVJU GRADONAČELNIKA PROF. DR ZORANA RADOJIČIĆA ZA „POLITIKU” O „TIRŠOVOJ 2”:

“Završena je studija izvodljivosti, konsultanti razrađuju idejno rešenje i radi se urbanistički projekat. Trudimo se da se nigde ne gubi na vremenu i paralelno su aktivirani i Urbanistički zavod i Komisija gradskog urbaniste.”

Buduće zdanje Univerzitetske dečje klinike „Tiršova 2”, će se nalaziti u okviru Kliničkog centra Srbije, na kraju Deligradske ulice i imaće direktnu dvosmernu vezu sa auto-putem. Nakon usvajanja urbanističkog projekta počinje projektovanje i izgradnja 33.000 kvadrata, više od pola veka očekivane, dečje bolnice.

Intervju se može u potpunosti ispratiti u dnevnom izdanju Politike od 25. januara 2020.godine i na sajtu Skupštine grada Beograda https://www.beograd.rs/lat/beoinfo/1769792-gradonacelnik-radojicic-za-politiku-tirsova-2-potpuno-novi-pristup-lecenju-dece_2/.

PREZENTACIJA ZA IZRADU IDEJNOG REŠENJA DELA PODRUČJA LINIJSKOG PARKA

U četvrtak 16. januara 2020. godine, glavni gradski urbanista Marko Stojčić održao je prezentaciju povodom izrade idejnog rešenja linijskog parka za koji je u Urbanističkom zavodu Beograda u toku izrada plana detaljne regulacije. Prezentaciji su prisustvovali mladi arhitektonsko-urbanistički timovi zainteresovani za izradu ovog rešenja.

Prema rečima glavnog gradskog urbaniste Marka Stojčića,  vrednost radova je procenjena na oko 100 miliona evra, s obzirom na to da je reč o ogromnom prostoru koji obuhvata 4,5 kilometara od Beton hale pa sve do Pančevačkog mosta. Ovo će biti najznačajniji ne samo linijski park nego i otvoreni prostor koji ćemo izgraditi u starom jezgru grada. On će najviše doprineti urbanoj transformaciji tkiva koje se nalazi uz sam linijski park, a to je prostor gde je nekada išla železnička pruga, koja i danas, u jednom manjem delu, ide oko luke Beograd. Veoma je važno da linijski park poveže sve objekte koji tamo postoje sa novim prostorom i da novi sadržaji koji će se graditi budu kompatibilni sa  rekreativnim sadržajem.

Stojčić je naglasio da je posebno važan cilj koji će se ostvariti ovim projektom, stvaranje novih mladih stručnjaka i autora koji će raditi kako na ovom, tako i na nekim budućim gradskim projektima, s obzirom na to da se poziv upućen isključivo mlađima od 40 godina, sa boravištem u Republici Srbiji.

Počev od 16. januara 2020.godine, idejno rešenje treba da bude završeno u roku od šest meseci. Idejno rešenje će se kasnije razrađivati kroz glavni projkat i projekat za izvođenje, a kasnije će se u nekoliko faza sprovoditi i nabavke za izgradnju.

izvor

Urbanistički zavod Beograda ponovo publikuje „Urbanizam Beograda”

Objavili smo prvi (dvo)broj „Urbanizma Beograda”.

Teme broja su Plan generalne regulacije sistema zelenih površina Beograda i Analiza razvoja šinskih sistema u Beogradu. Pored nešto opširnije obrađenih tema broja dali smo prikaz nekih od usvojenih planova, pohvalili se nagradama koje smo za naš profesionalni rad dobili, ukratko prikazali saradnju sa akademskim institucijama, ostavili utiske sa urbanističkih putovanja i za kraj dali rezime i pregled usvojenih planskih dokumenata i strateških procena. Sažetke tema broja i prikaze planova preveli smo na engleski jezik.

Zašto i kako ponovo „Urbanizam Beograda” , a ne više „INFO?

Novembra meseca 2018. godine, Urbanistički zavod Beograda proslavio je veliki i važan jubilej, 70 godina od osnivanja i rada naše institucije. Angažovanim istraživačkim radom, razgovorima sa kolegama i poštovaocima Zavoda koji su nam znanjem, savetima i materijalnim činjenicama pomogli ali i učvrstili nas u veri da idemo pravim putem – pripremili smo Izložbu i Monografiju.

Pisali smo u uvodu Monografije „…promišljali smo i preispitivali prošlost, kako bismo je što bolje razumeli i spremniji zakoračili u buduće, dinamične godine urbanizma Beograda …”. Te godine su stigle, a u njih smo ušli u novom kaputu Zavoda koji je osmislio Slavimir Futro Stojanović i sa novim/starim imenom i vizuelnim identitetom časopisa. Pred vama je, ponovo, „Urbanizam Beograda”.

Zavod je pokrenuo stručni časopis „Urbanizam Beograda” 1969. godine. Do 1982. godine publikovano je 67 brojeva. Tadašnji Urbanizam Beograda bio je „svojevrsna hronika zlatnog vremena urbanizma u Jugoslaviji i riznica stručnih tekstova, stavova i tema od značaja za istraživanje i razumevanje urbanističkog i prostornog planiranja i njima komplementarnih oblasti tada i danas”, kako piše u osvrtu na ovaj period izdavačke delatnosti u Monografiji Zavoda.

Nakon perioda tišine, dve decenije kasnije, naporima nove generacije urbanista obnovljena je u Zavodu ideja stručne publicistike kroz bilten „INFO“. U periodu od 2003. do 2018. godine objavljena su 42 redovna broja kao i nekoliko specijalnih brojeva.

U novoj energiji, želji da se povežemo sa našim prethodnicima, sačuvamo vezu koja nam je u ovim ubrzanim vremenima i atmosferi profesionalnih iskušenja i odgovornosti važna, a kako su nas savetovali – vratili smo stari naziv.

Sa poštovanjem i zahvalnošću prema bivšim urednicima, autorima priloga, entuzijastima i saradnicima koji su spremali „INFO”, a sa linkom ka starom nazivu časopisa i resetovanim brojčanikom, idemo dalje.

Srećan nam novi početak !

Preuzmite Urbanizam Beograda 1/2