ARHITEKTA ALEKSANDAR STJEPANOVIĆ – PROSTORI OBRAZOVANJA / NOVI BEOGRAD – NOVI SAD

BINA – Beogradska internacionalna nedelja arhitekture

Nedelja, 19.05.2019. studijska šetnja

ARHITEKTA ALEKSANDAR STJEPANOVIĆ – PROSTORI OBRAZOVANJA / NOVI BEOGRAD – NOVI SAD

Opus profesora Aleksandra Stjepanovića predstavljen je kroz fenomene vezane za prelazak grada preko Save, zaboravljenu terminologiju i podsećanjem na mehanizme koji su rezultirali takvom arhitekturom: o konkursnoj praksi, laboratoriji stanovanja, ulozi univerziteta u planiranju gradskih centara i kasnijem napuštanju ovog načina planiranja i razvoja gradova.

Praksa integralnog urbanizma uslovila je planiranje i realizaciju velikih urbanih poteza kroz realizaciju konkursa – blok po blok. Profesor Aleksandar Stjepanović je, u različitim timovima, učestvovao na svim većim konkursima koji su bili raspisivani u zemlji, ali blokovi 22, 23 i 39 i Filozofski fakultet u Novom Sadu jesu njegova najveća realizovana dela u Srbiji – svako u različitom stepenu finalizacije.

Tematska šetnja je počela u Bloku 22, ispred – vrtića „Zeka“, zatim preko centra mesne zajednice do pešačke pasarele ka Bloku 23 i osnovne škole „Laza Kostić“ i kombinovanih dečijih ustanova „Pčelica“ i „Leptirić“, a zatim do Bloka 39 i Fakulteta dramskih umetnosti. Šetnja je završena na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu.

Za realizaciju ove izuzetne studijske šetnje zaslužne su bile Jelica Jovanović, dia, doktorantkinja na Tehnološkom Univerzitetu u Beču, i Sonja Jankov samostalni istraživač, kustos i umetnik.

PLANSKA I NORMATIVNA ZAŠTITA PROSTORA I ŽIVOTNE SREDINE

Deseti naučno-stručni skup sa međunarodnim učešćem

PLANSKA I NORMATIVNA ZAŠTITA PROSTORA I ŽIVOTNE SREDINE

Subotica – Palić, od 09. do 11. maja 2019. godine

Asocijacija prostornih planera Srbije i Univerzitet u Beogradu – Geografski fakultet, u saradnji sa Javni preduzećem za upravljanje putevima, urbanističko planiranje i stanovanje Subotica, a uz podršku Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Ministarstva zaštite životne sredine, Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Grada Subotice i Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, organizovali su jubilarni deseti naučno-stručni skup sa međunarodnim učešćem „Planska i normativna zaštita prostora i životne sredine”.

Na trodnevnoj konferenciji bilo je više od 160 učesnika i predstavljeno je 65 radova. Pored domaćih autora, radove i iskustva prezentovali su i eksperti iz inostranstva.

Ove godine je poseban akcenat stavljen na planiranje i upravljanje prirodnim i kulturnim dobrima i obnovljivim izvorima energije i integralni pristup prostornom planiranju i zaštiti životne sredine. Druga centralna tema skupa odnosila se na aktuelan legislativno – normativni okvir planiranja u Srbiji. Učesnici skupa imali su priliku da na predavanju mr Đorđa Milića, pomoćnika ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Republike Srbije, saznaju više informacija o novom Zakonu o planiranju i izgradnji – uslovima i načinima planiranja i uređenja prostora shodno izmenama i dopunama Zakona (Prostorno i urbanističko planiranje, Licenciranje pravnih i fizičkih lica, e-Prostor, Uređivanje i korišćenje građevinskog zemljišta i izgradnje objekata – urbana komasacija i dr.).

Radovi učesnika objavljeni su u Zborniku radova na 535 str., a priređeno je i objavljeno i posebno elektronsko izdanje Zbornika radova Mladih istraživača.

Više na sajtu APPS: http://www.apps.org.rs/2019/05/odrzan-jubilarni-10-naucno-strucni-skup-sa-medunarodnim-ucescem-planska-i-normativna-zastita-prostora-i-zivotne-sredine-subotica-palic-09-11-maj-2019/

BINA 2019: Pozitivno&Aktivno

Od 9. do 30. maja u Beogradu, Novom Sadu i Pančevu održava se 14. Beogradska Internacionalna Nedelja Arhitekture – BINA 2019.

Tema četrnaeste Beogradske internacionalne nedelje arhitekture – BINA 2019, POZITIVNO/AKTIVNO, skreće pažnju na aktuelne i vanvremenske primere delovanja u urbanističko-arhitektonskoj praksi koje karakteriše pozitivan i proaktivan pristup razumevanju i rešavanju prostornih problema.

Program Beogradske Internacionalne Nedelje Arhitekture – BINA 2019.,  pruža uvid u vrednosti, savremena tumačenja i naznake mogućih novih namena arhitekture nastale u periodu modernizma, viđena očima „Y“ generacije (milenijalci). Istovremeno, kroz različite formate – izložbe, predavanja, filmove i instalacije BINA predstavlja savremenu arhitektonsku praksu koja nastaje u potpuno  drugačijem društvenom, političkom i tehnološkom kontekstu, čije su osnovne karakteristike: brzina, diktat kapitala, fleksibilnost i transdisciplinarnost. Kako biti profesionalan, ostvariti željene standarde, a istovremeno  ostati  veran etičkim postulatima struke teme su o kojima će se raspravljati na BINA 2019. Kao i prethodnih godina, program manifestacije je podeljen u pet programskih  celina: U fokusu, izložbe, predavanja i seminari, šetnje i izleti i radionice.

Celokupan program http://www.bina.rs/images/program_BINA_2019.pdf

Stvaranje modernog Beograda od 1815. do 1964. godine

IZLOŽBA U MUZEJU GRADA BEOGRADA
„Stvaranje modernog Beograda od 1815. do 1964. godine“

O svim važnim momentima koji su upisani u ličnu kartu našeg grada govori izložba „Stvaranje modernog Beograda: od 1815. do 1964. iz zbirke Muzeja grada Beograda” Postavka je predstavljena na prvom spratu Muzeja grada u Resavskoj ulici u periodu od 17. aprila do 2. juna 2019. godine.

Autori izložbe su mr Angelina Banković, viši kustos Muzeja grada, i dr Zlata Vuksanović Macura, naučni saradnik Geografskog instituta „Jovan Cvijić” SANU. Dokumentarna izložba obuhvata prikaz urbanističkog i arhitektonskog razvoja Beograda u periodu dugom 150 godina. Za to vreme glavni grad transformisao se iz pogranične orijentalne varoši u moderan evropski grad.

Izložba je podeljena u tri hronološke celine. Prvu čini doba 19. veka – od 1815. do 1914. godine, kada je Srbija postepeno osvojila nezavisnost i slobodu, a Beograd postao prestonica Kraljevine Srbije. Sledeća celina obuhvata dve decenije između dva svetska rata, od 1918. do 1941, u kojima se Beograd  kao prestonica novoformirane Kraljevine Jugoslavije suočavao sa uspesima i kontrastima na putu ka evropeizaciji i modernizaciji. U trećem delu predstavljeno je vreme obnove i izgradnje posle Drugog svetskog rata, do 1964. godine iz koje potiče hronološki najmlađa grupa materijala koja se čuva zbirci.

ZLATNA PLAKETA URBANISTIČKOM ZAVODU BEOGRADA

Povodom 60 godina postojanja i planiranja JP Zavod za urbanizam Niš dodelio je Urbanističkom zavodu Beograda Zlatnu plaketu za uspešnu višedecenijsku saradnju.

Veoma smo ponosni na priznanje koje smo dobili posebno zato što stiže iz jedne izuzetne planerske kuće koja uspešno traje u kontinuitetu šezdeset godina.

Zavod za urbanizam Niš formiran je Rešenjem Narodnog odbora Opštine Niš 29. decembra 1958. godine, a njegovo faktičko postojanje datira od 1. aprila 1959. godine. U svojih 60 godina trajanja Niški Zavod za urbanizam dokazao je smisao i potrebu planiranja kao postulata uređenja i razvoja ne samo grada Niša i njegovog regionalnog područja već i mnogo šire.

Nezaobilazno je pomenuti da je na inicijativu Društva urbanista Niša i uz podršku Zavoda, u Nišu 1991. godine organizovan Prvi Urbanistički salon Udruženja urbanista Srbije, koji je vremenom postao tradicionalna godišnja manifestacija Udruženja urbanista Srbije. Od 2007. godine prerasta i međunarodni Salon urbanizma i održava se svake druge godine u Nišu.

Ovako bogata delatnost i kompetitivnost najznačajnije kuće planiranja na jugu Srbije ostavila je značajan trag u nizu različitih planskih dokumenata koji daleko prevazilaze lokalni nivo, čineći i inicijalni prostorni osnov transgraničnog razvoja i saradnje.

PROMOCIJA MONOGRAFIJE “PEJZAŽNA KULTURNA BAŠTINA SRBIJE”

U organizaciji Saveza inženjera i tehničara Srbije (Kneza Miloša 7, Beograd) i njegove kolektivne članice Udruženja pejzažnih arhitekata Srbije, u sredu 10. aprila 2019. godine, sa početkom u 18 časova, biće održana promocija monografije autora prof. dr Ljiljane Vujković “Pejzažna kulturna baština Srbije”.

Monografija „PEJZAŽNA KULTURNA BAŠTINA SRBIJE“   – obra­đuje ze­lene pro­­­­s­tore, koji sve više postaju spome­nici pri­ro­de i pej­za­žne kulturne baštine Srbije.

Name­nje­na je prevas­hodno inženje­ri­ma pejzaž­ne arhi­tekture, arhitek­tima i svima onima koji žele da se upoznaju sa značajnim isto­rijskim i kultur­nim nasleđem u oblasti pejza­ž­ne arhitekture, sa onim značajnim ostvare­njima, koja su nastala u našoj ze­m­lji u poslednjih stope­de­set godina i zadržala se do danas, naravno u nešto iz­menjenom obliku, ali uglavnom na prostorima na kojima su nastajala i sa je­d­i­nim ciljem da pozi­tiv­no utiču na sredinu u kojoj se nalaze, bilo svojim estet­skim vrednostima, bilo pozitivnim uticajem na okruženje u smislu stvaranja op­timalnih uslova za ži­vot, rad i od­mor.

O monografiji će govoriti recenzenti prof. dr Nađa Kurtović-Folić, dr Dobrivoje Tošković naučni savetnik i autorka monografije.

14. BEOGRADSKA INTERNACIONALNA NEDELJA ARHITEKTURE – BINA 2019.

Od 9. do 30. maja u Beogradu, Novom sadu i Pančevu održaće se 14. Beogradska internacionalna nedelja arhitekture – BINA 2019.

Tema četrnaeste Beogradske internacionalne nedelje arhitekture – BINA 2019, POZITIVNO/AKTIVNO, skreće pažnju na aktuelne i vanvremenske primere delovanja u urbanističko-arhitektonskoj praksi koje karakteriše pozitivan i proaktivan pristup razumevanju i rešavanju prostornih problema i pruža uvid u vrednosti, savremena tumačenja i naznake mogućih novih namena arhitekture nastale u periodu modernizma, viđena očima „Y“ generacije (milenijalci ).

Kroz različite formate – izložbe, predavanja, filmove i instalacije BINA predstavlja savremenu arhitektonsku praksu  koja nastaje u potpuno  drugačijem društvenom, političkom i tehnološkom kontekstu, čije su osnovne karakteristike: brzina, diktat kapitala, fleksibilnost i transdisciplinarnost. Kako biti profesionalan, ostvariti željene standarde,  a istovremeno  ostati  veran  etičkim postulatima struke teme su o kojima će se raspravljati na BINA 2019.

Program manifestacije je podeljen u pet programskih  celina: BINA fokus, izložbe, predavanja i seminari, šetnje i izleti i radionice.

U BINA FOKUSU ove godine je stvaralaštvo i rad uvaženog arhitekte Aleksandra Stjepanovića. U okviru ovog programa, na svečanom otvaranju manifestacije, u Artget galeriji Kulturnog centra Beograda, u četvrtak, 9. maja u 20 sati, biće otvorena studijska izložba “Arhitektura Aleksandra Stjepanovića”, autora Jelice Jovanović, Relje Ivanić i Marka Kažića. U okviru ovog programa biće organizovana i predavanja i šetnja kroz objekte ovog značajnog arhitekte socijalističkih vremena.

BINA izložbe koje se tradicionalno održavaju u Likovnoj galeriji Kulturnog centra Beograda i galeriji Artget, a ove godine i u galeriji FLU i Kolektiv,  dolaze iz okruženja, Italije, Austrije i Slovenije. U okviru gostujuće izložbe iz Južnog Tirola, Austrija, NEW TRADITION / NOVA TRADICIJA, predstaviće se sedam arhitektonskih studija i umetnika, a autori i kustosi projekta su David Kalas (arhitektura) i Liza Trokner (vizuelna umetnost).

MODERNI U BEOGRADU (MuBGD) okuplja grupu arhitekata (Bekić Iva, Gajić Irena, Dukanac Dalia, Đorđević Stefan, Zlatković Snežana, Ješić Mirjana, Stojanović Hristina, Cigić Petar) sa posebnim interesovanjem i angažmanom u oblasti ilustracije, grafičkog dizajna i likovnih umetnosti.

ARHITEKTONSKA NAGRADA PIRANEZI, Piranski dani arhitekture iz Slovenije predstavljaju se u galeriji Kolektiv. Prestižna međunarodna Piranezi nagrada iz oblasti arhitekture, dodeljuje se od 1989. godine i deo je međunarodne konferencije Piran Dani arhitekture (PDA). Nagrađuju se najbolje arhitektonske realizacije sagrađene u centralnoj Evropi u poslednje dve godine, a od 2008. godine takođe i najinovativnije studentske ideje. Fokus nagrade je na renomiranom odnosu savremene arhitekture u prirodnom, kulturnom i istorijskom kontekstu.

PLASTIKA NEMA GRANICE je site-specific postavka arhitektonskog kolektiva BASURAMA, Španija, u saradnji sa galerijom Kolektiv, na Trgu Republike, i platou ispred Kulturnog centra Beograda. Basurama je umetnički kolektiv posvećen istraživanju, stvaranju u kulturi i prirodi i produkciji čija se praksa okreće oko odraza smeća, otpada i njihove ponovne upotrebe u svim njegovim oblicima i mogućim značenjima. Njihov cilj je da proučavaju te pojave svojstvene masovnoj proizvodnji realnog i virtuelnog smeća u potrošačkom društvu, pružajući različite tačke gledišta na ovu temu da bi generisati nove misli i stavove.

ARHITEKTONSKI I URBANISTIČKI KONKURSI i ARHITEKTONSKE NAGRADE – sezona 2018-19, kao i izložba aktuelnih radova arhitektonskih studija URED i AKVS iz Beograda u okviru postavke PONESI SVOJ PROJEKAT, sastavni su deo programa BINA 2019.

U okviru programa  posebno izdavajamo programsku celinu  SAVREMENA DANSKA ARHITEKTURA, u okviru  koje će se posredstvom izložbe na otovrenom u Knez Mihailovoj ulici i niza predavanja predstaviti arhitektura zemlje koja je u samom vrhu savremene arhitektonske misli i produkcije.

Na tradicionalnom seminaru ARHITEKTI, PROJEKTANTI, PRAKTIČARI predstavljaju se učesnici iz Helsinkija i Beograda.  Stogodišnjicu Bauhausa obeležiće predavanje ŽENE BAUHAUSA.

Beogradska internacionalna nedelja arhitekture poznata je široj javnosti i po BINA šetnjama koje organizuje sa ciljem boljeg upoznavanja arhitekture grada Beograda. Besplatne tematske šetnje namenjene najširoj publici su uvek posećeni segment naše manifestacije, a ove godine ćemo obići zgradu PRIZAD-a (sadašnji Tanjug), Radio Beograd, Udruženu banku, staro jezgro Zemuna i naselje Cerak-Vinogradi. Pored već tradicionalnih  šetnji kroz arhitekturu Beograda (Alejama Novog groblja, Jevrejsko nasleđe i Žene u arhitekturi)i ove godine planirana su dva izleta: u okviru izložbe posvećene Aleksandru Stjepanoviću – obilazak Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, i izlet za Pančevo.

I ove godine BINA nastavlja sa projektom Gradovi deljenja ( Shared Cities Creative Momentum – SCCM ), u okviru kog unapređujemo život stanovnika prigradskih naselja, putem edukativnih radionica i kroz male intervencije u javnom prostoru (naselje Ledine). SCCM je evropska kulturna platforma koja preispituje savremene urbane izazove evropskih gradova. Na ovogodišnjoj BINI prezentujemo Urbano Čvorište 2 – Multifunkcionalni krug, letnju učionicu i mesto okupljanja.  Projekat se realizuje u saradnji sa NVO Škogled i Osnovnom školom “Vlada Obradović Kameni”.

Manifestaciju BINA već četrnaest godina organizuje Društvo arhitekata Beograda i Kulturni centar Beograda, uz pokroviteljstvo Grada Beograda, Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije, Inženjerske komore, Kreativne Evrope i podršku Austrijskog kulturnog foruma, Ambasade Danske, Ambasada Finske, kao i brojnih medijskih sponzora.

Studenti sa MIT School of Architecture and Planning u poseti Zavodu

Stručni kadar Urbanističkog zavoda Beograda održao je 29. marta 2019. godine studentima sa MIT School of Architecture and Planning iz Kembridža, Masačusets, SAD predavanje o prostornom i urbanističkom planiranju Beograda.

U renoviranoj sali Zavoda govorilo se o istorijatu urbanističkog planiranja prestonice, delatnostima Urbanističkog zavoda Beograda, a poseban fokus predavanja bio je na beogradskom priobalju, njegovim potencijalima, planskim rešenjima i statusu. Studenti iz SAD su se zanimali i za nivoe planske dokumentacije u Srbiji kao i za sprovođenje i realizaciju urbanističko arhitektonskih konkursa u gradu Beogradu. U Zavod naše buduće kolege došle su pod vođstvom njihove profesorke i mentorke arh. Ane Miljački, koja vodi studijski program Master of Architecture Program pri MIT School of Architecture and Planning.

Poseta Urbanističkom zavodu inicirana je prošlogodišnjom proslavom Jubileja i izložbom koja je sada deo stalne postavke u holu Urbanističkog zavoda Beograda, a takođe i željom studenata da upoznaju instituciju u kojoj je izrađen GUP (1950.) koji su imali prilike da vide na izložbi „Stvaranje konkretne utopije, Arhitektura Jugoslavije, 1948-1980.“ („Toward a Concrete Utopia: Architecture in Yugoslavia, 1948 – 1980“) u Muzeju moderne umetnosti u Njujorku, 2018. godine. Posebno interesovanje studenti su pokazali za samu zgradu Zavoda, koju su sa velikim interesovanjem u polusatnom vođenom obilasku razgledali i upoznali.

Predavanje je održala arh. Jelena Đerić, a razgovore sa studentima vodile su arh. M.Lalošević. arh. A, Đorđević, arh, T.Tahov i arh. J.Božović.

Prilog pripremila:
Marija Lalošević
, 2.4.2019.

 

Predavanje SMART MOBILITY – KONCEPT ILI ALAT ZA POSTIZANJE ODRŽIVE BUDUĆNOSTI

Profesor dr. Slaven Tica, dipl. inž. saobraćaja, šef katedre za drumski i gradski transport Saobraćajnog fakulteta u Beogradu, će održati predavanje 03.04.2019. god.  u 13 sati i 30 minuta u Velikoj sali Urbanističkog zavoda Beograda, u okviru redovnih aktivnosti Urbanističkog zavoda na organizaciji stručnih panela i diskusija vezanih za aktuelne teme koje se odnose na strategiju urbanog razvoja i njihovu interakciju sa urbanim transportnim sistemom.

Gradonačelnik Beograda prof. dr Zoran Radojičić za evropski magazin „Business Link”: Urbani razvoj grada uz primenu „zelenih” i „pametnih” rešenja

Gradonačelnik Beograda prof. dr Zoran Radojičić dao je intervju za evropski magazin „Business Link”. Na ista pitanja odgovarali su i gradonačelnik Ljubljane Zoran Janković i gradonačelnik Zagreba Milan Bandić.

Gradonačelnik je u intervjuu naveo da Beograd vidi kao „smart siti, grin siti, koledž siti”.
– Želja mi je da Beograd bude i dečji grad, grad šetališta, biciklističkih staza, grad zelenih površina. Nije teško zaključiti da je moja vizija Beograda da nastavimo velike infrastrukturne projekte i ubrzani razvoj grada, ali sa sve većim naglaskom na „zelena” i „pametna” rešenja u našoj prestonici. Mnogo radimo u oblasti ekologije, socijalne politike i na velikim infrastrukturnim projektima. Obavezali smo se da do 2030. godine smanjimo emisiju štetnih gasova u vazduhu za 40 odsto. Priprema kandidature za „Zelenu prestonicu Evrope” predstavlja veliki korak ka mojoj viziji da Beograd bude zdraviji i zeleniji grad – rekao je Radojičić.

Istovremeno sa svim ovim, dodao je gradonačelnik, brine se i o potrebama osetljivih kategorija stanovništva, podsećajući da je otvoreno novo Prihvatilište za decu.
– Imamo značajan napredak na projektu „Tiršova 2”, čime ispunjavam obećanje građanima da ćemo izgraditi novu dečju bolnicu. Odlučio sam se i da uđem u politiku jer sam verovao da možemo da radimo velike stvari. Tiršova 2 kao buduća najsavremenija dečja bolnica u ovom delu sveta jeste projekat koji, pored toga što motiviše mene lično kao lekara, daje i privilegiju da uradimo nešto za opšte dobro – istakao je Radojičić.

On je napomenuo i da je važno da smo u 2019. godinu ušli s budžetom kojim se za investicije predviđa 40 odsto više novca nego prethodne godine.
– Moj cilj je da Beograd bude još bolje mesto za život i da svi građani osete taj boljitak. Dakle poboljšanje kvaliteta života svih Beograđana jeste moj prioritet – rekao je Radojičić.

Gradonačelnik je naglasio značaj visoke tehnologije i „pametnih” rešenja koja se koriste u različitim oblastima – unapređivanju komunikacije uprave i građana, rešavanju komunalnih problema, smanjenju saobraćajnih gužvi…
– U skladu s mojom vizijom da Beograd bude pametan i zeleni grad, rešenja kojima težimo su i ekološka. Jedan od prioriteta jeste da otpad posmatramo kao resurs i da svu tehnologiju koristimo u tom pravcu. Planiran je i nov koncept ekološki prihvatljivijeg načina osvetljenja srpske prestonice, za šta sam već potpisao sporazum – kazao je Radojičić.

Gradonačelnik je naveo i primere Beča i Berlina, koji po njegovom mišljenju predstavljaju prave riznice dobrih praksi u najrazličitijim segmentima.
– Posebno su mi važna njihova iskustva u oblastima koje sam postavio kao prioritetne za razvoj Beograda. Tako da od njih učimo i na njih se ugledamo kada je reč o zelenim i pametnim rešenjima, zdravstvenom sistemu, posvećenosti akademcima i deci, visokom nivou kvaliteta života svih građana. Smatram da je za napredak i očuvanje jedinstvenosti Beograda bitno da dobre primere ne prepisujemo od drugih gradova, već da ih uklapamo u okvire našeg grada – istakao je Radojičić, posebno naglašavajući podatak da u Beogradu posluje više od 50 nemačkih kompanija, te da smo od njih mnogo naučili o načinu rada, kvalitetu, efikasnosti, brzini.

Srž saradnje sa kolegama iz zemalja Zapadnog Balkana nije samo u tome što su naši gradovi geografski blizu, što se suočavaju sa sličnim izazovima, već i u tome što su naši građani sličnog mentaliteta.
– Smatram da su prvi koraci već napravljeni, jer sam sa kolegama iz regiona, sa kojima sam se za sada sastao, uspostavio dobre i otvorene odnose. Saglasili smo se da je važno da sarađujemo u oblasti kulture, turizma, obrazovanja, da povezujemo mlade ljudi iz naših država kroz studentske razmene, da razvijamo zajedničke projekte. Na trilateralnom sastanku sa gradonačelnicima Zagreba i Sarajeva razmatrali smo povezivanje naših gradova kroz jedinstvenu turističku rutu, kako bi turisti koji dolaze u jednu od prestonica mogli da produže boravak i u drugim. Značajno je i da razmenjujemo iskustva naših gradova i da učimo na najboljim primerima iz regiona. U tom konekstu istakao bih saradnju sa kolegom Jankovićem, sa kojim sam se više puta sastao. Iskustva Ljubljane kao „Zelene prestonice Evrope” značajna su za Beograd koji teži ovoj tituli u narednom periodu – naglasio je gradonačelnik Beograda.

Dok se pametan grad bavi potrebama svojih stanovnika primenom sve inovativnijih rešenja za gradske probleme, digitalni grad je usredsređen na nove tehnologije putem kojih konsultuje, uključuje i servisira svoje građane, osvrnuo se Radojičić.
– Trudiću se da oba ova koncepta postanu sastavni deo naših stremljenja u oblasti socijalne politike, ekologije, ali i velikih infrastrukturnih projekata kojima rešavamo krupne, višedecenijske probleme Beograda. Razmena iskustava sa gradovima iz regiona je vrlo dragocena, što su pokazali i nedavni razgovori koje sam imao sa zvaničnicima Zagreba, Sarajeva i Podgorice – istakao je gradonačelnik i dodao da je povezivanju doprineo i Treći forum gradonačelnika glavnih gradova država Centralne i Istočne Evrope i NR Kine (16+1), održan prošle godine u Beogradu.

Zagreb i Beograd imaju zajedničku težnju da konačno ostvare višedecenijski san o neometanom silasku na reku, odnosno reke, i da u svojim priobaljima realizuju značajne strateške projekte („Zagreb na Savi”, „Beograd na vodi”) koji će aktivirati brojne urbanističke, privredne i druge potencijale, podsetio je Radojičić.

Beograd u ovom trenutku postavlja temelj za izradu sopstvene strategije pametnog grada, što je u skladu i sa važećom Strategijom razvoja grada Beograda do 2021. godine. Svesni smo tog velikog izazova i činimo važne korake u pravcu pametnog/digitalnog grada, podvukao je gradonačelnik.
– To smo pokazali i svojim aktivnim učešćem na Svetskom kongresu pametnih gradova u Barseloni, gde smo u dijalogu sa predstavnicima drugih svetskih gradova razgovarali o mogućim rešenjima za probleme saobraćaja u Beogradu. Brojni su izazovi unapređenja javnog prevoza i uopšte saobraćaja i transporta u Beogradu. Mi smo nedavno definisali više scenarija razvoja saobraćajnog sistema i aktivno radimo na pametnim rešenjima za smanjenje saobraćajnih gužvi koje osećaju gotovo svi građani prestonice. Istovremeno sa uvođenjem senzora za optimizaciju saobraćajnih tokova, povećavamo broj električnih autobusa, gradimo nove biciklističke staze, čime promovišemo biciklizam, doprinosimo smanjenju gužve u saobraćaju motornih vozila i zagađenja – istakao je gradonačelnik.
Aktuelni beogradski projekti i incijative teže razvijanju „zelene mreže” kojom bi se povezali postojeći otvoreni javni gradski prostori i ambijentalne celine od značaja za identitet grada, dodao je on.

Zoran Radojičić je zaključio da politika koju vode gradovi prevazilazi nacionalne podele i netrpeljivosti koje narodi vuku iz prošlosti, što često nije slučaj sa međunarodnom saradnjom. To nam daje više prostora da se usmerimo na turizam, kulturu, ekonomiju. Gradonačelnik Beograda je dodao i da je biznis pozitivan pokretač saradnje među gradovima, a sve to zarad boljeg života građana, njihovog ekonomskog osnaživanja i većih prihoda.

Preuzet intervju sa sajta Skupštine grada Beograda:
http://www.beograd.rs/lat/beoinfo/1759106-gradonacelnik-radojicic-za-evropski-magazin-business-link-urbani-razvoj-grada-uz-primenu-zelenih-i-pametnih-resenja/