АРХИТЕКТА АЛЕКСАНДАР СТЈЕПАНОВИЋ – ПРОСТОРИ ОБРАЗОВАЊА / НОВИ БЕОГРАД – НОВИ САД

БИНА – Београдска интернационална недеља архитектуре

Недеља, 19.05.2019. студијска шетња

АРХИТЕКТА АЛЕКСАНДАР СТЈЕПАНОВИЋ – ПРОСТОРИ ОБРАЗОВАЊА / НОВИ БЕОГРАД – НОВИ САД

Опус професора Александра Стјепановића представљен је кроз феномене везане за прелазак града преко Саве, заборављену терминологију и подсећањем на механизме који су резултирали таквом архитектуром: о конкурсној пракси, лабораторији становања, улози универзитета у планирању градских центара и каснијем напуштању овог начина планирања и развоја градова.

Пракса интегралног урбанизма условила је планирање и реализацију великих урбаних потеза кроз реализацију конкурса – блок по блок. Професор Александар Стјепановић је, у различитим тимовима, учествовао на свим већим конкурсима који су били расписивани у земљи, али блокови 22, 23 и 39 и Филозофски факултет у Новом Саду јесу његова највећа реализована дела у Србији – свако у различитом степену финализације.

Тематска шетња је почела у Блоку 22, испред – вртића „Зека“, затим преко центра месне заједнице до пешачке пасареле ка Блоку 23 и основне школе „Лаза Костић“ и комбинованих дечијих установа „Пчелица“ и „Лептирић“, а затим до Блока 39 и Факултета драмских уметности. Шетња је завршена на Филозофском факултету у Новом Саду.

За реализацију ове изузетне студијске шетње заслужне су биле Јелица Јовановић, диа, докторанткиња на Технолошком Универзитету у Бечу, и Соња Јанков самостални истраживач, кустос и уметник.

ПЛАНСКА И НОРМАТИВНА ЗАШТИТА ПРОСТОРА И ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

Десети научно-стручни скуп са међународним учешћем

ПЛАНСКА И НОРМАТИВНА ЗАШТИТА ПРОСТОРА И ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

Суботица – Палић, од 09. до 11. маја 2019. године

Асоцијација просторних планера Србије и Универзитет у Београду – Географски факултет, у сарадњи са Јавни предузећем за управљање путевима, урбанистичко планирање и становање Суботица, а уз подршку Министарства просвете, науке и технолошког развоја, Министарства заштите животне средине, Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, Града Суботице и Републичког завода за заштиту споменика културе, организовали су јубиларни десети научно-стручни скуп са међународним учешћем „Планска и нормативна заштита простора и животне средине”.

На тродневној конференцији било је више од 160 учесника и представљено је 65 радова. Поред домаћих аутора, радове и искуства презентовали су и експерти из иностранства.

Ове године је посебан акценат стављен на планирање и управљање природним и културним добрима и обновљивим изворима енергије и интегрални приступ просторном планирању и заштити животне средине. Друга централна тема скупа односила се на актуелан легислативно – нормативни оквир планирања у Србији. Учесници скупа имали су прилику да на предавању мр Ђорђа Милића, помоћника министра грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Републике Србије, сазнају више информација о новом Закону о планирању и изградњи – условима и начинима планирања и уређења простора сходно изменама и допунама Закона (Просторно и урбанистичко планирање, Лиценцирање правних и физичких лица, е-Простор, Уређивање и коришћење грађевинског земљишта и изградње објеката – урбана комасација и др.).

Радови учесника објављени су у Зборнику радова на 535 стр., а приређено је и објављено и посебно електронско издање Зборника радова Младих истраживача.

Више на сајту АППС: http://www.apps.org.rs/2019/05/odrzan-jubilarni-10-naucno-strucni-skup-sa-medunarodnim-ucescem-planska-i-normativna-zastita-prostora-i-zivotne-sredine-subotica-palic-09-11-maj-2019/

БИНА 2019: Позитивно&Активно

Од 9. до 30. маја у Београду, Новом Саду и Панчеву одржава се 14. Београдска Интернационална Недеља Архитектуре – БИНА 2019.

Тема четрнаесте Београдске интернационалне недеље архитектуре – БИНА 2019, ПОЗИТИВНО/АКТИВНО, скреће пажњу на актуелне и ванвременске примере деловања у урбанистичко-архитектонској пракси које карактерише позитиван и проактиван приступ разумевању и решавању просторних проблема.

Програм Београдске Интернационалне Недеље Архитектуре – БИНА 2019.,  пружа увид у вредности, савремена тумачења и назнаке могућих нових намена архитектуре настале у периоду модернизма, виђена очима „Y“ генерације (миленијалци). Истовремено, кроз различите формате – изложбе, предавања, филмове и инсталације БИНА представља савремену архитектонску праксу која настаје у потпуно  другачијем друштвеном, политичком и технолошком контексту, чије су основне карактеристике: брзина, диктат капитала, флексибилност и трансдисциплинарност. Како бити професионалан, остварити жељене стандарде, а истовремено  остати  веран етичким постулатима струке теме су о којима ће се расправљати на БИНА 2019. Као и претходних година, програм манифестације је подељен у пет програмских  целина: У фокусу, изложбе, предавања и семинари, шетње и излети и радионице.

Целокупан програм http://www.bina.rs/images/program_BINA_2019.pdf

Стварање модерног Београда од 1815. до 1964. године

ИЗЛОЖБА У МУЗЕЈУ ГРАДА БЕОГРАДА
„Стварање модерног Београда од 1815. до 1964. године“

О свим важним моментима који су уписани у личну карту нашег града говори изложба „Стварање модерног Београда: од 1815. до 1964. из збирке Музеја града Београда” Поставка је представљена на првом спрату Музеја града у Ресавској улици у периоду од 17. априла до 2. јуна 2019. године.

Аутори изложбе су мр Ангелина Банковић, виши кустос Музеја града, и др Злата Вуксановић Мацура, научни сарадник Географског института „Јован Цвијић” САНУ. Документарна изложба обухвата приказ урбанистичког и архитектонског развоја Београда у периоду дугом 150 година. За то време главни град трансформисао се из пограничне оријенталне вароши у модеран европски град.

Изложба је подељена у три хронолошке целине. Прву чини доба 19. века – од 1815. до 1914. године, када је Србија постепено освојила независност и слободу, а Београд постао престоница Краљевине Србије. Следећа целина обухвата две деценије између два светска рата, од 1918. до 1941, у којима се Београд  као престоница новоформиране Краљевине Југославије суочавао са успесима и контрастима на путу ка европеизацији и модернизацији. У трећем делу представљено је време обнове и изградње после Другог светског рата, до 1964. године из које потиче хронолошки најмлађа група материјала која се чува збирци.

ЗЛАТНА ПЛАКЕТА УРБАНИСТИЧКОМ ЗАВОДУ БЕОГРАДА

Поводом 60 година постојања и планирања ЈП Завод за урбанизам Ниш доделио је Урбанистичком заводу Београда Златну плакету за успешну вишедеценијску сарадњу.

Веома смо поносни на признање које смо добили посебно зато што стиже из једне изузетне планерске куће која успешно траје у континуитету шездесет година.

Завод за урбанизам Ниш формиран је Решењем Народног одбора Општине Ниш 29. децембра 1958. године, а његово фактичко постојање датира од 1. априла 1959. године. У својих 60 година трајања Нишки Завод за урбанизам доказао је смисао и потребу планирања као постулата уређења и развоја не само града Ниша и његовог регионалног подручја већ и много шире.

Незаобилазно је поменути да је на иницијативу Друштва урбаниста Ниша и уз подршку Завода, у Нишу 1991. године организован Први Урбанистички салон Удружења урбаниста Србије, који је временом постао традиционална годишња манифестација Удружења урбаниста Србије. Од 2007. године прераста и међународни Салон урбанизма и одржава се сваке друге године у Нишу.

Овако богата делатност и компетитивност најзначајније куће планирања на југу Србије оставила је значајан траг у низу различитих планских докумената који далеко превазилазе локални ниво, чинећи и иницијални просторни основ трансграничног развоја и сарадње.

ПРОМОЦИЈА МОНОГРАФИЈЕ “ПЕЈЗАЖНА КУЛТУРНА БАШТИНА СРБИЈЕ”

У организацији Савеза инжењера и техничара Србије (Кнеза Милоша 7, Београд) и његове колективне чланице Удружења пејзажних архитеката Србије, у среду 10. априла 2019. године, са почетком у 18 часова, биће одржана промоција монографије аутора проф. др Љиљане Вујковић “Пејзажна културна баштина Србије”.

Монографија „ПЕЈЗАЖНА КУЛТУРНА БАШТИНА СРБИЈЕ“   – обра­ђује зе­лене про­­­­с­торе, који све више постају споме­ници при­ро­де и пеј­за­жне културне баштине Србије.

Наме­ње­на је превас­ходно инжење­ри­ма пејзаж­не архи­тектуре, архитек­тима и свима онима који желе да се упознају са значајним исто­ријским и култур­ним наслеђем у области пејза­ж­не архитектуре, са оним значајним остваре­њима, која су настала у нашој зе­м­љи у последњих стопе­де­сет година и задржала се до данас, наравно у нешто из­мењеном облику, али углавном на просторима на којима су настајала и са је­д­и­ним циљем да пози­тив­но утичу на средину у којој се налазе, било својим естет­ским вредностима, било позитивним утицајем на окружење у смислу стварања оп­тималних услова за жи­вот, рад и од­мор.

О монографији ће говорити рецензенти проф. др Нађа Куртовић-Фолић, др Добривоје Тошковић научни саветник и ауторка монографије.

14. БЕОГРАДСКА ИНТЕРНАЦИОНАЛНА НЕДЕЉА АРХИТЕКТУРЕ – БИНА 2019.

Од 9. до 30. маја у Београду, Новом саду и Панчеву одржаће се 14. Београдска интернационална недеља архитектуре – БИНА 2019.

Тема четрнаесте Београдске интернационалне недеље архитектуре – БИНА 2019, ПОЗИТИВНО/АКТИВНО, скреће пажњу на актуелне и ванвременске примере деловања у урбанистичко-архитектонској пракси које карактерише позитиван и проактиван приступ разумевању и решавању просторних проблема и пружа увид у вредности, савремена тумачења и назнаке могућих нових намена архитектуре настале у периоду модернизма, виђена очима „Y“ генерације (миленијалци ).

Кроз различите формате – изложбе, предавања, филмове и инсталације БИНА представља савремену архитектонску праксу  која настаје у потпуно  другачијем друштвеном, политичком и технолошком контексту, чије су основне карактеристике: брзина, диктат капитала, флексибилност и трансдисциплинарност. Како бити професионалан, остварити жељене стандарде,  а истовремено  остати  веран  етичким постулатима струке теме су о којима ће се расправљати на БИНА 2019.

Програм манифестације је подељен у пет програмских  целина: БИНА фокус, изложбе, предавања и семинари, шетње и излети и радионице.

У БИНА ФОКУСУ ове године је стваралаштво и рад уваженог архитекте Александра Стјепановића. У оквиру овог програма, на свечаном отварању манифестације, у Артгет галерији Културног центра Београда, у четвртак, 9. маја у 20 сати, биће отворена студијска изложба “Архитектура Александра Стјепановића”, аутора Јелице Јовановић, Реље Иванић и Марка Кажића. У оквиру овог програма биће организована и предавања и шетња кроз објекте овог значајног архитекте социјалистичких времена.

БИНА изложбе које се традиционално одржавају у Ликовној галерији Културног центра Београда и галерији Артгет, а ове године и у галерији ФЛУ и Колектив,  долазе из окружења, Италије, Аустрије и Словеније. У оквиру гостујуће изложбе из Јужног Тирола, Аустрија, NEW TRADITION / НОВА ТРАДИЦИЈА, представиће се седам архитектонских студија и уметника, а аутори и кустоси пројекта су Давид Калас (архитектура) и Лиза Трокнер (визуелна уметност).

МОДЕРНИ У БЕОГРАДУ (МуБГД) окупља групу архитеката (Бекић Ива, Гајић Ирена, Дуканац Далиа, Ђорђевић Стефан, Златковић Снежана, Јешић Мирјана, Стојановић Христина, Цигић Петар) са посебним интересовањем и ангажманом у области илустрације, графичког дизајна и ликовних уметности.

АРХИТЕКТОНСКА НАГРАДА ПИРАНЕЗИ, Пирански дани архитектуре из Словеније представљају се у галерији Колектив. Престижна међународна Пиранези награда из области архитектуре, додељује се од 1989. године и део је међународне конференције Пиран Дани архитектуре (ПДА). Награђују се најбоље архитектонске реализације саграђене у централној Европи у последње две године, а од 2008. године такође и најиновативније студентске идеје. Фокус награде је на реномираном односу савремене архитектуре у природном, културном и историјском контексту.

ПЛАСТИКА НЕМА ГРАНИЦЕ је site-specific поставка архитектонског колектива БАСУРАМА, Шпанија, у сарадњи са галеријом Колектив, на Тргу Републике, и платоу испред Културног центра Београда. Басурама је уметнички колектив посвећен истраживању, стварању у култури и природи и продукцији чија се пракса окреће око одраза смећа, отпада и њихове поновне употребе у свим његовим облицима и могућим значењима. Њихов циљ је да проучавају те појаве својствене масовној производњи реалног и виртуелног смећа у потрошачком друштву, пружајући различите тачке гледишта на ову тему да би генерисати нове мисли и ставове.

АРХИТЕКТОНСКИ И УРБАНИСТИЧКИ КОНКУРСИ и АРХИТЕКТОНСКЕ НАГРАДЕ – сезона 2018-19, као и изложба актуелних радова архитектонских студија УРЕД и АКВС из Београда у оквиру поставке ПОНЕСИ СВОЈ ПРОЈЕКАТ, саставни су део програма БИНА 2019.

У оквиру програма  посебно издавајамо програмску целину  САВРЕМЕНА ДАНСКА АРХИТЕКТУРА, у оквиру  које ће се посредством изложбе на отовреном у Кнез Михаиловој улици и низа предавања представити архитектура земље која је у самом врху савремене архитектонске мисли и продукције.

На традиционалном семинару АРХИТЕКТИ, ПРОЈЕКТАНТИ, ПРАКТИЧАРИ представљају се учесници из Хелсинкија и Београда.  Стогодишњицу Баухауса обележиће предавање ЖЕНЕ БАУХАУСА.

Београдска интернационална недеља архитектуре позната је широј јавности и по БИНА шетњама које организује са циљем бољег упознавања архитектуре града Београда. Бесплатне тематске шетње намењене најширој публици су увек посећени сегмент наше манифестације, а ове године ћемо обићи зграду ПРИЗАД-а (садашњи Тањуг), Радио Београд, Удружену банку, старо језгро Земуна и насеље Церак-Виногради. Поред већ традиционалних  шетњи кроз архитектуру Београда (Алејама Новог гробља, Јеврејско наслеђе и Жене у архитектури)и ове године планирана су два излета: у оквиру изложбе посвећене Александру Стјепановићу – обилазак Филозофског факултета у Новом Саду, и излет за Панчево.

И ове године БИНА наставља са пројектом Градови дељења ( Shared Cities Creative Momentum – SCCM ), у оквиру ког унапређујемо живот становника приградских насеља, путем едукативних радионица и кроз мале интервенције у јавном простору (насеље Ледине). SCCM је европска културна платформа која преиспитује савремене урбане изазове европских градова. На овогодишњој БИНИ презентујемо Урбано Чвориште 2 – Мултифункционални круг, летњу учионицу и место окупљања.  Пројекат се реализује у сарадњи са НВО Шкоглед и Основном школом “Влада Обрадовић Камени”.

Манифестацију БИНА већ четрнаест година организује Друштво архитеката Београда и Културни центар Београда, уз покровитељство Града Београда, Министарства културе и информисања Републике Србије, Инжењерске коморе, Креативне Европе и подршку Аустријског културног форума, Амбасаде Данске, Амбасада Финске, као и бројних медијских спонзора.

Студенти са MIT School of Architecture and Planning у посети Заводу

Стручни кадар Урбанистичког завода Београда одржао је 29. марта 2019. године студентима са MIT School of Architecture and Planning из Кембриџа, Масачусетс, САД предавање о просторном и урбанистичком планирању Београда.

У реновираној сали Завода говорило се о историјату урбанистичког планирања престонице, делатностима Урбанистичког завода Београда, а посебан фокус предавања био је на београдском приобаљу, његовим потенцијалима, планским решењима и статусу. Студенти из САД су се занимали и за нивое планске документације у Србији као и за спровођење и реализацију урбанистичко архитектонских конкурса у граду Београду. У Завод наше будуће колеге дошле су под вођством њихове професорке и менторке арх. Ане Миљачки, која води студијски програм Master of Architecture Program при MIT School of Architecture and Planning.

Посета Урбанистичком заводу иницирана је прошлогодишњом прославом Јубилеја и изложбом која је сада део сталне поставке у холу Урбанистичког завода Београда, а такође и жељом студената да упознају институцију у којој је израђен ГУП (1950.) који су имали прилике да виде на изложби „Стварање конкретне утопије, Архитектура Југославије, 1948-1980.“ („Toward a Concrete Utopia: Architecture in Yugoslavia, 1948 – 1980“) у Музеју модерне уметности у Њујорку, 2018. године. Посебно интересовање студенти су показали за саму зграду Завода, коју су са великим интересовањем у полусатном вођеном обиласку разгледали и упознали.

Предавање је одржала арх. Јелена Ђерић, а разговоре са студентима водиле су арх. М.Лалошевић. арх. А, Ђорђевић, арх, Т.Тахов и арх. Ј.Божовић.

Прилог припремила:
Марија Лалошевић
, 2.4.2019.

 

Предавање SMART MOBILITY – КОНЦЕПТ ИЛИ АЛАТ ЗА ПОСТИЗАЊЕ ОДРЖИВЕ БУДУЋНОСТИ

Професор др. Славен Тица, дипл. инж. саобраћаја, шеф катедре за друмски и градски транспорт Саобраћајног факултета у Београду, ће одржати предавање 03.04.2019. год.  у 13 сати и 30 минута у Великој сали Урбанистичког завода Београда, у оквиру редовних активности Урбанистичког завода на организацији стручних панела и дискусија везаних за актуелне теме које се односе на стратегију урбаног развоја и њихову интеракцију са урбаним транспортним системом.

Градоначелник Београда проф. др Зоран Радојичић за европски магазин „Business Link”: Урбани развој града уз примену „зелених” и „паметних” решења

Градоначелник Београда проф. др Зоран Радојичић дао је интервју за европски магазин „Business Link”. На иста питања одговарали су и градоначелник Љубљане Зоран Јанковић и градоначелник Загреба Милан Бандић.

Градоначелник је у интервјуу навео да Београд види као „смарт сити, грин сити, колеџ сити”.
– Жеља ми је да Београд буде и дечји град, град шеталишта, бициклистичких стаза, град зелених површина. Није тешко закључити да је моја визија Београда да наставимо велике инфраструктурне пројекте и убрзани развој града, али са све већим нагласком на „зелена” и „паметна” решења у нашој престоници. Много радимо у области екологије, социјалне политике и на великим инфраструктурним пројектима. Обавезали смо се да до 2030. године смањимо емисију штетних гасова у ваздуху за 40 одсто. Припрема кандидатуре за „Зелену престоницу Европе” представља велики корак ка мојој визији да Београд буде здравији и зеленији град – рекао је Радојичић.

Истовремено са свим овим, додао је градоначелник, брине се и о потребама осетљивих категорија становништва, подсећајући да је отворено ново Прихватилиште за децу.
– Имамо значајан напредак на пројекту „Тиршова 2”, чиме испуњавам обећање грађанима да ћемо изградити нову дечју болницу. Одлучио сам се и да уђем у политику јер сам веровао да можемо да радимо велике ствари. Тиршова 2 као будућа најсавременија дечја болница у овом делу света јесте пројекат који, поред тога што мотивише мене лично као лекара, даје и привилегију да урадимо нешто за опште добро – истакао је Радојичић.

Он је напоменуо и да је важно да смо у 2019. годину ушли с буџетом којим се за инвестиције предвиђа 40 одсто више новца него претходне године.
– Мој циљ је да Београд буде још боље место за живот и да сви грађани осете тај бољитак. Дакле побољшање квалитета живота свих Београђана јесте мој приоритет – рекао је Радојичић.

Градоначелник је нагласио значај високе технологије и „паметних” решења која се користе у различитим областима – унапређивању комуникације управе и грађана, решавању комуналних проблема, смањењу саобраћајних гужви…
– У складу с мојом визијом да Београд буде паметан и зелени град, решења којима тежимо су и еколошка. Један од приоритета јесте да отпад посматрамо као ресурс и да сву технологију користимо у том правцу. Планиран је и нов концепт еколошки прихватљивијег начина осветљења српске престонице, за шта сам већ потписао споразум – казао је Радојичић.

Градоначелник је навео и примере Беча и Берлина, који по његовом мишљењу представљају праве ризнице добрих пракси у најразличитијим сегментима.
– Посебно су ми важна њихова искуства у областима које сам поставио као приоритетне за развој Београда. Тако да од њих учимо и на њих се угледамо када је реч о зеленим и паметним решењима, здравственом систему, посвећености академцима и деци, високом нивоу квалитета живота свих грађана. Сматрам да је за напредак и очување јединствености Београда битно да добре примере не преписујемо од других градова, већ да их уклапамо у оквире нашег града – истакао је Радојичић, посебно наглашавајући податак да у Београду послује више од 50 немачких компанија, те да смо од њих много научили о начину рада, квалитету, ефикасности, брзини.

Срж сарадње са колегама из земаља Западног Балкана није само у томе што су наши градови географски близу, што се суочавају са сличним изазовима, већ и у томе што су наши грађани сличног менталитета.
– Сматрам да су први кораци већ направљени, јер сам са колегама из региона, са којима сам се за сада састао, успоставио добре и отворене односе. Сагласили смо се да је важно да сарађујемо у области културе, туризма, образовања, да повезујемо младе људи из наших држава кроз студентске размене, да развијамо заједничке пројекте. На трилатералном састанку са градоначелницима Загреба и Сарајева разматрали смо повезивање наших градова кроз јединствену туристичку руту, како би туристи који долазе у једну од престоница могли да продуже боравак и у другим. Значајно је и да размењујемо искуства наших градова и да учимо на најбољим примерима из региона. У том конексту истакао бих сарадњу са колегом Јанковићем, са којим сам се више пута састао. Искуства Љубљане као „Зелене престонице Европе” значајна су за Београд који тежи овој титули у наредном периоду – нагласио је градоначелник Београда.

Док се паметан град бави потребама својих становника применом све иновативнијих решења за градске проблеме, дигитални град је усредсређен на нове технологије путем којих консултује, укључује и сервисира своје грађане, осврнуо се Радојичић.
– Трудићу се да оба ова концепта постану саставни део наших стремљења у области социјалне политике, екологије, али и великих инфраструктурних пројеката којима решавамо крупне, вишедеценијске проблеме Београда. Размена искустава са градовима из региона је врло драгоцена, што су показали и недавни разговори које сам имао са званичницима Загреба, Сарајева и Подгорице – истакао је градоначелник и додао да је повезивању допринео и Трећи форум градоначелника главних градова држава Централне и Источне Европе и НР Кине (16+1), одржан прошле године у Београду.

Загреб и Београд имају заједничку тежњу да коначно остваре вишедеценијски сан о неометаном силаску на реку, односно реке, и да у својим приобаљима реализују значајне стратешке пројекте („Загреб на Сави”, „Београд на води”) који ће активирати бројне урбанистичке, привредне и друге потенцијале, подсетио је Радојичић.

Београд у овом тренутку поставља темељ за израду сопствене стратегије паметног града, што је у складу и са важећом Стратегијом развоја града Београда до 2021. године. Свесни смо тог великог изазова и чинимо важне кораке у правцу паметног/дигиталног града, подвукао је градоначелник.
– То смо показали и својим активним учешћем на Светском конгресу паметних градова у Барселони, где смо у дијалогу са представницима других светских градова разговарали о могућим решењима за проблеме саобраћаја у Београду. Бројни су изазови унапређења јавног превоза и уопште саобраћаја и транспорта у Београду. Ми смо недавно дефинисали више сценарија развоја саобраћајног система и активно радимо на паметним решењима за смањење саобраћајних гужви које осећају готово сви грађани престонице. Истовремено са увођењем сензора за оптимизацију саобраћајних токова, повећавамо број електричних аутобуса, градимо нове бициклистичке стазе, чиме промовишемо бициклизам, доприносимо смањењу гужве у саобраћају моторних возила и загађења – истакао је градоначелник.
Актуелни београдски пројекти и инцијативе теже развијању „зелене мреже” којом би се повезали постојећи отворени јавни градски простори и амбијенталне целине од значаја за идентитет града, додао је он.

Зоран Радојичић је закључио да политика коју воде градови превазилази националне поделе и нетрпељивости које народи вуку из прошлости, што често није случај са међународном сарадњом. То нам даје више простора да се усмеримо на туризам, културу, економију. Градоначелник Београда је додао и да је бизнис позитиван покретач сарадње међу градовима, а све то зарад бољег живота грађана, њиховог економског оснаживања и већих прихода.

Преузет интервју са сајта Скупштине града Београда:
http://www.beograd.rs/lat/beoinfo/1759106-gradonacelnik-radojicic-za-evropski-magazin-business-link-urbani-razvoj-grada-uz-primenu-zelenih-i-pametnih-resenja/