ПДР подручја Кнез Михаилове улице

Просторне, архитектонске, урбанистичке и амбијенталне вредности подручја Кнез Михаилове улице представљају најзначајнију културно-историјску и споменичку целину у Београду, у којој су садржана материјална сведочанства настајања и раста централног дела града. Израда овог планског документа свакако је и прилика за безрезервно чување и негу ових вредности.

Урбанистички завод Београда започео је израду Плана детаљне регулације ширег подручја уз Кнез Михаилову улицу, градска општина Стари град. Процес је отпочео иницијативом Завода за заштиту културе града Београда упућеном Дирекцији за грађевинско земљиште и изградњу Београда (која је и Инвеститор израде Плана), у којој је указано да је за просторно културно историјску целину „Подручје Кнез Михаилове улице“ потребно дефинисати нови плански документ.

Одлука о изради Плана донета је на седници Скупштине града Београда одржаној 29. августа 2019. године, и објављена у Службеном листу града Београда број 74/2019.

Циљ израде Плана је заштита, очување и унапређење културно-историјског наслеђа и у складу са тим дефинисање правила уређења и грађења на предметном подручју. Подручје Кнез Михаилове улице утврђено је за културно добро као просторна културно-историјска целина 1964. године, а за културно добро од изузетног значаја 1979. године.

Границом Плана обухваћен је део територије Градске општине Стари град, простор између улица Кнез Михаилове, Краља Петра, Узун Миркове, Студентски трг, Васе Чарапића, Трга Републике, Сремске, Маршала Бирјузова, Царице Милице, Цара Лазара, Грачаничке и Париске. Површина обухваћена Планом износи око 17.9 ha.

Предложени плански обухват

Предметни простор је у највећем делу обухваћен Детаљним урбанистичким планом подручја Кнез Михаилове улице који је усвојен 1980. године. Носиоци израде ДУП-а из 1980.  били су Завод за планирање развоја Београда и Завод за заштиту споменика културе града Београда. Претежна планирана намена представља становање са делатностима. Главна пешачка артерија која је ДУП-ом добила највиши комуникациони ранг је управо Кнез Михаилова улица у којој су планирани најзначајнији градски садржаји из домена културе, образовања, пословања, трговине и туризма.

Феномен Кнез Михаилове улице и простора просторно културно историјске целине од изузетног значаја „Подручје кнез Михаилове улице“ је јединствен и непоновљив. Сама Кнез Михаилова улица након извршене реконструкције 1987. године постаје нова жижа окупљања и социјалних контаката и један од највреднијих елемената престонице. Уређење проширене пешачке зоне три деценије касније, а према оригиналном пројекту и истом естетском и визуелном изразу допринело је да се уравнотежени урбани амбијент саме Кнез Михаилове улице прелије на цело подручје и створи јединствена и препознатљива шира целина.

На овом Плану Урбанистички завод Београда активно и континуирано сарађује са  Републичким заводом за заштиту споменика културе и Заводом за заштиту споменика културе града Београда, а иницијални тренутак сарадње забележен је на првом заједничком састанку, октобра 2020. године, у просторијама Републичког завода за заштиту споменика културе.

У складу са условима и мерама заштите надлежног Завода за заштиту споменика културе града Београда, у нацрту Плана биће детаљно дефинисани сви урбанистички параметри за планирану изградњу у оквиру просторно културно историјске целине од изузетног значаја „Подручје Кнез Михилове улице“ и просторно културно историјске целине „Историјско језгро Београда“.

План ће ускоро бити изложен на Раном јавном увиду, а информације и обавештења о фазама и поступку партиципације стручне и опште јавности објавићемо на нашој веб страници.

Текст приредиле:
Руководиоци израде Плана – Сања Ђорђевић и др Марија Лалошевић

Више пројеката наредне године за лепши Београд

Према изјави главног градског урбанисте Марка Стојчића за Беоинфо, финансирање израде планова детаљне регулације, ће од Нове године прећи у надлежност Службе главног урбанисте, уз искључиво уговарање са Урбанистичким заводом Београда, као градским предузећем, које је и основано за ове потребе.

Главни урбаниста Марко Стојчић изјавио је да ће се средствима из буџета Града за следећу годину, која су намењена Служби главног урбанисте, финансирати конкурси и израда планских документација за уређење града, изградњу паркова и тргова. Ова средства су се до ове године налазила на другим позицијама у буџету, пре свега у Дирекцији за грађевинско земљиште и изградњу града, као и Секретаријату за инвестиције.

Он је прецизирао да ће се подићи квалитет пројеката, скратити рокови предвиђени за спровођење архитектонских конкурса и свих других архитектонских активности, а са друге стране, максимално ће се ангажовати домаће архитекте.

– Средства су намењена и уговарање са Урбанистичким заводом Београда, што је веома важно јер је до сада Дирекција финансирала израду планова детаљне регулације, што ће од Нове године прећи у надлежност службе, уз искључиво уговарање са Урбанистичким заводом Београда, као градским предузећем, које је и основано за ове потребе – навео је Стојчић у изјави за Беоинфо.

Као пример је навео изградњу Линијског парка, где су ангажоване домаће младе архитекте, и додао да је недавно покренут поступак како би се расписао јавни конкурс за трг Црвени крст, који би требало да буде нови, отворени трг са пошумљеним делом, а испод је планирана јавна гаража.

Главни урбаниста је најавио да је у плану покретање конкурса за плато испред Политике, односно за простор између овог објекта, зграде Општине Стари град и Радио Београда, који би требало да добије потпуно нов, уређенији изглед. Осим тога, према његовим речима, биће расписан и конкурс за идејно решење реконструкције Старе шећеране, чији би простор био намењен за потребе културе и образовања. Радиће се и пројекти за реконструкцију Чумићевог сокачета и Градића Пејтона, који постају уметнички центри.

Четвртак, 19. новембар 2020. године.

Извор: https://www.beograd.rs/lat/beoinfo/1777835-uredjenje-grada-uz-bolji-kvalitet-projekata-i-angazovanje-domacih-arhitekata/

УСКЛАЂИВАЊЕ РАДА ГРАДСКИХ СЛУЖБИ СА ПОТРЕБАМА СТАНОВНИКА ВРАЧАРА

Наставља се тренд новог приступа у сарадњи градских служби и грађана на решавању проблема и унапређењу животних услова на нивоу београдских општина.

У понедељак, 16. новембар 2020. године, заменик градоначелника Горан Весић је одржао састанак са грађанима Врачара, окупљених у три иницијативе: Удружење Тополска, Друштво за улепшавање Врачара и Друштво за улепшавање Крунског венца.

Састанку у Општини Врачар присуствовали су главни градски урбаниста Марко Стојчић, председник општине Врачар Милан Недељковић, директорка Завода за заштиту споменика културе града Београда Оливера Вучковић, директорка Урбанистичког завода Весна Тахов, представници Привредне коморе Србије и општине Врачар.

Весић је истакао да је постигнут договор на заједничком развоју и очувању Врачара, превасходно кроз партиципацију представника грађанки и грађана на седницама Комисије за планове, током усвајања урбанистичких планова за Врачар.

На састанку је превасходно стављен акценат на очувању културно-историјске баштине, где ће ускоро бити проглашено пет просторних културно историјских целина: Смиљанићева улица, Крунска, Крунски венац, Неимар и део уз Улицу кнеза Милоша, навео је заменик градоначелника и за следећу годину најавио проглашење Источног Врачара као шесте културно-историјске целине. Подсетио је да је потез око Храма Светог Саве већ предложен да буде стављен под заштиту.

Било је речи о реконструкцији Каленић пијаце, проширењу Макензијеве улице, проглашењу Улице кнегиње Зорке у пешачко-бициклистичку зону, рекоснтрукцији позоришта Дадов, реконструкцији трга на Црвеном крсту, где се очекује расписивање конкурса за идејно решење, као и читавом низу пројеката који се раде на Врачару. Битно је да је у плану да се измести окретница и уклони бензинска пумпа како би цео простор био интегрисан у једанствен трг. Такође, било је речи и о заштити Градића Пејтон, који треба да постане нека врста културног центра на отвореном.

По речима главног урбанисте Марка Стојчића, има пуно пројеката који се изводе на општини Врачар и оних који су у плану за реализацију. Договор је да сваки план у изради поново прође Комисију за планове где ће присуствовати представници удружења грађана, с циљем заједничког договора. Закључио је и да ће већи део амбијенталних целина, које грађани препознају као аутентични Врачар бити задржане у постојећем стању, уз реконструсане фасаде и друге радове.

Председник општине Врачар Милан Недељковић је истакао да су грађани износли различите захтеве и сугестије, да нема нелегалне градње, као и да се постојећи урбанистички планови коригују. На Врачару се реализују два спортска центра у Сјеничкој и на Јужном булевару, где ће се градити олимпијски базен за покретним кровом, као и да се рекоснтруише Каленић пијаца по узору на ону из 1921. године.

Председница Удужења грађана Тополска, Јасна Ђокић истакла је да су наишли на изненађујуће разумевање представника Града и Општине, како би се поједине целине Врачара трајно заштитиле.

Извор: http://www.beograd.rs/cir/beoinfo/1777787-vesic-zajedno-sa-gradjanima-resavamo-probleme-vracara

 

УРБАНИСТИЧКОМ ЗАВОДУ БЕОГРАДА ДВЕ ПРВЕ НАГРАДЕ НА 29. МЕЂУНАРОДНОМ САЛОНУ УРБАНИЗМА У КРАГУЈЕВЦУ

Двадесет и девети Међународни салон урбанизма одржан је Крагујевцу од 10 – 13. новембра 2020. године, под генералним покровитељством Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре и Града Крагујеваца. Такође, покровитељи 29. Међународног Салона урбанизма су били и градови: Београд, Нови Сад, Крагујевац, Ужице, Косовска Митровица и Бања Лука.

Први пут у својој историји, Салон урбанизма је одржан у условима пандемије и у складу са епидемиолошким мерама у Републици Србији. Организатор је електронски презентовао све радове Салона и целокупан програм активности на дан отварања Салона.

Са великим задовољством можемо да се похвалимо да је Урбанистички завод Београда, добитник две прве награде:

 

Прва награда у категорији  4 Планови детаљне регулације

ПЛАН ДЕТАЉНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ ЗА КОМПЛЕКС АЕРОДРОМА НИКОЛА ТЕСЛА БЕОГРАД,  ГО  СУРЧИН, НОВИ БЕОГРАД И ЗЕМУН СА ИЗВЕШТАЈЕМ О СТРАТЕШКОЈ ПРОЦЕНИ УТИЦАЈА ПЛАНА НА ЖИВОТНУ СРЕДИНУ

Аутори и руководиоци радног тима: Маја Јоковић Поткоњак, дипл.инж.арх., Драган Михајловић, дипл.инж.грађ., Јелена Ђерић, дипл.инж.арх.

 

Прва награда у категорији 5 Урбанистички пројекти и реализације

УРБАНИСТИЧКИ ПРОЈЕКАТ ЗА ИЗГРАДЊУ УНИВЕРЗИТЕТСКЕ ДЕЧЈЕ КЛИНИКЕ ТИРШОВА 2, ГРАДСКА ОПШТИНА САВСКИ ВЕНАЦ.

Аутори и руководиоци радног тима: Јадранка Живковић, дипл.инж.арх., Тамара Тахов, маст.инж.арх.

ПРЕДСТАВНИЦИ ГРАДСКЕ ОПШТИНЕ ВОЖДОВАЦ У УРБАНИСТИЧКОМ ЗАВОДУ БЕОГРАДА

Транспаретност рада јавних институција представља једну од најзначајнијих демократских тековина, тим поводом у Урбанистичком заводу Београда, 14. октобра 2020. године, је одржан радни састанак са председницом Градске општине Вождовац, Иваном Томић Илић.

Тема састанка је била координација на изради актуелних планова детаљне регулације на територији општине Вождовац. Разматране су иницијативе грађана и њихова имплементација у планску документацију како би усвојени планови били у интересу грађана и у складу са стратегијом развоја општине Вождовац и града Београда.

Састанку су поред директора Урбанистичког завода, мр Весне Тахов и запослених, представника Градске општине Вождовац, присуствовали и помоћник градоначелника Александар Марковић, члан Градског већа Града Београда, Драгомир Петронијевић, Главни урбаниста града Београда, арх.Марко Стојчић са сарадницима  и представници Дирекције за грађевинско земљиште.

ПАРКИНГ-МЕСТО ПО СТАНУ

Наслов у „Новостима“, објављен у среду 7. октобра 2020.године, открива комплексан проблем паркирања у Београду.

Предраг Крстић, дипл.инж.саобраћаја, директор Сектора за саобраћај у Урбанистичком заводу Београда, даје одговоре на бројна питања и нуди низ могућности за превазилажење горућих проблема у једној од најзначајнијих урбанистичких тема Београда.

У прилогу се налази интегрални чланак.

Конкурс за доделу награде Ранко Радовић 2020

Позивамо вас да се пријавите на конкурс за награду Ранко Радовић 2020

Рок за пријављивање 15.10.2020. године.

 

УЛУПУДС – Удружење ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Србије, као оснивач, и Универзитет у Београду – Архитектонски факултет, Факултет техничких наука Нови Сад – Департман за архитектуру и урбанизам, Институт за архитектуру и урбанизам Србије, Задужбина Илије Милосављевића Коларца, Урбанистички завод Београда, WIENERBERGER д.о.о. КАЊИЖА, Инжењерска комора Србије, Радио-телевизија Србије, као суоснивачи – објављују:

 

Јавни позив – конкурс

за доделу Награде Ранко Радовић, која је основана са циљем да подстиче, развија и афирмише критичко-теоријску мисао у области архитектуре и архитектонско стваралаштво.

Одбор за доделу Награде Ранко Радовић чине представници Оснивача и по један представник Суоснивача и то:

Бранислав Митровић, дипл. инж. арх. – УЛУПУДС (председник)
Драгана Палавестра, дипл. ист. ум. – УЛУПУДС
др Зоран Булајић, дипл.арх.ун.прост. – УЛУПУДС
др Ирена Шентевска, дипл. инж. арх. – УЛУПУДС
др Александра Ступар, дипл. инж. арх., ванредни професор – Универзитет у Београду – Архитектонски факултет
проф. др Милена Кркљеш, дипл. инж. арх. – Факултет техничких наука у Новм Саду, Департман за архитектуру и урбанизам
проф. др Марија Максин, дипл. инж. арх. – ИАУС, Београд
Ксенија Шпадијер Туфегџић, дипл. социолог – Задужбина Илије Милосављевића Коларца
Ана Граовац, дипл. инж. арх. – Урбанистички завод Београда
др Жаклина Глигоријевић, дипл. инж. арх. – Инжењерска комора Србије
Данијела Пурешевић, дипл. ист. ум. – Радио – телевизија Србије
др Мирјана Поповић Радовић – представник породице, супруга проф. др Ранка Радовића

 

На основу Правилника о додели Награде Ранко Радовић који је донео Оснивач, именовани су чланови три жирија за три категорије Награде, која се додељује за:

  1. критичко-теоријске текстове о архитектури објављене у претходној календарској години као и у текућој години до датума доделе награде, и то за критике, есеје, књиге, предавања и писану реч уопште;
  2. реализовано архитектонско дело довршено у претходној календарској години као и у текућој години до датума доделе награде; и
  3. телевизијске емисије, изложбе или мултимедијалне презентације реализоване у претходној календарској години као и у текућој години до датума доделе награде

Жири Награде

Категорија (1)

  1. др Злата Вуксановић Мацура, дипл. инж. арх., (председник);
  2. проф. др Лука Сканси, дипл. инж. арх.; и
  3. Слободан Гиша Богуновић, дипломирани филозоф.

Категорија (2)

  1. проф. Васа Перовић, дипл. инж. арх., (председник);
  2. проф. Зорица Савичић, дипл. инж. арх.; и
  3. Миленија Марушић, дипл. инж. арх.

Категорија (3)

  1. Зоран Дмитровић, дипл. инж. арх., (председник);
  2. проф. мр Бранко Павић, графичар; и
  3. Радоња Лепосавић, историчар уметности и радијски новинар.

Право учешћа на конкурсу имају појединци, установе, удружења, струковних организација, као и сва заинтересована лица која су остварила резултате у једној од три категорије, са територије Србије, као и из других земаља. Конкурс је расписан у складу са Правилником Награде Ранко Радовић (у току је процес усвајања новог Правилника у коме неће бити предвиђена могућност конкурисања са студентским радовима) и почиње да тече од понедељка, 01.09.2020. године а завршава се 15.10.2020. године.

 

Начин достављања конкурсних радова

КАТЕГОРИЈА (1) доставити

  1. оригинални материјал (доставити 3 примерка за жири и 1 примерак за потребе изложбе и архиву, 3 примерка књиге ће бити враћена ауторима)
  2. конкурсни рад доставити и у PDF формату преко We transfera, USB или CD/DVD као и насловну страну рада и личну фотографију (у резолуцији за штампу)

КАТЕГОРИЈА (2) доставити

  1. фотографије и цртеже на плакату 40×100 cm (вертикално), каширано на картон-пени 5mm. Плакат ће се користити за жирирање и заједничку изложбу свих приспелих радова. Упутство за формирање плаката и темплате можете преузети овде (link za download).
  2. CD или DVD са илустрацијама објекта (као додатни материјал за Жири) и личном фотографијом (доставити 3 примерка за сваког члана жирија). Конкурсни рад можете послати и преко We transfera или донети на USB.

КАТЕГОРИЈА (3) доставити

  1. фотографије, илустрације, цртеже на плакату 40×100 cm (вертикално), каширано на картон-пени 5mm. Плакат ће се користити за жирирање и заједничку изложбу свих приспелих радова. Упутство за формирање плаката и темплате можете преузети овде (link za download).
  2. материјал на CD или DVD (доставити 3 примерка за сваког члана жирија) и личну фотографију. Конкурсни рад можете послати и преко We transfera или донети на USB.

Награда се додељује 21. децембра 2020. године и састоји од :

  1. Плакете;
  2. Повеље; и
  3. Новчаног износа.

 

Пријављивање:

Правилник Награде Ранко Радовић, елементи конкурса и електронски формулар за пријаву на конкурс за доделу Награде Ранко Радовић налазе се на web адреси: www.ulupuds.org.rs/Aktuelnostи.htm

Конкурсни радови се достављају на адресу:

Удружење ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Србије – УЛУПУДС

Теразије 26/II
11103 Београд 4, Србија

Поштански фах 87, ПАК 106806

Телефон: 011/2688-721

E-mail

ulupuds@beotel.net

admиn@ulupuds.org.rs

са назнаком За Награду Ранко Радовић 2020.

Крајњи рок за пријем радова је 15. октобар 2020. године.

Како би се избегли проблеми са царином, за радове који се шаљу из иностранства, молимо да се на пошиљкама напше следеће: Адм. пошта без вредности/Sample without value.

Трошкове слања радова сноси сам аутор. Конкурсни материјал се не враћа.

 

Изложба

Учесници конкурса ће бити презентовани на заједничкој изложби свих приспелих радова која ће бити отворена у Задужбини Илије Милосављевића Коларца, у Музичкој галерији, на дан доделе Награде 21. децембра 2020. године. Током маја 2021. године изложба ће бити одржана на Факултету техничких наука у Новом Саду. У случају погоршаног стања изазваном пандемијом изложбе ће бити отказане.

 

Каталог

Учесници конкурса пријавом потврђују своју сагласнот да им рад буде изложен на заједничкој изложби свих приспелих радова на којој ће бити истакнути добитници Награде. Сви излагачи имају право на по један примерак каталога који могу преузети на дан доделе Награде. Трошкове накнадног слања каталога поштом сноси сам аутор.

 

Покровитељ Награде Ранко Радовић

Министарство културе и информисања Републике Србије

ИЗЛОЖБА КОНКУРСНИХ РАДОВА ЗА ИДЕЈНО РЕШЕЊЕ НОВЕ ЗГРАДЕ АНСАМБЛА НАРОДНИХ ИГАРА И ПЕСАМА СРБИЈЕ „КОЛО“ У УРБАНИСТИЧКОМ ЗАВОДУ БЕОГРАДА, ЈУП

Повод за расписивање конкурса је био да се за установу културе – Ансамбл народних игара и песама Србије КОЛО, обезбеди наменски простор који треба да задовољи све актуелне и развојне потребе ансамбла и створили услови за реализацију првог специјализованог сценског простора намењеног уметничкој игри у Србији.

Циљ конкурса је да се, у складу са програмским захтевима, значајем и потенцијалима локације, изабере најквалитетније архитектонско-урбанистичко решење новог објекта Ансамбла народних игара и песама Србије КОЛО, које кореспондира са окружењем и које је прилагођено вредностима амбијента.

 

Изабрана решења представљаће основ за израду урбанистичко-техничке и пројектне документације за потребе реализације, уређења и изградње.

Конкурс је спровео Ансамбл народних игара и песама Србије КОЛО у сарадњи са Друштвом архитеката Београда. Примљено је укупно 17 радова. Жири је радио у саставу:

Председник:

  • Проф.Михаило Тимотијевић, дипл.инж,арх, представник Друштва архитеката Београда и

Чланови:

  • Владимир Декић, дипл.продуцент у позоришту,радију и култури, директор Ансамбла народних игара и песама Србије КОЛО;
  • Марко Стојчић, дипл.инж,арх., Главни урбаниста Града Београда, представник наручиоца;
  • Анђела Карабашевић, дипл.инж,арх, представник Друштва архитеката Београда; и
  • Зоран Радојичић, дипл.инж,арх, представник Друштва архитеката Београда.

Известиоци:

  • Тамара Петровић Комленић, дипл.инж,арх, представник и
  • Зорица Покрајац, дипл.инж,арх.

Секретар конкурса:

  • Ана Главички, Друштво архитеката Београда

Додељене су три награде:

  • ПРВА НАГРАДА у износу од 1.000.000,00 динара додељена је раду са ауторском шифром 11235 – радна шифра 16

Конкурс је рађен у оквиру пројектног бироа ZABRISKIE doo, БеоградАутори – чланови ауторског тима:Милка Гњато, дипл.инж.арх., Иван Зулиани, магистар инж.арх., Ивица Марковић, дипл.инж.арх., Федор Јурић, дипл.инж.арх., Мартина Милошевић, дипл.инж.арх., Душица Плазинчић, дипл.инж.арх.Сарадници- стручни консултанти:Др Драган Новковић, дипл.инж.елект., Ана Дајић, М.А. етнолог антрополог, др Миодраг Грбић, маст.инж.арх., Владислав Лалицки, дипл.инж.арх., Маја Ђорђевић, дипл.инж.пејзаж.арх.

  • ДРУГА НАГРАДА у износу од 600.000,00 динара додељена је раду са ауторском шифром 01030- радна шифра 07

Ауторски тим ARCVSaрх. Бранислав Реџић, арх. Драган Ивановић, арх. Зоран Миловановић, арх. Сузана Тисовец, арх. Милица Тасић, арх. Душан Милошев, арх. Невенка Реџић Консултанти: Конструкција: инж.Срето КузмановићАкустика: инж.Миомир Мијић, инж.Драгана Шумарац Павловић

  • ТРЕЋА НАГРАДА у износу од 300.000,00 динара додељена је раду са ауторском шифром 08280- радна шифра 02

Аутори: Милош Јокић, м.арх., Тијана Мачкић, м.арх., Душан Николић, м.арх., Никола Гјоргјиевски,м.арх. и маст.пејзж.арх. и урбанизмаСарадници: Стефан Илић, м.арх., Милан Савовић, б.арх.

 

Додељена су и три једнаковредна умањена откупа у износима од по 100.000,00 динара:

  • Ауторска шифра 80113 – радна шифра 03

Ауторски тим: Ристе Добријевић, дипл.инж.арх., Љиљана Чавић, дипл.инж.арх.

  • Ауторска шифра 58349 – радна шифра 10Аутор: Unknown Studio doo, Београд

Ауторски тим: Јована Милетић, м.арх., Јелена Обрадовић, м.арх., Мина Недељковић, м.арх., Дејан Дринчић, диа, Милоје Крунић, диа, Александар Ћопић, м.арх.

  • Ауторска шифра 00100 – радна шифра 15

Аутор: Милан Караклић, маст.инж.арх

 

Изложба ће бити отворена радним данима и суботом од 10 до 19 часова часова, у Великој сали Урбанистичког завода Београда ЈУП.

Дискусија о радовима одржаће се 10. септембра 2020. године у 17 часова у Великој сали Урбанистичког завода Београда ЈУП.

У прилогу: Каталог јавног отвореног једностепеног анонимног архитектонског конкурса за идејно решење нове зграде ансамбла народних игара и песама Србије КОЛО, у Карађорђевој улици број 13 у Београду

ОБАВЕШТЕЊЕ O РАДУ СА СТРАНКАМА ОД 7. ЈУЛА 2020. ГОДИНЕ

Јавно урбанистичко предузеће Урбанистички завод Београда, у циљу спречавања ширења епидемије вируса COVID-19, неће обављати директну комуникацију са странкама. Молимо странке да комуникацију обављају поштом, на адреси:

Јавно урбанистичко предузеће Урбанистички завод Београда
Булевар деспота Стефана 56
11000 Београд, Србија

или електронском поштом на адреси: office@urbel.com
Број телефона за неопходне информације је 011 3331- 510

Уколико нисте у могућности да захтев пошаљете електронском поштом, исти можете предати на привремено постављеном пријемном боксу који се налази на улaзу Урбанистичког завода са леве стране.

МЕЂУНАРОДНИ НАУЧНО-СТРУЧНИ СКУП, 16. ЛЕТЊА ШКОЛА УРБАНИЗМА, БУДУЋНОСТ ГРАДОВА И УРБАНИЗМА

У периоду од 1. до 3. јула 2020.године  у Пролом бањи је одржана 16. летња школа урбанизма  – Међународни научно-стручни скуп – БУДУЋНОСТ ГРАДОВА И УРБАНИЗМА.

У околностима актуелне Ковид-19 пандемије у свету и Републици Србији, Међународном научно-стручном скупу је присуствовало мање полазника него што је било протеклих година.

Због овако незавидне опште ситуације учешће више од 90 полазника у излагањима и пратећим програмима овогодишње школе се може сматрати успехом.

Тематска област I „Град и урбанизам у контексту светских перспектива и глобалних токова“ имала је највише излагања, којима су покривене актуелне теме у урбанизму. Наглашен је значај препознавања нових поља и полова развоја града у будућности, али и ограничења проистеклих тренутних условљености, попут урбаног опадања. Изложене су и иновативне теме, попут проширене и виртуелне стварности у урбанизму или уређеногпланирања урбане мобилности. Са друге стране, размотрене су увек важне теме попут отворених јавних простора, браунфилда, просторног развоја туризма или одрживог становања. Укупни закључак је да се мора даље радити на повезивању података и деловања различитих струка у циљуразвоја и уређења градског простора.

У оквиру излагања по теми II „Утицај управљачког система на уређење градских простора и развој урбанизма као дисциплине“ приказана је једна тема, везана за изазове спровођења планских и пројектних решења и односа струке и улагача у простор. Закључено је да развој законског, стратешког и планског оквира није једини начин побољшања управљања градским простором, већ је неопходно истовремено ојачати положаја стручњака кроз њихову међусобну сарадњу и разумевање.

У оквиру III теме “Инвестиционе мапе и тржиште непокретности у време ванредног стања“ изложена су три рада која покривају задату тематику. Из тих реферата и дискусије се види да је последњих година Републички геодетски завод Републике Србије постигао добре резултате увођењем дигитализације у пословне процесе институције, чиме се обезбеђује одрживост и конкурентност институције на глобалном нивоу. Превођењем геопросторних података у дигитални облик пребацује се фокус на паметно окружење и људске ресурсе. Тиме се утиче на формирање боље организационе и пословне климе. Из дискусије се могло закључити да је у Републичком геодетском заводу покренут развој и имплементација пројеката и подстицај за унапређење циљева и потциљева:

  • Успостављање дигиталне платформе инвестиционих локација;
  • Остваривање е-простора кроз реформу просторних планова;
  • Успостављање јединственог регистра инвестиционих локација;
  • Стандардизација сета података везаних за једну инвестициону локацију;
  • Подизање капацитета људских ресурса у оквиру РГЗ-а и јединица локалних самоуправа;
  • Унапређење модела праћења података непокретности кроз Регистар цена непокретности;
  • Унапређење модела праћења евидентираног броја промета пословно-стамбеног комплекса.

Урбанистички завод Београда је такође дао допринис научно-стручном скупу са три рада.

У оквиру II теме – Утицај управљачког ситема на уређење градских простора и развој урбанизма као дисциплине, архитекте др Јасмина Ђокић и Ана Граовац су учествовале са радом под насловом „Једно питање за урбанисте: шта је јавни интерес у урбанистичком планирању“ и арх. Јелена Ђерић, са радом „Улога конкурса у урбанистичком планирању – инструмент за добијање решења, формалност или препрека“.

Мр Аница Теофиловић, дипл.инж.пејз.арх. је  у оквиру IV теме: Практичне и теоријске реакције у српском граду и урбанизму на глобалне климатске промене и недостатак одговарајућих коректива у градској пракси учествовала са радом под насловом „Еколошке мере смањења утицаја климатских промена на град дефинисане у Плану генералне регулације система зелених површина Београда“.

У прилогу се налази Зборник радова Међународног научно-стручног скупа 16. Летња школа урбанизма – БУДУЋНОСТ ГРАДОВА И УРБАНИЗМА.