Јавна презентација планова детаљне регулације у Кумодражу и Раковица селу

Општина Вождовац у сарадњи са Урбанистичким заводом Београда организује јавну презентацију планова детаљне регулације у месној заједници „Кумодраж“, у Улици војводе Степе бр. 571.
За презентације је планиран следећи распоред:

– ПДР ИЗМЕЂУ КУМОДРАШКОГ ПОТОКА И НАСЕЉА „ПАДИНА“ , ГО ВОЖДОДВАЦ
Понедељак, 22.02.2021.године у 18 часова;

– ПДР ДЕЛА ПОДРУЧЈА УЗ НОВИ АВАЛСКИ ПУТ, ГО ВОЖДОВАЦ
Уторак, 23.02.2021.године у 18 часова;

– ПДР ДЕЛА НАСЕЉА КУМОДРАЖ СЕЛО, ГО ВОЖДОВАЦ
Среда, 24.02.2021.године у 18 часова;

– ПДР ДЕЛА НАСЕЉА КУМОДРАЖ, ГО ВОЖДОВАЦ И ЗВЕЗДАРА
Четвртак, 25.02.2021.године у 18 часова;

У месној заједници „Раковица“, у Булевару ЈНА, бр. 30,
у петак, 26.02.2021.године у 18 часова, биће презентовани:
– ПДР ПОДРУЧЈА РАКОВИЦА СЕЛО, ГО ВОЖДОВАЦ и
– ПДР ЗА ДЕО НАСЕЉА ЈАЈИНЦИ УЗ УЛИЦУ ЈАКОВА ГАЛУСА, ГО ВОЖДОВАЦ И РАКОВИЦА

Детаљније: Јавна презентација планова детаљне регулације у Кумодражу и Раковица селу

СПОРТСКИ ОБЈЕКТИ И КОМПЛЕКСИ У ОКВИРУ ГЕНЕРАЛНОГ УРБАНИСТИЧКОГ ПЛАНА БЕОГРАДА 2041. И ИЗМЕНАМА И ДОПУНАМА ПЛАНА ГЕНЕРАЛНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ ГРАЂЕВИНСКОГ ПОДРУЧЈА СЕДИШТА ЈЕДИНИЦЕ ЛОКАЛНЕ САМОУПРАВЕ – ГРАД БЕОГРАД

У Урбанистичком заводу Београда је 1. фебруара 2021.године, одржан састанак на коме су присуствовали Вања Удовичић; министар омладине и спорта, Ивана Дукић; специјални саветник министра омладине и спорта, Марко Стојичић; Главни урбаниста града Београда, Драгомир Петронијевић; члан Градског већа и Весна Тахов; директор Урбанистичког завода Београда са стручним сарадницима.

Тема састанка су били спортски објекти и комплекси у оквиру Генералног урбанистичког плана Београда 2041. и текућим Изменама и допунама плана генералне регулације грађевинског подручја седишта јединице локалне самоуправе – град Београд.

Министар Вања Удовичић и представница министарства Ивана Дукић, су на састанку дали препоруке и смернице у вези са развојем спортских објеката на територији ГУП-а Београда 2041. и Изменама и допунама ПГР-а Београда, за које је у току  израда у Урбанистичком заводу Београда. Посебан акценат је стављен на постојеће такмичарске спортске објекте (СЦ Ташмајдан, СЦ Шумице и др.) и проблеме у вези са њиховим прилагођавањем нормативима и стандардима за међународна такмичења. Представници Министарства омладине и спорта су такође указали на недостатак затворених и отворених базена на територији општине Палилула, као и недостатак других спортских објеката, попут велодрома, аутодрома и др., на ширем простору ГУП-а Београда.

У договору са Главним урбанистом, Марком Стојичићем и чланом градског већа, Драгомиром Петронијевићем, на састанку је закључено да Урбанистички завод Београда у оквиру процедуре сарадње са надлежним органима и организацијама за ГУП Београда 2041. и Измене и допуне плана генералне регулације грађевинског подручја седишта јединице локалне самоуправе – град Београд, достави Министарству омладине и спорта, предлог локација за планиране спортске објекте и комплексе.

 

Прилог приредио: Божидар Бојовић, дипл.просторни планер

СВЕТИ АТАНАСИЈЕ ВЕЛИКИ – СЛАВА УРБАНИСТИЧКОГ ЗАВОДА БЕОГРАДА

ЈУП Урбанистички завод Београда је у недељу 31. јануара 2021.године, прикладно обележио своју славу Свети Атанасије Велики. У складу са свим мерама које су прописане у условима пандемеје Ковид 19, домаћин славе, наш колега Зоран  Ћировић, је обавио славски обред са свештеником уз присуство директорке Весне Тахов и ограниченог броја запослених.

РЕЗУЛТАТИ КОНКУРСА ЗА НАГРАДУ РАНКО РАДОВИЋ У 2020. ГОДИНИ

Награда која носи име архитекте Ранка Радовића основана је са циљем да подстиче, развија и афирмише критичко-теоријску мисао у области архитектуре и архитектонско стваралаштво и самим тим установљава критеријуме за њено вредновање у Србији и на међународном нивоу, што подразумева укључивање Република бивше Југославије и земаља из света са којима је Ранко Радовић сарађивао или у којима је радио. Право учешћа на конкурсу имају појединци, установе, удружења, струковних организација, као и сва заинтересована лица која су остварила резултате у једној од три категорије, са територије Србије, као и из других земаља. Од 2008. године статус суоснивача награде има и Урбанистички завод Београда.

На основу пристиглог конкурсног материјала жирији су донели следеће одлуке:

Жири за доделу Награде Ранко Радовић у категорији 1 (критичко теоријски текстови о архитектури, урбанизму и граду), једногласно, је донео Одлуку да награду за критичко теоријске текстове о архитектури, урбанизму и граду додели: аутору Александру Трумићу за књигу Yugo-monumen(TI)tomanija – Богдан Богдановић између маште и политичке стварности, у издању Орион арта, Београд, 2020.
Жири је радио у саставу: др Злата Вуксановић Мацура, дипл. инж. арх. (председница Жирија), проф. др Лука Сканси, дипл. инж. арх. и Слободан Гиша Богуновић, дипломирани филозоф.

Жири за доделу Награде Ранко Радовић у категорији 2 (реализовано архитектонско дело), једногласно, је донео Одлуку да награду за реализовано архитектонско дело додели: пројекту Studio Miklavc и ауторима: Dekleva Gregorič Architects, Аљоши Деклева, у.д.и.а., М.Аrch. (AA Dist); Тини Грегорич, у.д.и.а., M.Arch. (AA Dist); Леи Кович, у.д.и.а. за Hidden addition to a suburban row house, Шкофја Лока, Словенија, 2019.
Жири је радио у саставу: проф. Васа Перовић, дипл. инж. арх. (председник Жирија), проф. Зорица Савичић, дипл. инж. арх. и Миленија Марушић, дипл. инж. арх.

Жири за доделу Награде Ранко Радовић у категорији 3 (телевизијске емисије, изложбе, мултимедијалне презентације), већином гласова, је донео Одлуку да награду за телевизијске емисије, изложбе или мултимедијалне презентације додели:
Удружењу Модерни у Београду, Одговорно лице: Снежана Златковић, д.и.а., за изложбе Модерни у Београду, Галерија Колектив, Галерија ФЛУ, Улична галерија, ОЗОН ARTspace, Коларчева задужбина, 2019.Жири је радио у саставу: Зоран Дмитровић, дипл. инж. арх. (председник Жирија), проф. мр Бранко Павић, графичар и Радоња Лепосавић, историчар уметности и радијски новинар.

Због ванредне ситуације изазване пандемијом вируса Covid 19 и мера које је донео кризни штаб свечана додела награде и отварање изложбе учесника конкурса одржаће се у Задужбини Илије Милосављевића Коларца у првој половини 2021. године.
Током 2021. године изложба ће бити одржана на Факултету техничких наука у Новом Саду.
Опширније на страни: http://www.ulupuds.org.rs/Aktuelnosti.htm
Извештај о награди Ранко Радовић 2020

ТРАНСФОРМАЦИЈА ПРОСТОРА И УНАПРЕЂЕЊЕ УРБАНИСТИЧКИХ СТАНДАРДА ПОДРУЧЈА ПОЗНАТИЈЕГ КАО МАРИНКОВА БАРА

План детаљне регулације дела подручја између улица: Мокролушке, Мишка Јовановића, Краљевачке и Заплањске, ГО Вождовац, са Извештајем о стратешкој процени утицаја плана на животну средину ће се налазити на јавном увиду до 20. јануара 2020.године.

Према плану детаљне регулације дела подручја између улица Мокролушке, Мишка Јовановића, Краљевачке и Заплањске, чији је наручилац Дирекција за грађевинско земљиште и изградњу Беграда, а обрађивач Урбанистички завод Београда, на овом подручју планирана је изградња мешовитих градских центара, нових вртића и школа, дома здравља, бициклистичких стаза, нове водоводне и канализационе мреже и магистралних топловода.

Очекивани ефекти планирања су стварање планских могућности за трансформацију простора и унапређење урбанистичког и друштвеног стандарда становништва, уклањање нехигијенског насеља у Маринковој бари, реконструкција постојеће и доградња функционалне саобраћајне мреже и планирање недостајућих инфраструктурних и комуналних садржаја – наводи се у планској документацији.

Површина обухваћена планом износи око 82.58 ха, од чега ће мешовити градски центри, који подразумевају комбиновано становање и пословање, заузимати 4,72 хектара.

Предвиђена је и трансформација породичног становања у вишепородично становање, а број станова ће се са 5.100 повећати на 7.313, док ће број становника са садашњих 12.282 порасти на 19.015, а број запослених са 900 на чак 8.630.

Повећаће се и површине планиране за саобраћајнице, као и оне за објекте јавних служби.

У плану је реконструкција, односно изградња нове саобраћајне мреже, па тако планирана ширина регулација двосмерних саобраћајница на подручју плана износи минимално 9.0м (са коловозом ширине 6,0м), док планирана ширина регулација једносмерних саобраћајница износи минимално 6.5м (са коловозом ширине 3,5м). Саобраћајнице су планиране са обостраним тротоарима минималних ширина 1,5м.

Предвиђа се и реорганизација мреже постојећих линија јавног градског превоза, као и изградња бициклистичких стаза и колективних блоковских гаража.

У плану је и замена цевовода новим већег пречника, градња канализације општег система, нових трафостаница и приступне телекомуникационе мреже за нове објекте.

Снабдевање топлотном енергијом планираних потрошача унутар планира се повезивањем на два топлотна извора – ТО Медаковић и ТО Вождвац, путем магистралних топловода дуж улице Игњата Јоба, а снабдевање планираних објеката природним гасом путем изградње нископритисне полиетиленске гасоводне мреже.

У складу са порастом броја становника, планира се и градња две нове предшколске установе и четири нова депанданса постојећих и две нове основне школе, као и једног објекта за установу примарне здравствене заштите у са станицом хитне медицинске помоћи и проширење Централног гробља.

ПЛАН ДЕТАЉНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ УНУТРАШЊЕГ МАГИСТРАЛНОГ ПРСТЕНА, СЕКТОР III, НА ЈАВНОМ УВИДУ ДО 20 ЈАНУАРА 2021. ГОДИНЕ

Пред грађанима је план за изградњу нове саобраћајнице од Партизановог стадиона до Шумица. Становници општина Савски венац и Вождовац, са планом могу да се упознају до 20 јануара.

План детаљне регулације за саобраћајни потез УМП-а од саобраћајнице Т-6 до Панчевачког моста – сектор 3, од изласка из тунела у Др Милутина Ивковића до чвора „Шумице“, градске општине Савски венац и Вождовац је на јавном увиду до 20 јануара 2021. године, а  јавна седница ће се одржати у марту месецу.

Укупна површина плана је 42 хектара.Планским документом УМП-а сектор III, разрађује се деоница од тунела у Улици Др Милутина Ивковића до чвора „Шумице“, који осим чвора обухвата и блок између Булевара ослобођења, трасе УМП-а и улица Динарске и Звечанске, део блока између Булевара ослобођења и Улице Војводе Степе, уз чвор „Аутокоманда“, део између трасе УМП-а и улица Војводе Степе и Трише Кацлеровића, блокове између трасе УМП-а, Аутопута, планираног чвора „Шумице“, улица Заплањске, Мокролушке, Војводе Ђуровића, Војводе Скопљанца, Љубе Недића и Кумодрашке, као и блокове између планираног чвора „Шумице“, Аутопута и улица Мишка Јовановића (Нова Кумодрашка), Устаничка и Ибрахима Бабовића. Укупна површина плана је 42 хектара.

Траса почиње изласком из тунела Топчидер, наставља преко кружне раскрснице Аутокоманда. Изнад излазног портала тунела Топчидер пројектована је кружна раскрсница преко које се повезују саобраћајни токови на релацији Булевар кнеза Александра Карађорђевића, улице Маглајска, Љутице Богдана. Да би се омогућио директан приступ из Булевара ослобођења преко Аутокоманде на УМП, у смеру ка Новом Београду, пројектована је веза између Улице др Милутина Ивковића и УМП-а.

Бициклистичке стазе планиране су Даруварском, Озренском и Видском улицом, затим уз део трасе УМП и даље Улицом народног хероја Милорада Бонжулића. Такође, планирана је стаза која иде Динарском улицом, Др Милутина Ивковића, која ободом кружног тока улази у Булевар ослобођења и даље иде Улицом војводе Степе. У плану је и стаза која иде Заплањском и Мокролушком улицом, као и стаза дуж Нове Кумодрашке која прелази Душановачки мост и иде до Устаничке.

У плану је реконструкција постојећих улица. Део улице Трише Кацлеровића се коригује тако да се повезује са Војводе Влаховића. Обнављаће се и Прешернова, Криволачка, Љубе Недића, Војводе Скопљанца, Љубићка, део Петра Гвојића, Горичка, Ђакона Авакума, Јаше Игњатовића, Пеке Павловића, Типографска, Деспота Угљеше, Браће Јерковића, Видска, Озренска, Грчића Миленка, Љубе Чупе, Даруварска и Ибрахима Бабовића. Планирају се нове саобраћајнице: Нова 8, Прешернова 1, Прешернова 2 и делови улица Нова 5, Прешернова, Петра Гвојића и Браће Јерковића.

У делу града који је обухваћен планом налазе се евидентирани археолошки локалитет „Аутокоманда“, и добро под претходном заштитом „Топовске шупе“ и Табановачкој бб чија је заштита предвиђена планом.

На углу улица Нова Кумодрашка и Мокролушка планиран је парк, а на углу са Војводе Ђуровића сквер. Планом је предвиђена реализација три депанданса за потребе деце предшколског узраста.

ГРАДЊА НА ПОДРУЧЈУ МАКИШКОГ ПОЉА ВАН ПРВЕ И ДРУГЕ ЗОНЕ ВОДОИЗВОРИШТА

Поводом јавне седнице за ПДР Макиша, која је одржана 15. децембра 2020.године, Главни градски архитекта Марко Стојчић је предочио, да је пристигло 64 примедбе, што је, како је оценио, мали број за тако велик простор. Људима који се баве урбанизмом то је показатељ да је план добар, јер за много мање локације пристиже и по 300, 400 примедби.

Према речима Главног градског урбанисте: „Подручје Макишког поља је још 1974. године планирано за урбанизацију тадашњим Генералним урбанистичким планом, а да је 2009. године донета одлука о изради плана генералне регулације, који је усвојен 2015., којим је предвиђена градња. Институт „Јарослав Черни” израдио је студију којом је показао како стоје ствари са водоснабдевањем на читавој овој територији и сви треба да знају да је градња предвиђена ван прве и друге зоне водоизворишта“.

Опширније на сајту Скупштине града Београда: Gradnja na području Makiškog polja van prve i druge zone vodoizvorišta| Grad Beograd

 

НОВИ ПЛАН ЗА КНЕЗ МИХАИЛОВУ УЛИЦУ

У дневном листу „Политика“, објављен је чланак о Кнез Михаиловој улици под називом  „Нови крој за  очување Кнез Михаилове улице“, ауторке Далиборке Мучибабић. Повод за овај чланак  је управо План детаљне регулације који се ради у Урбанистичком заводу Београда.

Иницијатива за израду новог планског документа потекла је од градског Завода за заштиту споменика културе, јер постојећем, усвојеном 1980., рок истиче 30. априла следеће године. Кнез Михаилова улица чак 150 година није мењала име, културно добро је од изузетног значаја, а већ 33 године у њој царују пешаци.

− Просторне, архитектонске, урбанистичке и амбијенталне вредности подручја Кнез Михаилове улице представљају најзначајнију културно-историјску и споменичку целину у Београду, у којој су сва материјална сведочанства настајања и раста централног дела града. Израда планског документа свакако је и прилика за безрезервно чување и негу ових вредности – истичу Сања Ђорђевић и др Марија Лалошевић, руководиоци израде плана детаљне регулације ширег подручја уз Кнез Михаилову улицу.

Извор: http://www.politika.rs/articles/details/468058

 

ПДР подручја Кнез Михаилове улице

Просторне, архитектонске, урбанистичке и амбијенталне вредности подручја Кнез Михаилове улице представљају најзначајнију културно-историјску и споменичку целину у Београду, у којој су садржана материјална сведочанства настајања и раста централног дела града. Израда овог планског документа свакако је и прилика за безрезервно чување и негу ових вредности.

Урбанистички завод Београда започео је израду Плана детаљне регулације ширег подручја уз Кнез Михаилову улицу, градска општина Стари град. Процес је отпочео иницијативом Завода за заштиту културе града Београда упућеном Дирекцији за грађевинско земљиште и изградњу Београда (која је и Инвеститор израде Плана), у којој је указано да је за просторно културно историјску целину „Подручје Кнез Михаилове улице“ потребно дефинисати нови плански документ.

Одлука о изради Плана донета је на седници Скупштине града Београда одржаној 29. августа 2019. године, и објављена у Службеном листу града Београда број 74/2019.

Циљ израде Плана је заштита, очување и унапређење културно-историјског наслеђа и у складу са тим дефинисање правила уређења и грађења на предметном подручју. Подручје Кнез Михаилове улице утврђено је за културно добро као просторна културно-историјска целина 1964. године, а за културно добро од изузетног значаја 1979. године.

Границом Плана обухваћен је део територије Градске општине Стари град, простор између улица Кнез Михаилове, Краља Петра, Узун Миркове, Студентски трг, Васе Чарапића, Трга Републике, Сремске, Маршала Бирјузова, Царице Милице, Цара Лазара, Грачаничке и Париске. Површина обухваћена Планом износи око 17.9 ha.

Предложени плански обухват

Предметни простор је у највећем делу обухваћен Детаљним урбанистичким планом подручја Кнез Михаилове улице који је усвојен 1980. године. Носиоци израде ДУП-а из 1980.  били су Завод за планирање развоја Београда и Завод за заштиту споменика културе града Београда. Претежна планирана намена представља становање са делатностима. Главна пешачка артерија која је ДУП-ом добила највиши комуникациони ранг је управо Кнез Михаилова улица у којој су планирани најзначајнији градски садржаји из домена културе, образовања, пословања, трговине и туризма.

Феномен Кнез Михаилове улице и простора просторно културно историјске целине од изузетног значаја „Подручје кнез Михаилове улице“ је јединствен и непоновљив. Сама Кнез Михаилова улица након извршене реконструкције 1987. године постаје нова жижа окупљања и социјалних контаката и један од највреднијих елемената престонице. Уређење проширене пешачке зоне три деценије касније, а према оригиналном пројекту и истом естетском и визуелном изразу допринело је да се уравнотежени урбани амбијент саме Кнез Михаилове улице прелије на цело подручје и створи јединствена и препознатљива шира целина.

На овом Плану Урбанистички завод Београда активно и континуирано сарађује са  Републичким заводом за заштиту споменика културе и Заводом за заштиту споменика културе града Београда, а иницијални тренутак сарадње забележен је на првом заједничком састанку, октобра 2020. године, у просторијама Републичког завода за заштиту споменика културе.

У складу са условима и мерама заштите надлежног Завода за заштиту споменика културе, у нацрту Плана биће детаљно дефинисани сви урбанистички параметри за планирану изградњу у оквиру просторно културно историјске целине од изузетног значаја „Подручје Кнез Михилове улице“ и просторно културно историјске целине „Историјско језгро Београда“.

План ће ускоро бити изложен на Раном јавном увиду, а информације и обавештења о фазама и поступку партиципације стручне и опште јавности објавићемо на нашој веб страници.

Текст приредиле:
Руководиоци израде Плана – Сања Ђорђевић и др Марија Лалошевић

Више пројеката наредне године за лепши Београд

Према изјави главног градског урбанисте Марка Стојчића за Беоинфо, финансирање израде планова детаљне регулације, ће од Нове године прећи у надлежност Службе главног урбанисте, уз искључиво уговарање са Урбанистичким заводом Београда, као градским предузећем, које је и основано за ове потребе.

Главни урбаниста Марко Стојчић изјавио је да ће се средствима из буџета Града за следећу годину, која су намењена Служби главног урбанисте, финансирати конкурси и израда планских документација за уређење града, изградњу паркова и тргова. Ова средства су се до ове године налазила на другим позицијама у буџету, пре свега у Дирекцији за грађевинско земљиште и изградњу града, као и Секретаријату за инвестиције.

Он је прецизирао да ће се подићи квалитет пројеката, скратити рокови предвиђени за спровођење архитектонских конкурса и свих других архитектонских активности, а са друге стране, максимално ће се ангажовати домаће архитекте.

– Средства су намењена и уговарање са Урбанистичким заводом Београда, што је веома важно јер је до сада Дирекција финансирала израду планова детаљне регулације, што ће од Нове године прећи у надлежност службе, уз искључиво уговарање са Урбанистичким заводом Београда, као градским предузећем, које је и основано за ове потребе – навео је Стојчић у изјави за Беоинфо.

Као пример је навео изградњу Линијског парка, где су ангажоване домаће младе архитекте, и додао да је недавно покренут поступак како би се расписао јавни конкурс за трг Црвени крст, који би требало да буде нови, отворени трг са пошумљеним делом, а испод је планирана јавна гаража.

Главни урбаниста је најавио да је у плану покретање конкурса за плато испред Политике, односно за простор између овог објекта, зграде Општине Стари град и Радио Београда, који би требало да добије потпуно нов, уређенији изглед. Осим тога, према његовим речима, биће расписан и конкурс за идејно решење реконструкције Старе шећеране, чији би простор био намењен за потребе културе и образовања. Радиће се и пројекти за реконструкцију Чумићевог сокачета и Градића Пејтона, који постају уметнички центри.

Четвртак, 19. новембар 2020. године.

Извор: https://www.beograd.rs/lat/beoinfo/1777835-uredjenje-grada-uz-bolji-kvalitet-projekata-i-angazovanje-domacih-arhitekata/