ОБАВЕШТЕЊЕ O РАДУ СА СТРАНКАМА ОД 7. ЈУЛА 2020. ГОДИНЕ

Јавно урбанистичко предузеће Урбанистички завод Београда, у циљу спречавања ширења епидемије вируса COVID-19, неће обављати директну комуникацију са странкама. Молимо странке да комуникацију обављају поштом, на адреси:

Јавно урбанистичко предузеће Урбанистички завод Београда
Булевар деспота Стефана 56
11000 Београд, Србија

или електронском поштом на адреси: office@urbel.com
Број телефона за неопходне информације је 011 3331- 510

Уколико нисте у могућности да захтев пошаљете електронском поштом, исти можете предати на привремено постављеном пријемном боксу који се налази на улaзу Урбанистичког завода са леве стране.

МЕЂУНАРОДНИ НАУЧНО-СТРУЧНИ СКУП, 16. ЛЕТЊА ШКОЛА УРБАНИЗМА, БУДУЋНОСТ ГРАДОВА И УРБАНИЗМА

У периоду од 1. до 3. јула 2020.године  у Пролом бањи је одржана 16. летња школа урбанизма  – Међународни научно-стручни скуп – БУДУЋНОСТ ГРАДОВА И УРБАНИЗМА.

У околностима актуелне Ковид-19 пандемије у свету и Републици Србији, Међународном научно-стручном скупу је присуствовало мање полазника него што је било протеклих година.

Због овако незавидне опште ситуације учешће више од 90 полазника у излагањима и пратећим програмима овогодишње школе се може сматрати успехом.

Тематска област I „Град и урбанизам у контексту светских перспектива и глобалних токова“ имала је највише излагања, којима су покривене актуелне теме у урбанизму. Наглашен је значај препознавања нових поља и полова развоја града у будућности, али и ограничења проистеклих тренутних условљености, попут урбаног опадања. Изложене су и иновативне теме, попут проширене и виртуелне стварности у урбанизму или уређеногпланирања урбане мобилности. Са друге стране, размотрене су увек важне теме попут отворених јавних простора, браунфилда, просторног развоја туризма или одрживог становања. Укупни закључак је да се мора даље радити на повезивању података и деловања различитих струка у циљуразвоја и уређења градског простора.

У оквиру излагања по теми II „Утицај управљачког система на уређење градских простора и развој урбанизма као дисциплине“ приказана је једна тема, везана за изазове спровођења планских и пројектних решења и односа струке и улагача у простор. Закључено је да развој законског, стратешког и планског оквира није једини начин побољшања управљања градским простором, већ је неопходно истовремено ојачати положаја стручњака кроз њихову међусобну сарадњу и разумевање.

У оквиру III теме “Инвестиционе мапе и тржиште непокретности у време ванредног стања“ изложена су три рада која покривају задату тематику. Из тих реферата и дискусије се види да је последњих година Републички геодетски завод Републике Србије постигао добре резултате увођењем дигитализације у пословне процесе институције, чиме се обезбеђује одрживост и конкурентност институције на глобалном нивоу. Превођењем геопросторних података у дигитални облик пребацује се фокус на паметно окружење и људске ресурсе. Тиме се утиче на формирање боље организационе и пословне климе. Из дискусије се могло закључити да је у Републичком геодетском заводу покренут развој и имплементација пројеката и подстицај за унапређење циљева и потциљева:

  • Успостављање дигиталне платформе инвестиционих локација;
  • Остваривање е-простора кроз реформу просторних планова;
  • Успостављање јединственог регистра инвестиционих локација;
  • Стандардизација сета података везаних за једну инвестициону локацију;
  • Подизање капацитета људских ресурса у оквиру РГЗ-а и јединица локалних самоуправа;
  • Унапређење модела праћења података непокретности кроз Регистар цена непокретности;
  • Унапређење модела праћења евидентираног броја промета пословно-стамбеног комплекса.

Урбанистички завод Београда је такође дао допринис научно-стручном скупу са три рада.

У оквиру II теме – Утицај управљачког ситема на уређење градских простора и развој урбанизма као дисциплине, архитекте др Јасмина Ђокић и Ана Граовац су учествовале са радом под насловом „Једно питање за урбанисте: шта је јавни интерес у урбанистичком планирању“ и арх. Јелена Ђерић, са радом „Улога конкурса у урбанистичком планирању – инструмент за добијање решења, формалност или препрека“.

Мр Аница Теофиловић, дипл.инж.пејз.арх. је  у оквиру IV теме: Практичне и теоријске реакције у српском граду и урбанизму на глобалне климатске промене и недостатак одговарајућих коректива у градској пракси учествовала са радом под насловом „Еколошке мере смањења утицаја климатских промена на град дефинисане у Плану генералне регулације система зелених површина Београда“.

У прилогу се налази Зборник радова Међународног научно-стручног скупа 16. Летња школа урбанизма – БУДУЋНОСТ ГРАДОВА И УРБАНИЗМА.

ИЗЛОЖБА КОНКУРСНИХ РАДОВА ЗА ИДЕЈНО РЕШЕЊЕ НОВЕ ЗГРАДЕ АНСАМБЛА НАРОДНИХ ИГАРА И ПЕСАМА СРБИЈЕ „КОЛО“ У УРБАНИСТИЧКОМ ЗАВОДУ БЕОГРАДА, ЈУП

У периоду од 02.  до 11. септембра 2020. године, у Урбанистичком заводу Београда ЈУП, у сали у приземљу, одржаће  се  изложба конкурсних радова за идејно решење нове зграде ансамбла народних игара и песама Србије „Коло“.  Према Нацрту планског решења Изменe и допунe плана детаљне регулације просторне целине Косанчићев венац за део блока између улица: Карађорђева, Велике степенице и Косанчићев венац, градска општина Стари град, планиран је нови објекат културе у Карађорђевој улици број 13 у Београду.

Изложба ће бити отворена радним данима од 10 до 19 часова и суботом од 10 до 19 часова.

Дискусија о радовима одржаће се 10. септембра 2020. у 17 часова.

Сећање

Архитекте, професор Спасоје Паја Крунић, професор Бранислав Миленковић, и Бранко Бојовић напустили су нас у размаку од само десет дана овог пролећа 2020.године. Ова тројица изузетних људи и стручњака су оставили дубок траг у култури, науци, архитектури и урбанизму. Извесно различити по својим уверењима али обједињени у немерљивом професионалном и стваралачком доприносу не само у Београду, већ и широм региона.

Арх. проф. Спасоје Крунић

У Београду је 5. маја 2020. године у 81. години преминуо Спасоје Паја Крунић, редовни професор Архитектонског факултета у пензији, редовни члан Академије инжењерских наука, председник Градске владе Београда (1997-2000), потпредседник прелазне Владе Србије (2000-2001), посланик у скупштинама Србије (1997-2000) и СР Југославије (2000-2004), председник Политичког савета и члан Председништва Српског покрета обнове.
У периоду од 03.09.2008. до 09.11.2012.године Спасоје Крунић је био председник Управног одбора Урбанистичког завода Београда ЈУП.
Архитекта Спасоје Крунић је рођен 1939. године у Никшићу. Основну и средњу школу завршио је у Београду, а дипломирао је на Архитектонском факултету Београдског универзитета, на којем је касније постао предавач и шеф Катедре за архитектонско и урбанистичко пројектовање.
Пројектовао је више од 50 објеката и здања, међу којима се издвајају Спомен-парк у Краљеву, Командно-оперативни центар МУП-а у Београду, Прихвалитиште за странце у Падинској скели, палата Зора на углу Макензијеве и Кнегиње Зорке у Београду, пословни објекат у Кнез Михаиловој 30 и мотел Корал код Ариља.
Крунићево дело је приказано у већем броју књига, лексикографским публикацијама и стручној, недељној и дневној периодици. Крунић је једини аутор из Србије коме су приказана дела Меморијални центар „Равна гора” и Палата „Зора” у: The Phaidon Atlas of Contemporary World Architecture, Phaidon, London – 2003. (за период 1998–2003) и 2008. (за период 2000–2008).
Значајан допринос професор Крунић је оставио и у вишедеценијском раду на истраживању нових конструкција, превасходно монтажних префабрикованих система за градњу на трусним и другим подручјима, односно за људе скромнијих прихода – иноватор је и проналазач четири система у челику и дрвету: 1) Систем Крунић 81 – конструктивни елементи за формирање приземних и вишеспратних зграда (П-1645/81), 1981; 2) Систем Крунић 82 – префабриковане квадратне плоче међуспратне таванице (П-1961/82), 1982 (оба: Југословенски патентни завод); 3) Систем Крунић 84 – за градњу на трусним и другим подручјима, 1984; 4) Систем Крунић 87– од шперплоча за мање објекте различите намене, 1987; 5) Склониште – конструктивни систем од елемената у облику кришкасте полулопте од полиестера („пластеник”), 1987.године. Са М. Перовићем аутор је монографије „Никола Добровић: Есеји, пројекти, критике” (1998). Уредник је књиге „Српска архитектура XX века” (2006) и књиге „Средњовековни манастири и цркве Србије” (2006).
Излагао је самостално и на колективним изложбама (1963–2015), избор: Галерија младих, Нови Сад 1963; Салон архитектуре у Београду (више пута); Бијенале архитектуре у Венецији (2003. и 2014.); Самосталне изложбе у Варшави (2004) и Познању (2005); Српска архитектура XX века, Париз 2006; „Паралеле и контрасти – Српска архитектура 1980 – 2005”, МПУ, Београд 2007; Самостална изложба „Нова поетика форме”, Централни Дом архитеката, Москва 2007; Портрети архитеката (УЛУПУДС), Београд 2010; Самостална изложба цртежа „Увећање”, Галерија ОЗОН, Београд 2011; „Мапирање идентитета – Архитектура Београда 1919–2015”, МПУ, Београд 2015; „Serbia: The city as a regional context for Architecture“, Exibition center of the Vienna I.G. AG, Vienna 2015, као и у Новом Саду (1963), Волгограду (1982), Милану (1991), Москви (1998), Берлину (2003), Прагу (2007), Ужицу (2014), Ваљеву (2015) и др.
Добитник је преко педесет награда на домаћим и међународним анонимним конкурсима (1963–2010), као и великог броја друштвених и стручних признања за стваралаштво (1964–2015), од којих се издвајају: Орден светог Саве другог степена, Српска православна црква (2015), Добровићева награда, Асоцијација српских архитеката, АСА (2013), Повеља за животно дело у архитектури Србије, АСА (2011), Награда за животно дело, УЛУПУДС (2011), Велика награда Савеза архитеката Србије за животно дело (1998), Борбина награда за архитектуру (1995. и 2000.), Велика награда Србије за примењену уметност и дизајн (1991), Октобарска награда града Београда (1984), Студентска награда „Рата Богојевић”, АФ (1964) и друге.
Монографија „Спасоје Крунић: Просторне метафоре” (2017) је најсвеобухватнији приказ животног и професионалног опуса професора Крунића.
Спасоје Крунић је сахрањен у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу.

Арх. проф. Бранислав Миленковић,

нас је напустио 30. априла 2020. године, један од најомиљенијих предавача студентима који су се школовали на Архитектонском факултету у Београду.
Архитекта Бранислав Миленковић рођен је 1926. године у Београду. У Другом светском рату, након завршене гимназије регрутован је за Сремски фронт, где је упознао двојицу колега, који ће му највећи део живота бити нераздвојни пријатељи – архитекте Милана Палишашког и Богдана Богдановића.
Током студирања ради у пројектном бироу „Стадион“, код архитекте Михаила Јанковића, где учествује у пројектовању Стадиона ЈНА. Након завршеног факултета (1946-51.), запошљава се у предузећу „Урбан пројект“, где ради до 1957. године. Од 1957. године постаје асистент на Архитектонском факултету, код професора Мате Бајлона. Године 1968. постаје ванредни професор, а 1977. године докторира на матичном факултету са темом „Студија програмских начела архитектуре и њен однос према другим пољима у науци о простору“. Држао је уводне предмете, на којима су се студенти први пут упознавали са архитектонском материјом, па су многи који су дипломирали до почетка 90-их година више пута наглашавали да пројектовање не би савладали без мудрих поука и готово родитељских савета професора Миленковића.
Неки од предмета које је предавао професор Миленковић били су Архитектонска анализа и елементи пројектовања, док је на постдипломским студијама држао предмете: Теорија простора и Наука о простору. Издао је и неколико уџбеника, од којих су најзначајнији: „Увод у архитектонску анализу“ и „Елементи за дефинисање пројектног задатка“. Током пензије, објавио је и кратка издања у облику хроника, у којима се присећао својих професора, „Учитељи“ (2011) и дешавања на архитектонској сцени након Другог светског рата „Дубровник“ (2014).
Поред веома успешног теоријско-педагошког рада, архитекта Миленковић бавио се и пројектовањем. Од реализованих објеката издвајају се: Аеролошка опсерваторија у Београду (1954-56), Зграда социјалног осигурања у Пријепољу (1954-57), Студентски домови у Нишу (1954-58), Средња техничка школа у Подгорици (1959-60), Студентски дом „Патрис Лумумба“ у Београду (1961, са арх. Ђорђем Петровићем), Одмаралиште „Железаре Никшић“ у Бечићима (1961-62), Насеље „Петлово брдо“ у Београду (1966), Основна школа, вртић са јаслицама и тржни центар у насељу „Петлово брдо“ (1967-70, са арх. Јелисаветом Миленковић), две пословне зграде на Теразијама (Теразије 3 и Коларчева 7, 1972-76, са архитектама Бранком Алексићем и Јелисаветом Миленковић), неколико зграда банака и робних кућа (Бијељина и Брчко, 1975, са арх. Јелисаветом Миленковић) као и неколико хотела широм Југославије од којих се издваја хотел „Минерва“ у Подгори.
Поред педагошких и пројектантских активности, архитекта Миленковић се пасионирано бавио цртањем и сликањем.

Арх. Бранко Бојовић,

преминуо је 9. маја 2020. године у Београду. Био је врсни урбаниста и темељни критичар архитектонско-урбанистичких подухвата у Београду и ширем региону.
Рођен је 1940. године у Београду. По заврштку студија на Архитектонском факултету у Београду (1959-1963) запослио се у Служби за урбанистичка и комунално-стамбена питања и Југословенском институту за урбанизам и становање. Након ових послова бива ангажован као саветник у Институту за архитектуру и урбанизам Србије (1986-1989). У периоду од 1989-1994. године постаје председник Градске комисије за урбанизам, члан извршног савета и извршног одбора Скупштине града Београда, након чега се враћа ангажману у Институту за архитектуру и урбанизам Србије.
Током више од пола века дуге каријере, бавио се урбанистичким и просторним планирањем, као аутор око 70 планова. Био је руководилац израде Генералних урбанистичких планова Пожаревца, Бара, Сокобање, Шапца и других мањих градова широм бивше Југославије.
Научно-теоријска црта архитекте Бојовића такође је била изузетно наглашена. Аутор је или коаутор око 35 студија, преко стотину чланака у стручној литературе и периодици, као и око 50 реферата на научним стручним скуповима регионалног и домаћег карактера.
Његовом заслугом часопис Изградња, чије је био дугогодишњи главни уредник, постао је научно гласило високог реномеа у којем су своја истраживања публиковале архитекте и урбанисти, грађевински, шумарски и машински инжењери, просторни планери и сви други чије деловање је било везано за грађевинско-архитектонску струку.
Велико стручно искуство, широко образовање, моћ респектабилне опсервације и снажна реторичка способност архитекте Бранка Бојовића, утицали су на доношење одлука како на нивоу града Београда тако и на нивоу локалних самоуправа у процесу развоја пројеката, од иницирања, преко планирања и пројектовања, до реализације.Речи архитекте Бојовића, често су могле да се чују у медијима а имале су посебну тежину, најчешће путем полемике и критике око одређених појава у архитектонско-урбанистичком свету у којем се снажно преплићу политика и струка.
Био је председник Друштва урбаниста Београда, почасни грађанин Сокобање и носилац преко двадесет различитих друштвених признања.

Шта је све планирано у Линијском парку од Бетон хале до Панчевачког моста

Портал е-Капија објавио је чланак о једном од најатрактивнијих планова који се ради на подручју града Београда,  са називом  „Ресторани, фонтане, акустичка игралишта и платои у центру Београда – Шта је све планирано у Линијском парку од Бетон хале до Панчевачког моста“.

Елаборат за израду Плана детаљне регулације Линијског парка стављен на рани јавни увид, а како је главни градски урбаниста Марко Стојчић раније најавио за еКапију, очекује се да до краја лета буде израђен и ПДР и пројекат спреман за наредну фазу, односно да се крене са пројектом за извођење и изградњу појединих делова. Према његовим речима изградња комплетног Линијског парка могла би да буде завршена за три године.

Фото: Београд.рс/ План детаљне регулације Линијског парка

Опширније: https://www.ekapija.com/news/2877596/restorani-fontane-akusticka-igralista-i-platoi-u-centru-beograda-sta-je-sve

ИЗГРАДЊОМ МЕТРОА КА ОДРЖИВОЈ САОБРАЋАЈНОЈ ИНФРАСТРУКТУРИ

Град Београд и Урбанистички завод Београда тренутно раде на Плану генералне регулације шинских система у Београду са елементима детаљне разраде за прву фазу прве линије метро система, где је већ завршен рани јавни увид, као и на плану детаљне регулације Макишког поља, где ће почети изградња метроа.

Градоначелник проф. др Зоран Радојичић присуствовао је у уторак, 12.05.2020.године, потписивању Споразума о донацији у вези са реализацијом и финансирањем пројекта београдског метроа између Владе Србије и Владе Француске.

Споразум су у Влади Републике Србије потписали потпредседница Владе и министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Зорана Михајловић, министарка за европске интеграције Јадранка Јоксимовић и амбасадор Француске у Србији Жан-Луј Фалкони.

Градоначелник Радојичић је истакао да је метро један од најважнијих градских пројеката о коме се говорило деценијама уназад:

– Метро је важан, пре свега за грађане Београда, зато што ће поправити квалитет транспорта, а према проценама њиме ће се превозити 30 одсто Београђана. У овом тренутку, када имамо ситуацију са епидемијом, постаје још јасније колико је важно да се унапреди транспортни систем великих градова попут Београда. Најважније је то што ће Београђани на овај начин имати бољи квалитет живота – рекао је Радојичић.

С друге стране, према речима заменика градоначелника Београда Горана Весића, Град Београд тренутно ради на Плану генералне регулације шинских система у Београду са елементима детаљне разраде за прву фазу прве линије метро система, где је већ завршен рани јавни увид, као и на плану детаљне регулације Макишког поља, где ће почети изградња метроа. Ови плански документи представљају основ за издавање грађевинских дозвола за изградњу метроа.

Tоком ове године Град Београд је урадио геолошке подлоге за потребе плана генералне регулације шинских система у Београду са елементима разраде за прву фазу прве линије метроа, изабран је консултант за техничку и саветодавну помоћ током израде пројектно-техничке документације за пројекат београдског метроа, а ради се и геотехнички елаборат за пројекат прве фазе прве линије београдског метроа.

Прошле године, француска компанија „Ежис”, према уговору са Градом Београдом, завршила је Генерални пројекат и Претходну студију оправданости за метро линије 1 и 2 у Београду и сада настављају посао, додао је и да су овим пројектом усвојене трасе „линије 1”, која ће повезати Железник и Миријево, дужине 21,3 километра, са 23 станице, и „линије 2”, која ће повезати Железничку станицу „Земун” и Миријево, дужине 19,2 километра, са 20 станица.

Више на сајту Скупштине града Београда:

https://www.beograd.rs/lat/beoinfo/1772966-gradonacelnik-radojicic-izgradnja-metroa-od-kapitalne-vaznosti-za-beograd-i-srbiju/

https://www.beograd.rs/lat/beoinfo/1772951-vesic-danas-krece-izrada-idejnog-projekta-za-metro-sledeci-korak-je-gradjevinska-dozvola/

 

ГРАДЊА ПЕШАЧКО-БИЦИКЛИСТИЧКОГ МОСТА КОЈИ ЋЕ ПОВЕЗАТИ АДУ ЦИГАНЛИЈУ И БЛОК 70 И МЕМОРИЈАЛНОГ ПАРКА НА ТЕМЕЉИМА НАРОДНЕ БИБЛИОТЕКЕ НА КОСАНЧИЋЕВОМ ВЕНЦУ

После укидања ванредног стања, на јавном увиду ће се наћи низ планова који се раде у Урбанистичком заводу Београда. Посебно наводимо два плана, с обзиром на то да се налазе у фокусу интересовања главног градског урбанисте а то су ПДР за изградњу пешачко-бициклистичке везе између Улице Омладинских бригада и Аде Циганлије, са мостом преко реке Саве и Измене и допуне ПДР Косанчићев венац за део блока између улица: Карађорђева, Велике степенице и Косанчићев венац.

Према речима главног градског урбанисте Марка Стојчића, за дневни лист „Новости“ од 23. априла. 2020. године, градња пешачко-бициклистичког моста који ће повезати Аду Циганлију и Блок 70, би требала да почне следеће године. Помака има и у градњи меморијалног парка на темељима Народне библиотеке на Косанчићевом венцу, посебно у светлу обележавања осамдесетогодишњице злочина нацистичког  бомбардовања Београда 6. априла 1941. године.

Инетегрални чланак из дневног листа „Новости“ од 23. априла. 2020. године, се налази у прилогу.

АНГАЖОВАЊЕ ПОБЕДНИЧКИХ ТИМОВА МЛАДИХ СТРУЧЊАКА НА ИЗРАДИ ИДЕЈНОГ РЕШЕЊА ЛИНИЈСКОГ ПАРКА

Главни градски урбаниста Марко Стојчић представио је данас у Дому омладине Београда победничке тимове младих стручњака који ће бити ангажовани на изради идејног решења линијског парка.

Измештањем пруге око Калемегдана и пренаменом саобраћајних површина у зелене површине јавне намене, формирани су услови за садржаје линијског парка. Младим архитектама и њиховим тимовима упућен је позив да промовишу свој ауторски израз и стручну способност. Због дужине потеза будућег линијског парка, површина је подељена у 10 оквирних просторно-програмских целина. У складу са тим, по завршетку процеса квалификације изабрано је 10 тимова који ће бити ангажовани за израду идејног решења једног од делова линијског парка.

Стојчић је истакао да је ово веома значајан догађај за Град Београд, али и за архитектонску и урбанистичку струку нашег града.

– Избор најбољих није био лак. Имали смо „слатке муке” да изаберемо 10 најбољих тимова. На Граду Београду је да у наредне две недеље изврши припреме за ангажовање победничких тимова, чији ће ангажман трајати три месеца. Сваки тим ће појединачно радити на једној од 10 целина, док ће Град, у сарадњи са невладиним организацијама, Архитектонским факултетом и другим институцијама координирати њихов рад како би ово заиста био јединствен пројекат у инфраструктурном и сваком другом смислу. Након тога, пројекат ће бити интегрисан у план детаљне регулације који тренутно израђује Урбанистички завод Београда. Надамо се да ће тај план усвојити Скупштина града крајем лета. Имаћемо важеће идејно решење и после тога следи поступак обезбеђивања средстава на основу тих пројеката, а идуће године почиње реализација целог пројекта на потезу дугом 4,6 километара – рекао је Стојчић.

Он је додао да се очекује да ће изградња трајати око две године, а након тога Београд ће добити „линијска плућа” Старог града и Палилуле.

– Линијски парк ће у потпуности променити урбано ткиво које данас није репрезентативно, будући да је у питању железничка пруга која се не користи. Овај пројекат ће донети ренесансу околног урбаног ткива, објекти ће се реновирати и реконструисати, па ће пешаци коначно добити одговарајућу трасу да од „горњег” Дорћола стигну до Дунава. Бициклисти ће кроз коридор зеленила моћи да стигну од Панчевачког моста до Бетон хале, односно Калемегдана. Уједно, ово ће бити најзначајнији пројекат по питању парковског уређења и отвореног јавног простора у наредним годинама. Према грубим проценама, за реализацију овог пројекта потребно је између 40 и 50 милиона евра. Веома је важно истаћи да се на траси линијског парка налази велики број приватних компанија које имају интерес да парк буде изграђен, будући да ће вредност њихових некретнина сигурно „скочити”, због чега смо предложили да свака компанија донира средства спрам својих могућности. Очекујемо да ћемо на тај начин прикупити око 50 одсто потребних средстава за реализацију овог пројекта. Уколико се наше прогнозе остваре, ово би био један од јефтинијих пројеката, када се говори о улагањима из буџета, у односу на величину површине која се уређује – закључио је Стојчић.

извор

Београд никад није био ближи метроу

Радиле су се студије, анализе и разматрали различити предлози, али никада до сада није било урбанистичког плана који обухвата цео систем. Најближа изградњи је деоница од Макиша до Аде Хује, односно до Панчевачког моста, и то је прва фаза прве линије.

Овим речима започиње опсежан чланак Далиборке Мучибабић и Дејана Алексића, објављен 17.02.2020. године у електронском издању Политике и у штампаном издању Политике од 17. и 18. Фебруара 2020. године.

Како План генералне регулације шинских система у Београду, има виши јавни интерес и отвара више могућности за развој шинских система на територији престонице, овом приликом га у потпуности приказујемо:

„Спаја две ливаде, заобилази најгушће насељене делове града и јавно добро ставља иза интереса тајкуна који би могли да профитирају његовом изградњом… само су неки од коментара на градњу метроа који одзвањају у јавности. Зато последњу варијанту овог пројекта многи оцењују као најконтроверзнију у деценијама колико се он планира, а за разлику од свих претходних 14, ова потоња је, како стоје ствари, најближа реализацији. У то су уверени чланови радног тима Урбанистичког завода Београда, којем је поверена израда Плана генералне регулације шинских система у Београду с елементима детаљне разраде за прву фазу прве линије метро система. Овај документ је на раном јавном увиду до 6. марта. Урбанистички завод је уговор с Дирекцијом за грађевинско земљиште обавезао да плански документ који је основ за издавање грађевинске дозволе испоруче до септембра, а после следи још неколико препона које морају да се савладају пре него што „сребрни будак” означи почетак градње. Градски званичници уверавају да би то могло да се деси до краја године.

– Београд никад није био ближи метроу јер су се до сада радиле студије, анализе и разматрали различити предлози, али никада до сада и урбанистички план који обухвата и плански разматра метро систем. Суштина је да ли као град и друштво имамо снаге за тако велики пројекат, а колико је велики довољно је подсетити да је пројекција да ће за прве две линије морати да се издвоји 4.400.000.000 евра. Зашто то нисмо успели у време СФРЈ, у најбољем годинама за град? Чувени пројекат архитекте Бранислава Јовина и његовог тима осамдесетих година 20. века био је грандиозан, малтене је свака станица имала подземну гаражу. Али, очигледно да је био изузетно скуп. Зато не може да се занемари и финансијски аспект пројекта – наглашавају из Урбанистичког завода.

Најближа изградњи је деоница од Макиша до Аде Хује, односно до Панчевачког моста. То је управо прва фаза прве линије метроа која ће се, када скроз буде завршена, протезати до Миријева. Траса целе прве линије, како је предвиђено Саобраћајним мастер планом Београда и Генералним пројектом с претходном студијом изводљивости, који је израдио француски „Ежис”, биће дуга око 21,3 километра и имаће 23 станице између којих ће у просеку размак бити око 900 метара. Тек треба да се добију прецизни геолошки показатељи који ће указати како ће који део трасе бити грађен. Познато је да ће прва деоница дуга око 2,3 километра из правца Железника ићи по терену, потом ће се настављати у виду плитког ископа, а на улазу у најбрдовитији део биће дубок ископ.

Када се утврђивала прва линија и када су се радили Саобраћајни мастер план Београда и Генерални пројекат са Студијом изводљивости, који су основ за израду урбанистичког плана, водило се рачуна не само о саобраћајним него и о урбанистичким и економским аспектима.

– Један метро мора да има и адекватну подршку. Ту се пре свега мисли на простор потребан за изградњу депоа и садржаја за одржавање тог система. Тако нешто захтева велике површине. Логично је да такве локације, ако је могуће, буду у јавном власништву и да не захтевају експропријацију јер се тако смањују трошкови реализације целокупног система. Таквих слободних и подобних простора у граду нема много, а то је нешто што се, нажалост, у причи о изградњи метроа не помиње – наводе чланови радног тима из Урбанистичког завода.

Било би идеално, додаје, да се депо налази на пресеку прве две линије.

– Али у Савском амфитеатру, где ће се оне укрштати, нема простора за депо. А шта постоји тренутно у Макишу? Ранжирна станица, својевремено једна од највећих у Европи, уз коју се планира реализација робно-транспортног центра за који је израда планске документације у току. За потребе метро депоа планирано је од 45 до 50 хектара земљишта. Друга локација за депо, онај мањи, биће у Земуну исто у зони Техничко-путничке станице Земун, која се тренутно модернизује и проширује – наводе у Урбанистичком заводу.

Када је реч о урбанистичком аспекту, стручњаци из Завода подсећају да, где год је прошла траса метроа, порасла је атрактивност земљишта у тој зони, оквирно бар за десетак одсто.

– Метро је развојни пројекат. У његовој зони подижу се нови квадрати, али не само то. На пример, када се каже станица испод Газеле, ту може да се појави скепса. Зашто мора ту станица када нема стамбених објеката? Али, у њеној гравитационој зони планирана су два тржна центра, садржаји који привлаче велики број људи, а с друге старе приступ тим објектима је врло ограничен. Е па и због флуктуације људи на одређеним тачкама пролазак метроа кроз тај део града изузетно је важан – истичу у заводу.

План који отвара више могућности

План генералне регулације, како наглашавају у Урбанистичком заводу, отвара више могућности за развој шинских система на територији престонице. И то не само метроа, него и трамвајске и мреже БГ воза.

– Планом који радимо предлаже се ширење трамвајског подсистема ка Видиковцу, Бежанијској коси, али и на банатском делу града. Међутим, ако транспортни захтеви у будућности буду другачији, овај план није препрека да се планираним правцима воде и лаки или класични метро. И неће морати да се све води подземно, јер постоје савремени сигнално-сигурносни системи који дају предност шинским возилима на раскрсницама – појашњавају обрађивачи Плана генералне регулације шинских система.

Једна од главних идеја јесте да јавни превоз у престоници, када заживи метро систем, функционише по принципу преседачких тачака. Да на пример из Обреновца, Остружнице, Железника, Сремчице аутобуси стижу до терминуса који се планира у Макишу и да се ту преседа на метро или БГ воз јер је план да трећа линија градске железнице повеже Макиш и Аду Хују. Замишљено је и да на другим прометним тачкама будуће прве линије постоје сличне преседачке станице. Такве тачке би требало да постоје и када се изгради друга линија метроа од ТПС Земун до Миријева јер је идеја да се оспособи и четврта линија БГ воза од будућег Националног стадиона и аеродрома до Ж. С. Нови Београд. Како напомињу у заводу, и на правцу ка аеродрому и националном стадиону, остављена је могућност да, ако буде потребе, буду осмишљене трамвајске или метро конекције.

– Идеја је да метро и БГ воз постану носиоци јавног транспорта путника у граду. Бенефити су у томе да се увођењем метроа, подизањем улоге БГ воза, уз реорганизацију конвенционалних видова јавног превоза и увођењем преседачких тачака најбрже стиже у централну градску зону, смањи време путовања и мање загађује животна средина – кажу у заводу.

Трећа линија не значи и да је последња за градњу

Једна од главних замерки дела јавности на трасу прве линије метроа јесте што се њоме заобилазе железничка станица Прокоп, нови БАС у Блоку 42 и железничка станица у том делу града која је будући важан саобраћајни чвор. Спајање ових тачака метроом предвиђено је тек трећом линијом. Али, како наглашавају у Урбанистичком заводу, то што је нешто предвиђено за другу или трећу линију, не значи да ће се и последње градити.

– Зато ће метро бити грађен фазно. Не значи да ће друга фаза бити комплетирање прве линије. Друга фаза може бити и градња дела друге или треће линије. Треба да се има на уму да ће се у току градње пратити транспортне потребе. Али управо зато велику улогу ће имати преседачке тачке и комбиновање више врста јавног превоза. На пример, остављена је могућност да кроз Прокоп, по узору на нека решења из прошлости, прође и трамвај – додају у заводу.“

 

Извор: www.politika.rs

ИНТЕРВЈУ ГРАДОНАЧЕЛНИКА ПРОФ. ДР ЗОРАНА РАДОЈИЧИЋА ЗА „ПОЛИТИКУ” О „ТИРШОВOJ 2”:

“Завршена је студија изводљивости, консултанти разрађују идејно решење и ради се урбанистички пројекат. Трудимо се да се нигде не губи на времену и паралелно су активирани и Урбанистички завод и Комисија градског урбанисте.”

Будуће здање Универзитетске дечје клинике „Тиршова 2”, ће се налазити у оквиру Клиничког центра Србије, на крају Делиградске улице и имаће директну двосмерну везу са ауто-путем. Након усвајања урбанистичког пројекта почиње пројектовање и изградња 33.000 квадрата, више од пола века очекиване, дечје болнице.

Интервју се може у потпуности испратити у дневном издању Политике од 25. јануара 2020.године и на сајту Скупштине града Београда https://www.beograd.rs/lat/beoinfo/1769792-gradonacelnik-radojicic-za-politiku-tirsova-2-potpuno-novi-pristup-lecenju-dece_2/.