ДВЕ ПРВЕ НАГРАДЕ УРБАНИСТИЧКОМ ЗАВОДУ БЕОГРАДА НА 28. МЕЂУНАРОДНОМ САЛОНУ УРБАНИЗМА УДРУЖЕЊА УРБАНИСТА СРБИЈЕ

Салон урбанизма је редовна годишња манифестација Удружења урбаниста Србије која представља смотру најзначајнијих, актуелних остварења у области просторног и урбанистичког планирања, урбанистичког пројектовања и реализација.

28. Међународни салон урбанизма, традиционално је одржан у Нишу, како му и припада, сваке друге године. Гостопримљивост домаћина и програм свечаног отварања подигли су лествицу организације на завидан ниво. Ове године је било укупно 154 изложених радова. Изузетна разноврсност тема и бројност радова даказала је сложеност, одговорност и лепоту делатности урбанизма и просторног планирања.

Велику награду 28. Салона урбанизма, понела је Стратегија развоја Републике Србије до 2030. године. Посебним доприносом се сматра што је у Србији по први пут установљен национални документ управљања урбаним развојем. Стратегијом се Србија позиционира као једна од првих земаља у региону која је направила искорак у прилагођавању система урбаног развоја стандардима Европске уније и новим урбаним агендама Европске уније и Уједињених нација. Носилац израде Стратегије је Министарство грађевинарства, собраћаја и инфраструктуре републике Србије уз техничку подршку ГИЗ/АМБЕРО и Института за архитектуру и урбанизам Србије.

Урбанистички завод Београда ЈУП је добитник двеју првих награда у домену урбанизма:

Прва награда у категорији
3. ГЕНЕРАЛНИ УРБАНИСТИЧКИ ПЛАНОВИ И ПЛАНОВИ ГЕНЕРАЛНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ:
План генералне регулације система зелених површина Београда
мр Аница Теофиловић, дипл.инж.пејз.арх. и Катарина Чавић-Лакић дипл.инж.пејз.арх.

Прва награда у категорији
4. ПЛАНОВИ ДЕТАЉНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ:
План детаљне регулације Топчидерске реке са планираним регулацијама и акумулацијама, градске општине Савски венац, Раковица и Вождовац (1.фаза)
Војислав Милић, дипл.инж.грађ., Надежда Ковачевић, дипл.инж.грађ. и Маја Јоковић Поткоњак, дипл.инж. арх.

 

 

БРАТИСЛАВ ТОШКОВИЋ – ПАРАРЕЛНА МЕСТА – БИНА

ПАРАЛЕЛНА МЕСТА

Изложба архитектуре у Галерији СКЦ, Улица краља Милана, бр.48. Отварање је у 19:00, 28.10.2019. године. У оквиру БИНЕ и теме „Архитектура у контексту“, заказан је разговор са арх. Братиславом Тошковићем за 7.11.2019.год. у 18:00. У Галерији СКЦ.

Међу бројним српским градитељима који данас стварају у свету, архитекта Тошковић је један од ретких који ради и веома живо одржава везу са професионалним круговима у Србији. Ова изложба треба да нас уведе у његово изванредно искуство и да нам омогући непосредну комуникацију. Архитекта Братислав Тошковић (1960, Београд) дипломирао је 1985. године на Архитектонском факултету у Београду у класи професора Петра Вуловића. Након ангажовања на Архитектонском факултету универзитета Мосул у Ираку (1986-88) одлази у Финску (град Еспо) у архитектонски биро “Parviainen Architects”, где гради каријеру од архитекте сарадника до партнертнера у истој фирми. Бројни пројекти и награде сведоче о његовој блиставој каријери.

АЛЕКСАНДАР КЕКОВИЋ – РЕТРОСПЕКТИВНА ИЗЛОЖБА

У суботу 19. октобра у 11 сати у галерији АУЛА, Архитектонског факултета у Београду биће отворена ретроспективна изложба архитекте Александра Кековића, под називом „Памћење“.

Александар Кековић (1939 – 2018) је дипломирао 1963. године на Архитектонском факултету у Београду. Након дипломирања кратко је радио у Институту за архитектуру и урбанизам Србије, а потом у „Енергопројекту“ у Одсеку за урбанизам и архитектуру, где је у периоду 1968-1978. године руководио посебним атељеом.

На Архитектонском факултету је изабран за асистента 1978. године, а затим је по верификацији три значајна рада 1982. године изабран за ванредног професора за предмет Архитектонска организација простора. Године 1985, по одласку проф. Уроша Мартиновића у пензију, Кековић преузима руковођење предметом Опште тезе о архитектури. У звању редовног професора од 1989. године ради на Катедри за архитектонско и урбанистичко пројектовање и руководи Кабинетом за тематска подручја и предаје Теорију архитектонског простора и Композицију. Кековић је био један од оснивача магистеријума уметности и ментора на изради осам магистарских теза.

Професионални ангажман Александра Кековића се огледа у око 130 пројеката, конкурсних решења и реализација, међу којима се издвајају: хотел Панорама на Златару (1967), Главни поштански центар у Београду (1978), пословна зграда „Енергопројекта“ у Београду (1982), 1000 фармерских кућа са комуналним центрима, Гарабули-Либија (1972-76), хотел Гранд у Цетињу (1984), Хотелско насеље „Отрант Рент а Виле“ у Улцињу (1985), пословна зграда Нафтагаса у Новом Саду (1989). Од 2001. године је специјални саветник у „Енергопројекту“ Д.О.О. Ењуб. Аутор је поставке павиљона Црне Горе на Венецијанском бијеналу на њеном првом самосталном наступу.

Био је члан Савеза архитеката Србије (данас Удружење архитеката Србије), у коме је био члан Стручног већа и Председништва до 1984. године. Добитник је републичке награде Борба за најбоље архитектонско дело изведено 1982. године, специјалних награда Салона архитектуре (1977, 1978) и Велике награде за архитектуру за изузетан стваралачки допринос струци. Носилац је Ордена рада са сребрним венцем (1976). Награђен је Тринаестојулском наградом Црне Горе, као и звањем истакнутог ствараоца у области уметности.

На позив Министарства за високошколско образовање Црне Горе, Александар Кековић је припремио план и програм Архитектонског факултета у Подгорици 2002. године, где је обављао функцију декана у оснивању и предавао Теорију архитектуре и Пројектовање.
На месту продекана за стручно уметнички рад и сарадњу Архитектонског факултета са привредом био је у периоду од 1985-87. године, док је декан Архитектонског факултета у Београду био од 1998. до 2000. године. Постављањем на функцију декана, у време сложених ратних година, са тимом продекана усмерава активности на сређивање наставног плана и програма услед великог броја предмета и великим процентом преклапања наставне материје у оквиру катедри и предмета, али који није у потпуности изведен. Сегмент унапређења наставе обухваћен је и унапређењем просторних услова за извођење наставе.

Извор:
Књига “Декани Архитектонског факултета / 1948 – 2016″, Универзитет у Београду – Архитектонски факултет

ГРАДОНАЧЕЛНИК БЕОГРАДА ПРОФ. ДР ЗОРАН РАДОЈИЧИЋ У ПОСЕТИ УРБАНИСТИЧКОМ ЗАВОДУ БЕОГРАДА

17.09.2019. године

Градоначелник Београда, проф. др Зоран Радојичић обишао је Урбанистички завод Београда поводом израде просторних и урбанистичких  планова за низ значајних градских пројеката. У Великој сали Урбанистичког завода, градоначелника Београда дочекала је директорка мр Весна Тахов са запосленима. Директорка је истакла значај и важност ове посете за садашњи и будући рад службе која дуже од седамдесет година обезбеђује континуални плански развој Београда. Овом приликом је навела да се у последње три године повећао обим посла и да Завод тренутно ради на више од 140 планова.

Посебан акценат је стављен на недавно усвојеном Плану генералне регулације система зелених површина Београда, поводом којег је градоначелник изјавио: „Овим планом омогућава се очување и унапређење зелених површина и шума у Београду и њиме се стварају услови да Београд буде богатији за око 8.000 хектара шума и јавних површина. То је дупло више од постојећих. Овај документ показује да смо озбиљни у намери да наш град учинимо зеленијим и здравијим. Одговорним планирањем идемо ка зеленијем Београду“. При том је указао да зелене површине данас чине 15 одсто територије Београда, а план је да до 2025. године зеленило заузме 25 одсто.

Градоначелник је између осталог истакао важност Плана за Тиршову 2, и да ће ускоро бити завршен План детаљне регулације за Клинички Центар Србије. Такође је поменуо и
планове измештања Завода за геронтологију, Градског завода за плућне болести, Завода за кожне и венеричне болести, као и Гинеколошко–акушерске клинике „Народни фронт” на Бежанијску косу.

Градоначелник је показао интересовање за рад и радно окружење  запослених, па је тим поводом обишао и неколико канцеларија. У Сектору за стратешко планирање имао је прилику да на непосредан начин стекне увид у процес планирања на примеру капиталног пројекта за Национални стадион.

У изјави за медије градоначелник се захвалио свим запосленим стручњацима што вредно и стручно раде на томе да се Београд успешно, квалитетно и организовано развија. Истакао је задовољство да је планском документацијом сада прекривено 70 одсто територије града, што је дупло више у односу на период од пре пет година. Такође је потврдио да је Урбанистички завод веома битан за град и да је током 70 година постојања значајно допринео његовом развоју.

 

Извори (фотографија и видео запис):

https://www.beograd.rs/lat/beoinfo/1764855-gradonacelnik-u-urbanistickom-zavodu-odgovornim-planiranjem-do-zelenijeg-beograda/#prettyPhoto[gallery1]/8/

http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=507556

Зелена престоница Европе 2022.

Градоначелник Београда проф. др Зоран Радојичић најављује кандидатуру Београда за „Зелену престоницу Европе” 2022. године.

У светлу расправе Предлога плана генералне регулације система зелених површина града Београда на седници Скупштине Града Београда, која је заказана за 29. август 2019. године, градоначелник Београда проф. др Зоран Радојичић најавио је кандидатуру Београда за „Зелену престоницу Европе” 2022. године. Реч је о конкурсу који расписује ЕУ. Само кандидовање је велики корак, јер подразумева оцену тренутног стања и постављање јасних критеријума за унапређење у свакој од 12 области. Неке од њих су ублажавање климатских промена, адаптације на те промене, одржива урбана мобилност, одржива намена земљишта, природа и биодиверзитет, квалитет ваздуха, ниво буке, третирање смећа, итд.

Градоначелник је подсетио да је у овом тренутку око 15 проценaта територије града покривено зеленим површинама и да је план да их до 2025. године буде укупно 25 процената.

Прочитајте више на http://www.beograd.rs/cir/beoinfo/1763809-gradonacelnik-radojicic-posumljavanjem-i-ocuvanjem-prirodnih-dobara-do-zelene-prestonice-evrope/

Планери Урбанистичког завода у Београдској хроници

Марија Миловановић, координатор сектора за регулационо планирање и Јелена Јовић, главни урбаниста планер групе, објашњавају улогу и значај јавног увида при изради урбанистичких планова.

СТРАТЕШКИ ЗНАЧАЈ ПРОЈЕКТА БЕОГРАДСКОГ МЕТРОА ЗА СРБИЈУ

У Палати „Србија”, 15.07.2019.године, потписана је Изјава о намерама о пројекту београдског метроа између Владе Републике Француске, Владе Републике Србије и Града Београда.

Имајући у виду стратешки значај пројекта београдског метроа за Србију, потписници Изјаве о намерама изразили су жељу да наставе заједничке активности на финансијском и техничком плану.

Опширније у интервју градоначелника Београда проф. др Зорана Радојичића: http://www.beograd.rs/cir/beoinfo/1762807-radojicic-projekat-metroa-od-interesa-za-celu-srbiju-znacaj-prepoznaju-i-partneri-iz-francuske_2/

Грађани одлучују о судбини Старог савског моста и наследнику „Стакленца”

За три градска пројекта следећег месеца биће организоване три анкете.

Према речима архитекте Марка Стојчића, градског урбанисте, о судбини Старог савског моста, локацији на Тргу републике коју заузима тржни центар „Стакленац” и садржајима који ће оплеменити будући линеарни парк изјашњаваће се грађани и њихове жеље неће бити игнорисане. Гласање ће бити спроведено или на порталу града или на наменски направљеној страници на Фејсбуку, а учесници анкете осим питања имаће и графички приказ и оријентациону вредност сваког пројекта.

Чланак посвећен овој теми објављен је 15.07.2019. године на сајту дневног листа Политика: http://www.politika.rs/scc/clanak/433704/Beogradani-odlucuju-o-sudbini-Starog-savskog-mosta-i-nasledniku-Staklenca

Студенти из Ротердама и Београда у Урбанистичком заводу Београда

У оквиру радионице Resilient Cities гости Урбанистичког завода Београда били су студенти из Ротердама и Београдa.

Полазећи од премисе „Отпорности града“, односно града који је спреман да апсорбује и опорави се од било каквог шока или стреса док одржава своје основне функције, структуре и идентитет, као и да се прилагођава и напредује суочавајући се са сталним променама, студентима Архитектонског факултета из Београда и Факултета за грађену средину из Ротердама презентовани су пројекат Зелена регулатива Београда (четири фазе) и Студија београдског приобаља.

Презентације су одржале и разговор са студентима водиле: мр Аница Теофиловић, дипл.пејз.арх., мастер арх. Марија Косовић и мастер арх. Андреа Ђорђевић.

Признање VIII Међународног Салона пејзажне архитектуре

Плакета VIII Међународног Салона пејзажне архитектуре 2019. године у категорији „ПЛАНОВИ“, додељена је стручном тиму Урбанистичког завода Београда за рад ПЛАН ГЕНЕРАЛНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ СИСТЕМА ЗЕЛЕНИХ ПОВРШИНА БЕОГРАДА.

Удружење пејзажних архитеката Србије, као водећа струковна организација већ дуже од једне и по деценије, предано и са изузетним ентузијазмом организује бијенални Салон пејзажне архитектуре. Све досадашње стручне смотре представљају трагање за квалитетним решењима, афирмишући струку и потврђујући позицију пејзажног архитекте као стручњака широког спектра делатности.

На овогодишњем VIII Међународном салону пејзажне архитектуре, који је такмичарског карактера, у конкуренцији 72 рада из 17 земаља, међународни Жири доделио је у категорији „Планови“, признање за рад ПЛАН ГЕНЕРАЛНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ СИСТЕМА ЗЕЛЕНИХ ПОВРШИНА БЕОГРАДА. Све честитке нашим колегеницама и радном тиму на добијеном признању.