ПРЕДСТАВНИЦИ ГРАДСКЕ ОПШТИНЕ ВОЖДОВАЦ У УРБАНИСТИЧКОМ ЗАВОДУ БЕОГРАДА

Транспаретност рада јавних институција представља једну од најзначајнијих демократских тековина, тим поводом у Урбанистичком заводу Београда, 14. октобра 2020. године, је одржан радни састанак са председницом Градске општине Вождовац, Иваном Томић Илић.

Тема састанка је била координација на изради актуелних планова детаљне регулације на територији општине Вождовац. Разматране су иницијативе грађана и њихова имплементација у планску документацију како би усвојени планови били у интересу грађана и у складу са стратегијом развоја општине Вождовац и града Београда.

Састанку су поред директора Урбанистичког завода, мр Весне Тахов и запослених, представника Градске општине Вождовац, присуствовали и помоћник градоначелника Александар Марковић, члан Градског већа Града Београда, Драгомир Петронијевић, Главни урбаниста града Београда, арх.Марко Стојчић са сарадницима  и представници Дирекције за грађевинско земљиште.

ПАРКИНГ-МЕСТО ПО СТАНУ

Наслов у „Новостима“, објављен у среду 7. октобра 2020.године, открива комплексан проблем паркирања у Београду.

Предраг Крстић, дипл.инж.саобраћаја, директор Сектора за саобраћај у Урбанистичком заводу Београда, даје одговоре на бројна питања и нуди низ могућности за превазилажење горућих проблема у једној од најзначајнијих урбанистичких тема Београда.

У прилогу се налази интегрални чланак.

Конкурс за доделу награде Ранко Радовић 2020

Позивамо вас да се пријавите на конкурс за награду Ранко Радовић 2020

Рок за пријављивање 15.10.2020. године.

 

УЛУПУДС – Удружење ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Србије, као оснивач, и Универзитет у Београду – Архитектонски факултет, Факултет техничких наука Нови Сад – Департман за архитектуру и урбанизам, Институт за архитектуру и урбанизам Србије, Задужбина Илије Милосављевића Коларца, Урбанистички завод Београда, WIENERBERGER д.о.о. КАЊИЖА, Инжењерска комора Србије, Радио-телевизија Србије, као суоснивачи – објављују:

 

Јавни позив – конкурс

за доделу Награде Ранко Радовић, која је основана са циљем да подстиче, развија и афирмише критичко-теоријску мисао у области архитектуре и архитектонско стваралаштво.

Одбор за доделу Награде Ранко Радовић чине представници Оснивача и по један представник Суоснивача и то:

Бранислав Митровић, дипл. инж. арх. – УЛУПУДС (председник)
Драгана Палавестра, дипл. ист. ум. – УЛУПУДС
др Зоран Булајић, дипл.арх.ун.прост. – УЛУПУДС
др Ирена Шентевска, дипл. инж. арх. – УЛУПУДС
др Александра Ступар, дипл. инж. арх., ванредни професор – Универзитет у Београду – Архитектонски факултет
проф. др Милена Кркљеш, дипл. инж. арх. – Факултет техничких наука у Новм Саду, Департман за архитектуру и урбанизам
проф. др Марија Максин, дипл. инж. арх. – ИАУС, Београд
Ксенија Шпадијер Туфегџић, дипл. социолог – Задужбина Илије Милосављевића Коларца
Ана Граовац, дипл. инж. арх. – Урбанистички завод Београда
др Жаклина Глигоријевић, дипл. инж. арх. – Инжењерска комора Србије
Данијела Пурешевић, дипл. ист. ум. – Радио – телевизија Србије
др Мирјана Поповић Радовић – представник породице, супруга проф. др Ранка Радовића

 

На основу Правилника о додели Награде Ранко Радовић који је донео Оснивач, именовани су чланови три жирија за три категорије Награде, која се додељује за:

  1. критичко-теоријске текстове о архитектури објављене у претходној календарској години као и у текућој години до датума доделе награде, и то за критике, есеје, књиге, предавања и писану реч уопште;
  2. реализовано архитектонско дело довршено у претходној календарској години као и у текућој години до датума доделе награде; и
  3. телевизијске емисије, изложбе или мултимедијалне презентације реализоване у претходној календарској години као и у текућој години до датума доделе награде

Жири Награде

Категорија (1)

  1. др Злата Вуксановић Мацура, дипл. инж. арх., (председник);
  2. проф. др Лука Сканси, дипл. инж. арх.; и
  3. Слободан Гиша Богуновић, дипломирани филозоф.

Категорија (2)

  1. проф. Васа Перовић, дипл. инж. арх., (председник);
  2. проф. Зорица Савичић, дипл. инж. арх.; и
  3. Миленија Марушић, дипл. инж. арх.

Категорија (3)

  1. Зоран Дмитровић, дипл. инж. арх., (председник);
  2. проф. мр Бранко Павић, графичар; и
  3. Радоња Лепосавић, историчар уметности и радијски новинар.

Право учешћа на конкурсу имају појединци, установе, удружења, струковних организација, као и сва заинтересована лица која су остварила резултате у једној од три категорије, са територије Србије, као и из других земаља. Конкурс је расписан у складу са Правилником Награде Ранко Радовић (у току је процес усвајања новог Правилника у коме неће бити предвиђена могућност конкурисања са студентским радовима) и почиње да тече од понедељка, 01.09.2020. године а завршава се 15.10.2020. године.

 

Начин достављања конкурсних радова

КАТЕГОРИЈА (1) доставити

  1. оригинални материјал (доставити 3 примерка за жири и 1 примерак за потребе изложбе и архиву, 3 примерка књиге ће бити враћена ауторима)
  2. конкурсни рад доставити и у PDF формату преко We transfera, USB или CD/DVD као и насловну страну рада и личну фотографију (у резолуцији за штампу)

КАТЕГОРИЈА (2) доставити

  1. фотографије и цртеже на плакату 40×100 cm (вертикално), каширано на картон-пени 5mm. Плакат ће се користити за жирирање и заједничку изложбу свих приспелих радова. Упутство за формирање плаката и темплате можете преузети овде (link za download).
  2. CD или DVD са илустрацијама објекта (као додатни материјал за Жири) и личном фотографијом (доставити 3 примерка за сваког члана жирија). Конкурсни рад можете послати и преко We transfera или донети на USB.

КАТЕГОРИЈА (3) доставити

  1. фотографије, илустрације, цртеже на плакату 40×100 cm (вертикално), каширано на картон-пени 5mm. Плакат ће се користити за жирирање и заједничку изложбу свих приспелих радова. Упутство за формирање плаката и темплате можете преузети овде (link za download).
  2. материјал на CD или DVD (доставити 3 примерка за сваког члана жирија) и личну фотографију. Конкурсни рад можете послати и преко We transfera или донети на USB.

Награда се додељује 21. децембра 2020. године и састоји од :

  1. Плакете;
  2. Повеље; и
  3. Новчаног износа.

 

Пријављивање:

Правилник Награде Ранко Радовић, елементи конкурса и електронски формулар за пријаву на конкурс за доделу Награде Ранко Радовић налазе се на web адреси: www.ulupuds.org.rs/Aktuelnostи.htm

Конкурсни радови се достављају на адресу:

Удружење ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Србије – УЛУПУДС

Теразије 26/II
11103 Београд 4, Србија

Поштански фах 87, ПАК 106806

Телефон: 011/2688-721

E-mail

ulupuds@beotel.net

admиn@ulupuds.org.rs

са назнаком За Награду Ранко Радовић 2020.

Крајњи рок за пријем радова је 15. октобар 2020. године.

Како би се избегли проблеми са царином, за радове који се шаљу из иностранства, молимо да се на пошиљкама напше следеће: Адм. пошта без вредности/Sample without value.

Трошкове слања радова сноси сам аутор. Конкурсни материјал се не враћа.

 

Изложба

Учесници конкурса ће бити презентовани на заједничкој изложби свих приспелих радова која ће бити отворена у Задужбини Илије Милосављевића Коларца, у Музичкој галерији, на дан доделе Награде 21. децембра 2020. године. Током маја 2021. године изложба ће бити одржана на Факултету техничких наука у Новом Саду. У случају погоршаног стања изазваном пандемијом изложбе ће бити отказане.

 

Каталог

Учесници конкурса пријавом потврђују своју сагласнот да им рад буде изложен на заједничкој изложби свих приспелих радова на којој ће бити истакнути добитници Награде. Сви излагачи имају право на по један примерак каталога који могу преузети на дан доделе Награде. Трошкове накнадног слања каталога поштом сноси сам аутор.

 

Покровитељ Награде Ранко Радовић

Министарство културе и информисања Републике Србије

ИЗЛОЖБА КОНКУРСНИХ РАДОВА ЗА ИДЕЈНО РЕШЕЊЕ НОВЕ ЗГРАДЕ АНСАМБЛА НАРОДНИХ ИГАРА И ПЕСАМА СРБИЈЕ „КОЛО“ У УРБАНИСТИЧКОМ ЗАВОДУ БЕОГРАДА, ЈУП

Повод за расписивање конкурса је био да се за установу културе – Ансамбл народних игара и песама Србије КОЛО, обезбеди наменски простор који треба да задовољи све актуелне и развојне потребе ансамбла и створили услови за реализацију првог специјализованог сценског простора намењеног уметничкој игри у Србији.

Циљ конкурса је да се, у складу са програмским захтевима, значајем и потенцијалима локације, изабере најквалитетније архитектонско-урбанистичко решење новог објекта Ансамбла народних игара и песама Србије КОЛО, које кореспондира са окружењем и које је прилагођено вредностима амбијента.

 

Изабрана решења представљаће основ за израду урбанистичко-техничке и пројектне документације за потребе реализације, уређења и изградње.

Конкурс је спровео Ансамбл народних игара и песама Србије КОЛО у сарадњи са Друштвом архитеката Београда. Примљено је укупно 17 радова. Жири је радио у саставу:

Председник:

  • Проф.Михаило Тимотијевић, дипл.инж,арх, представник Друштва архитеката Београда и

Чланови:

  • Владимир Декић, дипл.продуцент у позоришту,радију и култури, директор Ансамбла народних игара и песама Србије КОЛО;
  • Марко Стојчић, дипл.инж,арх., Главни урбаниста Града Београда, представник наручиоца;
  • Анђела Карабашевић, дипл.инж,арх, представник Друштва архитеката Београда; и
  • Зоран Радојичић, дипл.инж,арх, представник Друштва архитеката Београда.

Известиоци:

  • Тамара Петровић Комленић, дипл.инж,арх, представник и
  • Зорица Покрајац, дипл.инж,арх.

Секретар конкурса:

  • Ана Главички, Друштво архитеката Београда

Додељене су три награде:

  • ПРВА НАГРАДА у износу од 1.000.000,00 динара додељена је раду са ауторском шифром 11235 – радна шифра 16

Конкурс је рађен у оквиру пројектног бироа ZABRISKIE doo, БеоградАутори – чланови ауторског тима:Милка Гњато, дипл.инж.арх., Иван Зулиани, магистар инж.арх., Ивица Марковић, дипл.инж.арх., Федор Јурић, дипл.инж.арх., Мартина Милошевић, дипл.инж.арх., Душица Плазинчић, дипл.инж.арх.Сарадници- стручни консултанти:Др Драган Новковић, дипл.инж.елект., Ана Дајић, М.А. етнолог антрополог, др Миодраг Грбић, маст.инж.арх., Владислав Лалицки, дипл.инж.арх., Маја Ђорђевић, дипл.инж.пејзаж.арх.

  • ДРУГА НАГРАДА у износу од 600.000,00 динара додељена је раду са ауторском шифром 01030- радна шифра 07

Ауторски тим ARCVSaрх. Бранислав Реџић, арх. Драган Ивановић, арх. Зоран Миловановић, арх. Сузана Тисовец, арх. Милица Тасић, арх. Душан Милошев, арх. Невенка Реџић Консултанти: Конструкција: инж.Срето КузмановићАкустика: инж.Миомир Мијић, инж.Драгана Шумарац Павловић

  • ТРЕЋА НАГРАДА у износу од 300.000,00 динара додељена је раду са ауторском шифром 08280- радна шифра 02

Аутори: Милош Јокић, м.арх., Тијана Мачкић, м.арх., Душан Николић, м.арх., Никола Гјоргјиевски,м.арх. и маст.пејзж.арх. и урбанизмаСарадници: Стефан Илић, м.арх., Милан Савовић, б.арх.

 

Додељена су и три једнаковредна умањена откупа у износима од по 100.000,00 динара:

  • Ауторска шифра 80113 – радна шифра 03

Ауторски тим: Ристе Добријевић, дипл.инж.арх., Љиљана Чавић, дипл.инж.арх.

  • Ауторска шифра 58349 – радна шифра 10Аутор: Unknown Studio doo, Београд

Ауторски тим: Јована Милетић, м.арх., Јелена Обрадовић, м.арх., Мина Недељковић, м.арх., Дејан Дринчић, диа, Милоје Крунић, диа, Александар Ћопић, м.арх.

  • Ауторска шифра 00100 – радна шифра 15

Аутор: Милан Караклић, маст.инж.арх

 

Изложба ће бити отворена радним данима и суботом од 10 до 19 часова часова, у Великој сали Урбанистичког завода Београда ЈУП.

Дискусија о радовима одржаће се 10. септембра 2020. године у 17 часова у Великој сали Урбанистичког завода Београда ЈУП.

У прилогу: Каталог јавног отвореног једностепеног анонимног архитектонског конкурса за идејно решење нове зграде ансамбла народних игара и песама Србије КОЛО, у Карађорђевој улици број 13 у Београду

ОБАВЕШТЕЊЕ O РАДУ СА СТРАНКАМА ОД 7. ЈУЛА 2020. ГОДИНЕ

Јавно урбанистичко предузеће Урбанистички завод Београда, у циљу спречавања ширења епидемије вируса COVID-19, неће обављати директну комуникацију са странкама. Молимо странке да комуникацију обављају поштом, на адреси:

Јавно урбанистичко предузеће Урбанистички завод Београда
Булевар деспота Стефана 56
11000 Београд, Србија

или електронском поштом на адреси: office@urbel.com
Број телефона за неопходне информације је 011 3331- 510

Уколико нисте у могућности да захтев пошаљете електронском поштом, исти можете предати на привремено постављеном пријемном боксу који се налази на улaзу Урбанистичког завода са леве стране.

МЕЂУНАРОДНИ НАУЧНО-СТРУЧНИ СКУП, 16. ЛЕТЊА ШКОЛА УРБАНИЗМА, БУДУЋНОСТ ГРАДОВА И УРБАНИЗМА

У периоду од 1. до 3. јула 2020.године  у Пролом бањи је одржана 16. летња школа урбанизма  – Међународни научно-стручни скуп – БУДУЋНОСТ ГРАДОВА И УРБАНИЗМА.

У околностима актуелне Ковид-19 пандемије у свету и Републици Србији, Међународном научно-стручном скупу је присуствовало мање полазника него што је било протеклих година.

Због овако незавидне опште ситуације учешће више од 90 полазника у излагањима и пратећим програмима овогодишње школе се може сматрати успехом.

Тематска област I „Град и урбанизам у контексту светских перспектива и глобалних токова“ имала је највише излагања, којима су покривене актуелне теме у урбанизму. Наглашен је значај препознавања нових поља и полова развоја града у будућности, али и ограничења проистеклих тренутних условљености, попут урбаног опадања. Изложене су и иновативне теме, попут проширене и виртуелне стварности у урбанизму или уређеногпланирања урбане мобилности. Са друге стране, размотрене су увек важне теме попут отворених јавних простора, браунфилда, просторног развоја туризма или одрживог становања. Укупни закључак је да се мора даље радити на повезивању података и деловања различитих струка у циљуразвоја и уређења градског простора.

У оквиру излагања по теми II „Утицај управљачког система на уређење градских простора и развој урбанизма као дисциплине“ приказана је једна тема, везана за изазове спровођења планских и пројектних решења и односа струке и улагача у простор. Закључено је да развој законског, стратешког и планског оквира није једини начин побољшања управљања градским простором, већ је неопходно истовремено ојачати положаја стручњака кроз њихову међусобну сарадњу и разумевање.

У оквиру III теме “Инвестиционе мапе и тржиште непокретности у време ванредног стања“ изложена су три рада која покривају задату тематику. Из тих реферата и дискусије се види да је последњих година Републички геодетски завод Републике Србије постигао добре резултате увођењем дигитализације у пословне процесе институције, чиме се обезбеђује одрживост и конкурентност институције на глобалном нивоу. Превођењем геопросторних података у дигитални облик пребацује се фокус на паметно окружење и људске ресурсе. Тиме се утиче на формирање боље организационе и пословне климе. Из дискусије се могло закључити да је у Републичком геодетском заводу покренут развој и имплементација пројеката и подстицај за унапређење циљева и потциљева:

  • Успостављање дигиталне платформе инвестиционих локација;
  • Остваривање е-простора кроз реформу просторних планова;
  • Успостављање јединственог регистра инвестиционих локација;
  • Стандардизација сета података везаних за једну инвестициону локацију;
  • Подизање капацитета људских ресурса у оквиру РГЗ-а и јединица локалних самоуправа;
  • Унапређење модела праћења података непокретности кроз Регистар цена непокретности;
  • Унапређење модела праћења евидентираног броја промета пословно-стамбеног комплекса.

Урбанистички завод Београда је такође дао допринис научно-стручном скупу са три рада.

У оквиру II теме – Утицај управљачког ситема на уређење градских простора и развој урбанизма као дисциплине, архитекте др Јасмина Ђокић и Ана Граовац су учествовале са радом под насловом „Једно питање за урбанисте: шта је јавни интерес у урбанистичком планирању“ и арх. Јелена Ђерић, са радом „Улога конкурса у урбанистичком планирању – инструмент за добијање решења, формалност или препрека“.

Мр Аница Теофиловић, дипл.инж.пејз.арх. је  у оквиру IV теме: Практичне и теоријске реакције у српском граду и урбанизму на глобалне климатске промене и недостатак одговарајућих коректива у градској пракси учествовала са радом под насловом „Еколошке мере смањења утицаја климатских промена на град дефинисане у Плану генералне регулације система зелених површина Београда“.

У прилогу се налази Зборник радова Међународног научно-стручног скупа 16. Летња школа урбанизма – БУДУЋНОСТ ГРАДОВА И УРБАНИЗМА.

ИЗЛОЖБА КОНКУРСНИХ РАДОВА ЗА ИДЕЈНО РЕШЕЊЕ НОВЕ ЗГРАДЕ АНСАМБЛА НАРОДНИХ ИГАРА И ПЕСАМА СРБИЈЕ „КОЛО“ У УРБАНИСТИЧКОМ ЗАВОДУ БЕОГРАДА, ЈУП

У периоду од 02.  до 11. септембра 2020. године, у Урбанистичком заводу Београда ЈУП, у сали у приземљу, одржаће  се  изложба конкурсних радова за идејно решење нове зграде ансамбла народних игара и песама Србије „Коло“.  Према Нацрту планског решења Изменe и допунe плана детаљне регулације просторне целине Косанчићев венац за део блока између улица: Карађорђева, Велике степенице и Косанчићев венац, градска општина Стари град, планиран је објекат културе у Карађорђевој улици број 13 у Београду.

Изложба ће бити отворена радним данима од 10 до 19 часова и суботом од 10 до 19 часова.

Дискусија о радовима одржаће се 10. септембра 2020. у 17 часова.

Сећање

Архитекте, професор Спасоје Паја Крунић, професор Бранислав Миленковић, и Бранко Бојовић напустили су нас у размаку од само десет дана овог пролећа 2020.године. Ова тројица изузетних људи и стручњака су оставили дубок траг у култури, науци, архитектури и урбанизму. Извесно различити по својим уверењима али обједињени у немерљивом професионалном и стваралачком доприносу не само у Београду, већ и широм региона.

Арх. проф. Спасоје Крунић

У Београду је 5. маја 2020. године у 81. години преминуо Спасоје Паја Крунић, редовни професор Архитектонског факултета у пензији, редовни члан Академије инжењерских наука, председник Градске владе Београда (1997-2000), потпредседник прелазне Владе Србије (2000-2001), посланик у скупштинама Србије (1997-2000) и СР Југославије (2000-2004), председник Политичког савета и члан Председништва Српског покрета обнове.
У периоду од 03.09.2008. до 09.11.2012.године Спасоје Крунић је био председник Управног одбора Урбанистичког завода Београда ЈУП.
Архитекта Спасоје Крунић је рођен 1939. године у Никшићу. Основну и средњу школу завршио је у Београду, а дипломирао је на Архитектонском факултету Београдског универзитета, на којем је касније постао предавач и шеф Катедре за архитектонско и урбанистичко пројектовање.
Пројектовао је више од 50 објеката и здања, међу којима се издвајају Спомен-парк у Краљеву, Командно-оперативни центар МУП-а у Београду, Прихвалитиште за странце у Падинској скели, палата Зора на углу Макензијеве и Кнегиње Зорке у Београду, пословни објекат у Кнез Михаиловој 30 и мотел Корал код Ариља.
Крунићево дело је приказано у већем броју књига, лексикографским публикацијама и стручној, недељној и дневној периодици. Крунић је једини аутор из Србије коме су приказана дела Меморијални центар „Равна гора” и Палата „Зора” у: The Phaidon Atlas of Contemporary World Architecture, Phaidon, London – 2003. (за период 1998–2003) и 2008. (за период 2000–2008).
Значајан допринос професор Крунић је оставио и у вишедеценијском раду на истраживању нових конструкција, превасходно монтажних префабрикованих система за градњу на трусним и другим подручјима, односно за људе скромнијих прихода – иноватор је и проналазач четири система у челику и дрвету: 1) Систем Крунић 81 – конструктивни елементи за формирање приземних и вишеспратних зграда (П-1645/81), 1981; 2) Систем Крунић 82 – префабриковане квадратне плоче међуспратне таванице (П-1961/82), 1982 (оба: Југословенски патентни завод); 3) Систем Крунић 84 – за градњу на трусним и другим подручјима, 1984; 4) Систем Крунић 87– од шперплоча за мање објекте различите намене, 1987; 5) Склониште – конструктивни систем од елемената у облику кришкасте полулопте од полиестера („пластеник”), 1987.године. Са М. Перовићем аутор је монографије „Никола Добровић: Есеји, пројекти, критике” (1998). Уредник је књиге „Српска архитектура XX века” (2006) и књиге „Средњовековни манастири и цркве Србије” (2006).
Излагао је самостално и на колективним изложбама (1963–2015), избор: Галерија младих, Нови Сад 1963; Салон архитектуре у Београду (више пута); Бијенале архитектуре у Венецији (2003. и 2014.); Самосталне изложбе у Варшави (2004) и Познању (2005); Српска архитектура XX века, Париз 2006; „Паралеле и контрасти – Српска архитектура 1980 – 2005”, МПУ, Београд 2007; Самостална изложба „Нова поетика форме”, Централни Дом архитеката, Москва 2007; Портрети архитеката (УЛУПУДС), Београд 2010; Самостална изложба цртежа „Увећање”, Галерија ОЗОН, Београд 2011; „Мапирање идентитета – Архитектура Београда 1919–2015”, МПУ, Београд 2015; „Serbia: The city as a regional context for Architecture“, Exibition center of the Vienna I.G. AG, Vienna 2015, као и у Новом Саду (1963), Волгограду (1982), Милану (1991), Москви (1998), Берлину (2003), Прагу (2007), Ужицу (2014), Ваљеву (2015) и др.
Добитник је преко педесет награда на домаћим и међународним анонимним конкурсима (1963–2010), као и великог броја друштвених и стручних признања за стваралаштво (1964–2015), од којих се издвајају: Орден светог Саве другог степена, Српска православна црква (2015), Добровићева награда, Асоцијација српских архитеката, АСА (2013), Повеља за животно дело у архитектури Србије, АСА (2011), Награда за животно дело, УЛУПУДС (2011), Велика награда Савеза архитеката Србије за животно дело (1998), Борбина награда за архитектуру (1995. и 2000.), Велика награда Србије за примењену уметност и дизајн (1991), Октобарска награда града Београда (1984), Студентска награда „Рата Богојевић”, АФ (1964) и друге.
Монографија „Спасоје Крунић: Просторне метафоре” (2017) је најсвеобухватнији приказ животног и професионалног опуса професора Крунића.
Спасоје Крунић је сахрањен у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу.

Арх. проф. Бранислав Миленковић,

нас је напустио 30. априла 2020. године, један од најомиљенијих предавача студентима који су се школовали на Архитектонском факултету у Београду.
Архитекта Бранислав Миленковић рођен је 1926. године у Београду. У Другом светском рату, након завршене гимназије регрутован је за Сремски фронт, где је упознао двојицу колега, који ће му највећи део живота бити нераздвојни пријатељи – архитекте Милана Палишашког и Богдана Богдановића.
Током студирања ради у пројектном бироу „Стадион“, код архитекте Михаила Јанковића, где учествује у пројектовању Стадиона ЈНА. Након завршеног факултета (1946-51.), запошљава се у предузећу „Урбан пројект“, где ради до 1957. године. Од 1957. године постаје асистент на Архитектонском факултету, код професора Мате Бајлона. Године 1968. постаје ванредни професор, а 1977. године докторира на матичном факултету са темом „Студија програмских начела архитектуре и њен однос према другим пољима у науци о простору“. Држао је уводне предмете, на којима су се студенти први пут упознавали са архитектонском материјом, па су многи који су дипломирали до почетка 90-их година више пута наглашавали да пројектовање не би савладали без мудрих поука и готово родитељских савета професора Миленковића.
Неки од предмета које је предавао професор Миленковић били су Архитектонска анализа и елементи пројектовања, док је на постдипломским студијама држао предмете: Теорија простора и Наука о простору. Издао је и неколико уџбеника, од којих су најзначајнији: „Увод у архитектонску анализу“ и „Елементи за дефинисање пројектног задатка“. Током пензије, објавио је и кратка издања у облику хроника, у којима се присећао својих професора, „Учитељи“ (2011) и дешавања на архитектонској сцени након Другог светског рата „Дубровник“ (2014).
Поред веома успешног теоријско-педагошког рада, архитекта Миленковић бавио се и пројектовањем. Од реализованих објеката издвајају се: Аеролошка опсерваторија у Београду (1954-56), Зграда социјалног осигурања у Пријепољу (1954-57), Студентски домови у Нишу (1954-58), Средња техничка школа у Подгорици (1959-60), Студентски дом „Патрис Лумумба“ у Београду (1961, са арх. Ђорђем Петровићем), Одмаралиште „Железаре Никшић“ у Бечићима (1961-62), Насеље „Петлово брдо“ у Београду (1966), Основна школа, вртић са јаслицама и тржни центар у насељу „Петлово брдо“ (1967-70, са арх. Јелисаветом Миленковић), две пословне зграде на Теразијама (Теразије 3 и Коларчева 7, 1972-76, са архитектама Бранком Алексићем и Јелисаветом Миленковић), неколико зграда банака и робних кућа (Бијељина и Брчко, 1975, са арх. Јелисаветом Миленковић) као и неколико хотела широм Југославије од којих се издваја хотел „Минерва“ у Подгори.
Поред педагошких и пројектантских активности, архитекта Миленковић се пасионирано бавио цртањем и сликањем.

Арх. Бранко Бојовић,

преминуо је 9. маја 2020. године у Београду. Био је врсни урбаниста и темељни критичар архитектонско-урбанистичких подухвата у Београду и ширем региону.
Рођен је 1940. године у Београду. По заврштку студија на Архитектонском факултету у Београду (1959-1963) запослио се у Служби за урбанистичка и комунално-стамбена питања и Југословенском институту за урбанизам и становање. Након ових послова бива ангажован као саветник у Институту за архитектуру и урбанизам Србије (1986-1989). У периоду од 1989-1994. године постаје председник Градске комисије за урбанизам, члан извршног савета и извршног одбора Скупштине града Београда, након чега се враћа ангажману у Институту за архитектуру и урбанизам Србије.
Током више од пола века дуге каријере, бавио се урбанистичким и просторним планирањем, као аутор око 70 планова. Био је руководилац израде Генералних урбанистичких планова Пожаревца, Бара, Сокобање, Шапца и других мањих градова широм бивше Југославије.
Научно-теоријска црта архитекте Бојовића такође је била изузетно наглашена. Аутор је или коаутор око 35 студија, преко стотину чланака у стручној литературе и периодици, као и око 50 реферата на научним стручним скуповима регионалног и домаћег карактера.
Његовом заслугом часопис Изградња, чије је био дугогодишњи главни уредник, постао је научно гласило високог реномеа у којем су своја истраживања публиковале архитекте и урбанисти, грађевински, шумарски и машински инжењери, просторни планери и сви други чије деловање је било везано за грађевинско-архитектонску струку.
Велико стручно искуство, широко образовање, моћ респектабилне опсервације и снажна реторичка способност архитекте Бранка Бојовића, утицали су на доношење одлука како на нивоу града Београда тако и на нивоу локалних самоуправа у процесу развоја пројеката, од иницирања, преко планирања и пројектовања, до реализације.Речи архитекте Бојовића, често су могле да се чују у медијима а имале су посебну тежину, најчешће путем полемике и критике око одређених појава у архитектонско-урбанистичком свету у којем се снажно преплићу политика и струка.
Био је председник Друштва урбаниста Београда, почасни грађанин Сокобање и носилац преко двадесет различитих друштвених признања.

Шта је све планирано у Линијском парку од Бетон хале до Панчевачког моста

Портал е-Капија објавио је чланак о једном од најатрактивнијих планова који се ради на подручју града Београда,  са називом  „Ресторани, фонтане, акустичка игралишта и платои у центру Београда – Шта је све планирано у Линијском парку од Бетон хале до Панчевачког моста“.

Елаборат за израду Плана детаљне регулације Линијског парка стављен на рани јавни увид, а како је главни градски урбаниста Марко Стојчић раније најавио за еКапију, очекује се да до краја лета буде израђен и ПДР и пројекат спреман за наредну фазу, односно да се крене са пројектом за извођење и изградњу појединих делова. Према његовим речима изградња комплетног Линијског парка могла би да буде завршена за три године.

Фото: Београд.рс/ План детаљне регулације Линијског парка

Опширније: https://www.ekapija.com/news/2877596/restorani-fontane-akusticka-igralista-i-platoi-u-centru-beograda-sta-je-sve

ИЗГРАДЊОМ МЕТРОА КА ОДРЖИВОЈ САОБРАЋАЈНОЈ ИНФРАСТРУКТУРИ

Град Београд и Урбанистички завод Београда тренутно раде на Плану генералне регулације шинских система у Београду са елементима детаљне разраде за прву фазу прве линије метро система, где је већ завршен рани јавни увид, као и на плану детаљне регулације Макишког поља, где ће почети изградња метроа.

Градоначелник проф. др Зоран Радојичић присуствовао је у уторак, 12.05.2020.године, потписивању Споразума о донацији у вези са реализацијом и финансирањем пројекта београдског метроа између Владе Србије и Владе Француске.

Споразум су у Влади Републике Србије потписали потпредседница Владе и министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Зорана Михајловић, министарка за европске интеграције Јадранка Јоксимовић и амбасадор Француске у Србији Жан-Луј Фалкони.

Градоначелник Радојичић је истакао да је метро један од најважнијих градских пројеката о коме се говорило деценијама уназад:

– Метро је важан, пре свега за грађане Београда, зато што ће поправити квалитет транспорта, а према проценама њиме ће се превозити 30 одсто Београђана. У овом тренутку, када имамо ситуацију са епидемијом, постаје још јасније колико је важно да се унапреди транспортни систем великих градова попут Београда. Најважније је то што ће Београђани на овај начин имати бољи квалитет живота – рекао је Радојичић.

С друге стране, према речима заменика градоначелника Београда Горана Весића, Град Београд тренутно ради на Плану генералне регулације шинских система у Београду са елементима детаљне разраде за прву фазу прве линије метро система, где је већ завршен рани јавни увид, као и на плану детаљне регулације Макишког поља, где ће почети изградња метроа. Ови плански документи представљају основ за издавање грађевинских дозвола за изградњу метроа.

Tоком ове године Град Београд је урадио геолошке подлоге за потребе плана генералне регулације шинских система у Београду са елементима разраде за прву фазу прве линије метроа, изабран је консултант за техничку и саветодавну помоћ током израде пројектно-техничке документације за пројекат београдског метроа, а ради се и геотехнички елаборат за пројекат прве фазе прве линије београдског метроа.

Прошле године, француска компанија „Ежис”, према уговору са Градом Београдом, завршила је Генерални пројекат и Претходну студију оправданости за метро линије 1 и 2 у Београду и сада настављају посао, додао је и да су овим пројектом усвојене трасе „линије 1”, која ће повезати Железник и Миријево, дужине 21,3 километра, са 23 станице, и „линије 2”, која ће повезати Железничку станицу „Земун” и Миријево, дужине 19,2 километра, са 20 станица.

Више на сајту Скупштине града Београда:

https://www.beograd.rs/lat/beoinfo/1772966-gradonacelnik-radojicic-izgradnja-metroa-od-kapitalne-vaznosti-za-beograd-i-srbiju/

https://www.beograd.rs/lat/beoinfo/1772951-vesic-danas-krece-izrada-idejnog-projekta-za-metro-sledeci-korak-je-gradjevinska-dozvola/