Зелена престоница Европе 2022.

Градоначелник Београда проф. др Зоран Радојичић најављује кандидатуру Београда за „Зелену престоницу Европе” 2022. године.

У светлу расправе Предлога плана генералне регулације система зелених површина града Београда на седници Скупштине Града Београда, која је заказана за 29. август 2019. године, градоначелник Београда проф. др Зоран Радојичић најавио је кандидатуру Београда за „Зелену престоницу Европе” 2022. године. Реч је о конкурсу који расписује ЕУ. Само кандидовање је велики корак, јер подразумева оцену тренутног стања и постављање јасних критеријума за унапређење у свакој од 12 области. Неке од њих су ублажавање климатских промена, адаптације на те промене, одржива урбана мобилност, одржива намена земљишта, природа и биодиверзитет, квалитет ваздуха, ниво буке, третирање смећа, итд.

Градоначелник је подсетио да је у овом тренутку око 15 проценaта територије града покривено зеленим површинама и да је план да их до 2025. године буде укупно 25 процената.

Прочитајте више на http://www.beograd.rs/cir/beoinfo/1763809-gradonacelnik-radojicic-posumljavanjem-i-ocuvanjem-prirodnih-dobara-do-zelene-prestonice-evrope/

Планери Урбанистичког завода у Београдској хроници

Марија Миловановић, координатор сектора за регулационо планирање и Јелена Јовић, главни урбаниста планер групе, објашњавају улогу и значај јавног увида при изради урбанистичких планова.

СТРАТЕШКИ ЗНАЧАЈ ПРОЈЕКТА БЕОГРАДСКОГ МЕТРОА ЗА СРБИЈУ

У Палати „Србија”, 15.07.2019.године, потписана је Изјава о намерама о пројекту београдског метроа између Владе Републике Француске, Владе Републике Србије и Града Београда.

Имајући у виду стратешки значај пројекта београдског метроа за Србију, потписници Изјаве о намерама изразили су жељу да наставе заједничке активности на финансијском и техничком плану.

Опширније у интервју градоначелника Београда проф. др Зорана Радојичића: http://www.beograd.rs/cir/beoinfo/1762807-radojicic-projekat-metroa-od-interesa-za-celu-srbiju-znacaj-prepoznaju-i-partneri-iz-francuske_2/

Грађани одлучују о судбини Старог савског моста и наследнику „Стакленца”

За три градска пројекта следећег месеца биће организоване три анкете.

Према речима архитекте Марка Стојчића, градског урбанисте, о судбини Старог савског моста, локацији на Тргу републике коју заузима тржни центар „Стакленац” и садржајима који ће оплеменити будући линеарни парк изјашњаваће се грађани и њихове жеље неће бити игнорисане. Гласање ће бити спроведено или на порталу града или на наменски направљеној страници на Фејсбуку, а учесници анкете осим питања имаће и графички приказ и оријентациону вредност сваког пројекта.

Чланак посвећен овој теми објављен је 15.07.2019. године на сајту дневног листа Политика: http://www.politika.rs/scc/clanak/433704/Beogradani-odlucuju-o-sudbini-Starog-savskog-mosta-i-nasledniku-Staklenca

Студенти из Ротердама и Београда у Урбанистичком заводу Београда

У оквиру радионице Resilient Cities гости Урбанистичког завода Београда били су студенти из Ротердама и Београдa.

Полазећи од премисе „Отпорности града“, односно града који је спреман да апсорбује и опорави се од било каквог шока или стреса док одржава своје основне функције, структуре и идентитет, као и да се прилагођава и напредује суочавајући се са сталним променама, студентима Архитектонског факултета из Београда и Факултета за грађену средину из Ротердама презентовани су пројекат Зелена регулатива Београда (четири фазе) и Студија београдског приобаља.

Презентације су одржале и разговор са студентима водиле: мр Аница Теофиловић, дипл.пејз.арх., мастер арх. Марија Косовић и мастер арх. Андреа Ђорђевић.

Признање VIII Међународног Салона пејзажне архитектуре

Плакета VIII Међународног Салона пејзажне архитектуре 2019. године у категорији „ПЛАНОВИ“, додељена је стручном тиму Урбанистичког завода Београда за рад ПЛАН ГЕНЕРАЛНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ СИСТЕМА ЗЕЛЕНИХ ПОВРШИНА БЕОГРАДА.

Удружење пејзажних архитеката Србије, као водећа струковна организација већ дуже од једне и по деценије, предано и са изузетним ентузијазмом организује бијенални Салон пејзажне архитектуре. Све досадашње стручне смотре представљају трагање за квалитетним решењима, афирмишући струку и потврђујући позицију пејзажног архитекте као стручњака широког спектра делатности.

На овогодишњем VIII Међународном салону пејзажне архитектуре, који је такмичарског карактера, у конкуренцији 72 рада из 17 земаља, међународни Жири доделио је у категорији „Планови“, признање за рад ПЛАН ГЕНЕРАЛНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ СИСТЕМА ЗЕЛЕНИХ ПОВРШИНА БЕОГРАДА. Све честитке нашим колегеницама и радном тиму на добијеном признању.

Међународни научно-стручни скуп: 15. Летња школа урбанизма – Сомбор 2019.

Овогодишња 15. Летња школа урбанизма одржана је у Сомбору од 30. маја до 1. јуна 2019. године, у организацији Удружења урбаниста Србије, Републичког геодетског завода и града Сомбора као домаћина.

Скупу је присуствовало преко 190 урбаниста из Србије и региона (Босне и Херцеговине, Хрватске и Македоније) и на њему су презентована и дискутована 32 рада у оквиру три тематске целине:

  1. УРБАНИСТИЧКО ПЛАНИРАЊЕ У НОВОМ ЗАКОНУ: ОБЈАШЊЕЊА, ИСКУСТВА И ЖЕЉЕ;
  2. АНАЛИЗА ПРИМЕНЕ НОВОГ ЗАКОНА О ПОСТУПКУ УПИСА У КАТАСТАР НЕПОКРЕТНОСТИ, НАЦИОНАЛНА ИНФРАСТРУКТУРА ГЕОПРОСТОРНИХ ПОДАТАКА – ГЕОСРБИЈА, НОВИ САДРЖАЈИ РГЗ-ОЗАКОЊЕЊЕ БЕСПРАВНО ИЗГРАЂЕНИХ ОБЈЕКАТА; И
  3. БУДУЋНОСТ ЈЕ ПРЕД НАМА! КАКВА ЈЕ?

Осим да повеже људе из бранше и омогући размену искустава у циљу унапређења праксе, један од основних циљева скупа је и критичка анализа законског оквира урбанистичке делатности, односно истраживање трендова и могућности које дефинишу најновије измене Закона. У том циљу, у оквиру рада „Аргументи за генерални урбанистички план нове генерације“ др Жаклине Глигоријевић и Ане Граовац, законски основ за израду генералног урбанистичког плана доведен је у везу са улогом и значајем који ГУП традиционално има као најважнији градски стратешки плански документ, који је кроз историју осликавао не само дугорочне тежње града у домену урбаног развоја, већ и значај урбанистичког планирања за градску управу.

У прилогу „Аргументи за генерални урбанистички план нове генерације“.

Јавна презентација Плана одрживе урбане мобилности Београда

Главни урбaнистa Марко Стојчић oдржaће трибину нa тeму „Плaна oдрживe урбaнe мoбилнoсти Бeoгрaдa (ПОУМ)”, у oквиру кoje ћe грaђaнимa прeдстaвити рaдиoницу у шест тaчaкa. Дoгaђaj je зaкaзaн зa 5. јун у 18 часова у сaли Скупштинe Грaдa Бeoгрaдa, Tрг Никoлe Пaшићa 6.
Стојчић ће прецизирати шта је план одрживе урбане мобилниости, указати на постојеће стање, проблеме и потенцијале, те презентовати сценарије развоја града, циљеве и визије.
Како је тим поводом наглашено, ПОУМ има више користи за Београд. Основни циљеви су подизање квалитета живота смањењем негативних утицаја саобраћаја на животну средину, унапређивање саобраћајне мреже и побољшање услуга јавног градског превоза, успостављање добрих веза између различиих видова саобраћаја, доступност и приступачност за већи број грађана, као и промовисање немоторизованих видова саобраћаја. Такође, указаће се и на важност унапређивања планских докумената, препознавања проблема и успостављања сталне интеракције и сарадње релевантних локалних, националних и регионалних актера.
Позивају се грађани дa присуствуjу дoгaђajу и инфoрмишу сe нa oву тeму.
http://www.beograd.rs/cir/beoinfo/1761122-prezentacija-plana-odrzive-urbane-mobilnosti-beograda_2/

VIII Међународни Салон пејзажне архитектуре 2019.

Међународни Салон пејзажне архитектуре ће се одржати у периоду 5.06.2019 – 28.06.2019. године. Салон је такмичарског карактера и подразумева доделу признања најбољим радовима. Међународни Жири оцењује селектоване радове и најбоље оцењеним радовима може доделити следећа признања Салона:

    • Велику награду салона „GRAND PRIX“, која се додељује свеукупно најбољем раду који то завређује по свом значају и квалитету, и то из категорија: Реализовани пројекти, Планови или Студије и истраживања и
    • Признања (плакете) које се додељују по категоријама радова: РЕАЛИЗОВАНИ ПРОЈЕКТИ, ПРОЈЕКТИ (нереализовани), ПЛАНОВИ, СТУДИЈЕ И ИСТРАЖИВАЊА, ПУБЛИКАЦИЈЕ, МУЛТИМЕДИЈАЛНИ РАДОВИ,СТУДЕНТСКИ РАДОВИ.

На VIII Међународном Салону пејзажне архитектуре биће приказана 72 рада из различитих категорија. Осим из Србије (34 рада), биће изложени радови су из још 17 земаља: Словеније (5), Хрватске (5), Грчке (4), Кине (4), Румуније (2), Индије (2), Црне Горе (2), Турске (2), Украјине (2), Пољске (2), Боливије (2), Уједињених арапских емирата (1), Босне и Херцеговине (1), Шпаније (1), Италије (1), Белгије (1) и Бразила (1).
Током трајања изложбе Салона, у Галерији науке и технике САНУ, предвиђено је неколико пратећих догађаја, односно предавања и презентација, као и један округли сто.
Детаљнији програм догађаја овогодишњег Салона пејзажне архитектуре је у посебном документу.
http://www.upa.org.rs/wp-content/uploads/2019/06/Program-8-SPA-2019-srp-ciril.pdf

10. ЈУБИЛАРНИ МИКСЕР ФЕСТИВАЛ

Једна од главних локација десетог Миксер фестивала био је Музеј науке и технике у Скендербеговој улици где је, далеке 1893. године, пуштена у рад прва електрична централа у Београду за јавну расвету и трамваје. Ова зграда снажно симболише програмски концепт посвећен иновацијама које унапређују квалитет живота свих грађана. Илустративно, да смо у Лондону, звала би се „Tate Modern“ галерија.
Фестивал се одвијао у виду панел дискусија где су учесници могли у свом домену да осветле своје аспекте, изнесу аргументе и да допринесу поновној употреби урбаног наслеђа и цикличном развоју, савременом друштву, граду, заштити, култуном идентитету, економији и животној средини и изнад свега да покажу како сваки појединац у свом домену може да допринесе циркуларној економији и промоцији националних и локалних вредности.
На панелу о Циркуларној економији и индустријском наслеђу учествовали су:

  • Рифат Куленовић, директор Музеја науке и технике, Београд,
  • Синиша Жарин, директор фирме Мануал и Музеја заборављених уметности, Нови Сад,
  • Јелена Ђерић и Весна Теофиловић, архитекте Урбанистичког завода Београда,
  • Драгана Корица, Савет зелене градње, и
  • модератор др Жаклина Нина Глигоријевић, консултанткиња, Контура, Београд.

Искуства у свакодневном раду учесника панела имала су за циљ синергијско уклапање у актуелне стратегије одрживог, циркуларног планирања, економије и развоја. Потврдила се чињеница да је индустријско наслеђе ресурс а урбана рециклажа потреба. Са такавим приступом, могуће је стварање иницијатива, различитих пројеката, конференција, научних радова и стратегија које би се квалитетом неумитно препознавале у савременим светским и локалним пројектима.
Наше колегинице су представиле своја искуства и проблематику рада на студијама и плановима који су као циљ имали трансформацију и савремену афирмацију старих индустријских комплекса, попут комплекса Шећеране, електране „Снага и светлост“, објекта Бетон хале.