Магазин ИНФО 39/40

ПЛАН ГЕНЕРАЛНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ БЕОГРАДА (ЦЕЛИНЕ 1-19)

Студија капацитета и типологије изградње на простору леве обале Саве / AНАЛИЗА ВАРИЈАНТНИХ РЕШЕЊА ТУНЕЛСКЕ ВЕЗЕ САВСКЕ И ДУНАВСКЕ ПАДИНЕ / ПДР за изградњу фекалног колектора од Хитне помоћи до улице Ванизелосове, градске општине Савски венац, Врачар и Палилула / ПДР за изградњу ванградског топловода од ТЕ-ТО „Никола Тесла” у Обреновцу до ТО „Нови Београд”, градске општине Обреновац, Сурчин и Нови Београд / FORUM URBANUM 2016 / SUSRETI PLANERA 2016 / Салон урбанизма 2016 / Награде ИНЖЕЊЕРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ ЗА ИЗУЗЕТНО ДОСТИГНУЋЕ У СТРУЦИ / Усвојени планови у 2016.

Штампу магазина ИНФО 39/40 финансијски је помогла
Инжењерска комора Србије

 

 

Година XIII – број 39/40.
јан 2016 – дец 2016.
ISSN 1451-5393

Издаје:
Јавно урбанистичко предузеће
Урбанистички завод Београда
Палмотићева 30
Телефон редакције: 3331-502
www.urbel.com

За издавача:
в.д. директора мр Весна Тахов

Уредник:
Марија Лалошевић

Редакција:
мр Александар Вучићевић
Зорица Косовић
др Наташа Даниловић Христић
др Зоран Жегарац
Сања Ђорђевић
Милица Јоксић
Предраг Крстић
Александра Везмар

Дизајн, техничко уређење и припрема за штампу:
Радош Вуковић

Коректура:
Миља Вуковић

Штампа:
Print-Promet,
Краљево

Тираж:
500

Периодика:
Годишње

Сарадници у овом броју:
Сања Ђорђевић, Ана Граовац, Предраг Крстић, Марија Миловановић, Надежда Ковачевић, Војислав Милић, др Зоран Жегарац, Иван Милетић, Јован Урошевић, др Наташа Даниловић Христић, др Жаклина Глигоријевић, Ивана Лазин, мр Александар Вучићевић, Милица Јоксић, Марија Лалошевић, Реља Иванић

Насловна страна:
Урбанистички завод Београда
Фото: Реља Иванић
Фотографија је део поставке која је приказана у оквиру изложбе „Београдски Брутализам“, одржане у галерији „Колектив“ априла 2016. године.

БЕОГРАД У МАПАМА И ПЛАНОВИМА ОД XVIII ДО XXI ВЕКА

Кроз карте и планове могуће је пратити како су генерације наших претходника доживљавале и осмишљавале живот око ушћа двеју река. Ради потпунијег разумевања градитељских одлука неопходно је, да поновимо, уважити културно – историјске околности. У уверењу да ће такав прилог следити Урбанистички завод се одлучио на овај први корак верујући да ће ова публикација помоћи данашњим Београђанима да се лепше представе свету као и да боље разумеју себе.

Поједине стране ове публикације можете погледати овде
Део 1 (pdf, 1.7 MB)
Део 2  (pdf, 1.3 MB)

Публикација је штампана у ограниченом тиражу и није у слободној продаји.
Уколико сте заинтересовани, комплетну публикацију можете погледати у нашој библиотеци.

Старо београдско сајмиште као старо језгро Новог Београда

Мултимедијални пројекат
поводом 60 година Урбанистичког завода Београда (1948-2008)

Овај пројекат је један у низу од планираних током јубиларне 2008. године.

У оквиру Салона архитектуре 2008. Урбанистич­ки завод Београда и Друштво урбаниста Београда (ДУБ) су приредили тематску изложбу о Ста­ром београдском сајмишту. Изложба је концептуални наставак рада на изложби која је реализована и постављена, прошле, 2007. године у оквиру манифестације “Дани европске баштине” у главном холу Урбанистичкког завода Београда и репрезентовала је културну баштину Београда. Због саме теме, изложба је имала запажен успех, па је ово наставак промовисања идеје о важности и значају теме, као и упознавања шире јавности о историјату и могућностима које ова локација пружа.

Програмом, који се одвијао током трајања изложбе, осим радионица конципиран је и разговор о могућностима развоја зоне Старог бео- градског сајмишта. Модератор разговора је била проф.др Ружица Богдановић, а у разговору су учествовали стручњаци различитх профила, који долазе из различитих институција. Представљен је концепт изложбе, као и реализација радионица током њеног трајања.

Са циљем промовисања идеје међу младима, студенти различитих факултета укључени су у реализацију, то је учињено Програмом радионица у оквиру изложбе, а њихов рад и допринос презентиран је, како на изложби, тако ће и презентација током одвијања радионица бити забележена у публикацији која је припремљена и излази из штампе након затварања изложбе. О значају едукације није потребно посебно говорити, нарочито у време када методолошки приступ концепту одрживог развоја као кључан и важан став препознаје едукацију како актера у процесу рада на доношењу одлука, тако и шире јавности, односно корисника.

Одржане су радионица студената архитектуре, са визијом могућег на овом простору, радионица фотографије, записи са терена која нам пре­дочава стање локације, радионица сценографије, која је представила омаж представи изводеној у атељеу сликара Миће Поповицћа на Старом сајмисту 1956. а последња радионица – перформанс за затварање изложбе су фрагменти поменуте представе “Чекајући Годоа” студента режије и глуме.

Безбеднија места

Систем планирања и превенције криминала

Наслов оргинала:

-Safer Places –The Planning System and Crime Prevention-
Office of the Deputy Prime Minister
Eland House
Bressenden Place
London SW1E 5DU
www.odpm.gov.uk 

Home Office
50 Queen Anne`s Gate
London SW1H 9AT
www.homeoffice.gov.uk

Чињеница је да се превентива криминала и насиља може спровести кроз елементе урбанистичког планирања и пројектовања, што је и апсо­лутни тренд у развијеним земљама света. Пове­ћање сигурности и мобилности корисника јавних простора, свакако је императив савр­меног друштва. Овом приликом смо се одлу­чили за презен­товање искустава Велике Британије, земље која је у теоријском, законодавном и практичном делу ове теме доста постигла. Сви називи, наводи и позиви на планска и законска документа и стан­дарде односе се на британски систем планирања, али лако се могу наћи па­ралеле (али и разлике) у односу на систем који ми познајемо. На крају приручника дат је појмовник који детаљно објашњава све коришћене изразе.

Kompletan priručnik
Bezbednija mesta Sistem planiranja i prevencije kriminala

СИГУРНИЈИ ЈАВНИ ПРОСТОР

Студија о безбедности јавних градских простора у Београду

Циљ овог пројекта и истраживања који је његов саставни део је скретање пажње стручне и шире јавности на овај аспект живота у градским целинама. Тиме се отвара могућност за покретање и спровођење низа акција које могу да побољшају и унапреде општу сигурност, безбедност и комфор у коришћењу јавних градских простора, те Београд на тај начин промовишу у земљи, региону и свету.

После базичне процене безбедности простора, сигнализације «црних тачака» у граду, може се наставити са успостављањем мреже безбедних јавних простора, иницирањем и спровођењем пројеката за њихово опремање и реконструкцију, све до предлога награђивања успешних реализација. Циљ је да се низом брзих и једноставних акција унапреди безбедност грађана и посетилаца, а у смислу несумљиве перспективности и популарности српске престонице.

Комплетан приручник