Изградња националног стадиона

Грaдoнaчeлник Бeoгрaдa Синишa Maли, прeдсeдник Скупштинe грaдa Никoлa Никoдиjeвић и прeдсeдник Фудбaлскoг сaвeзa Србиje Слaвишa Кoкeзa сaстaли су сe у Стaрoм двoру сa прeдстaвницимa прojeктaнтскe кућe "Fenwick Iribarren Architects" кoja ћe сe бaвити изрaдoм прojeктa зa изгрaдњу нaциoнaлнoг стaдиoнa.

Наставак вести можете прочитати на сајту града Београда.

 

Интервју са главним градским урбанистом

Интервју са главним градским урбанистом Милутином Фолићем д.и.а. у листу "Телеграф" можете прочитати овде.
 

Изложба: БЕОГРАДСКО САЈМИШТЕ - ПОВРАТАК У БУДУЋНОСТ

Субота, 20. мај 2017. у 16h
Конак кнегиње Љубице, Салон под сводовима
Кнеза Симе Марковића 8



БЕОГРАДСКО САЈМИШТЕ – ПОВРАТАК У БУДУЋНОСТ

Изложба “Београдско Сајмиште – Повратак у будућност” је део већег пројекта Архитектонског факултета Универзитета у Београду и Музеја града Београда, који је покренут на иницијативу Секретаријата за инвестиције града Београда. Пројекат се реализује у оквиру мастер курса “Студио М02У – Пројекат – Партиципативни урбани дизајн” у којем су поред студената, наставника и сарадника са Архитектонског факултета и кустоса из Музеја града Београда узеле учешћа и бројне реномиране институције из јавног, приватног и друштвеног сектора, као и бројни професори и врхунски експерти из земље и иностранства.

Циљ ове изложбе је да се, коришћењем најадекватнијих традиционалних, али и најсавременијих мултимедијалних техника презентације, најширој јавности скрене пажња на карактеристике, значај и вредност како архитектуре Београдског Сајмишта тако и међународних и националних сајамских изложби које су, у оквиру овог простора, биле реализоване у периоду од отварања 1937. године, па до нацистичког бомбардовања Београда 6. априла 1941. године, односно до почетка ИИ светског рата, када је намена овог простора из корена промењена у злогласни концентрацони логор.

На изложби су представљени студентски радови реконструкције појединачних павиљона и развојних фаза укупног комплекса Сајмишта, као и најинтересантнији фрагменти најважнијих сајамских изложби. Изложени материјал је настао као резултат опширних истраживања доступне оригиналне грађе (цртежа, планова, фотографија, филмских записа, новинских чланака, сведочења и сл.) из збирки Музеја града Београда, Историјског архива Београда, Југословенске кинотеке, Етнографског музеја, Музеја аутомобила, као и из приватних збирки и колекција.

У фазама које следе након отварања и током трајања изложбе, коришћењем различитих партиципативних метода и техника, студентски тимови ће уз интердисциплинарну помоћ експерата и најрелевантнијих стејкхолдера, наставити рад у правцу истраживања одрживих развојних могућности овог комплексног урбаног простора, а у циљу формирања понуде адекватног урбаног дизајна за простор Београдског сајмишта, у условима строге споменичке заштите, али и актуелних потреба савременог коришћења.

БЕОГРАДСКО САЈМИШТЕ

Идеја о оснивању београдског сајма која потиче из периода пре Првог светског рата, из различитих разлога, међу којима и немогућности проналажења адекватне локације, реализована је тек 1937. године. Ангажманом Друштва за приређивање сајма и изложби, као удружења привредних организација, и уз помоћ београдске Општине, за простор Сајмишта одређен је терен на левој обали Саве. Тиме је Београд заправо започео своје ширење на територију данашњег Новог Београда.

Предуслов подизању Сајмишта на потпуно неизграђеном терену уз саму реку били су многобројни радови попут исушивања и насипања земљишта, увођења водовода, канализације и струје, као и грађења комплетне саобраћајне инфраструктуре.

Изградњу на Сајмишту Друштво је започело у лето 1936. године, сопственим средствима, донацијама и кредитима. Пројекат Сајмишта и пет југословенских павиљона израдили су архитекти Техничког одељења београдске Општине: Рајко Татић, Ђорђе Лукић и Миливој Тричковић. Поред ових, саграђени су и павиљони Италије, Румуније, Чехословачке, Мађарске, Турске и Немачке, као и велики број приватних павиљона, укупно 42.

Београдско сајмиште започело је са радом у предвиђеном року, септембра 1937. године, отварањем Првог међународног јесењег сајма узорака.

 

 

Услужни центар за урбанистичко-грађевинске послове почео са радом

fiogf49gjkf0d


Услужни центар за урбанистичко-грађевинске послове почео је 15.октобра 2012. године са радом, а налази се у Улици 27. марта 43-45.

На једном месту радним данима од 8 до 19 часова и суботом од 9 до 13 сати, Београђани ће моћи да добију информације о свим поступцима из надлежности Секретаријата за урбанизам и грађевинске послове и градских општина у вези са издавањем аката за изградњу објеката до 800 квадратних метара.

Осим запослених из секретаријата, у центру ће и представници јавних комуналних и јавних предузећа пружати све неопходне податке, али и помагати грађанима да правилно попуне захтеве за издавање техничких услова. Ово је неопходно за касније добијање локацијске дозволе, грађевинске дозволе или решења којим се одобрава извођење радова на објектима до 800 квадратних метара.

Циљ формирања новог услужног центра јесте скраћење процедуре и убразавање поступка издавања аката неопходних за изградњу објеката или извођење радова на објектима до 800 квадрата, за које локацијске дозволе издаје Секретаријат за урбанизам и грађевинске послове или грађевинске дозволе које издају општине.

Бројеви телефона Центра су 3228-548 и 3224-244 (директни) и 3309-304 (локал).

 

Награда Ранко Радовић 2012

fiogf49gjkf0d


УЛУПУДС - Удружење ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Србије, као оснивач, и Архитектонски факултет у Београду, Факултет техничких наука Нови Сад - Департман за архитектуру и урбанизам, Институт за архитектуру и урбанизам Србије, Задужбина Илије Милосављевића Коларца, Урбанистички завод Београда, Потисје Кањижа А.Д., Инжењерска комора Србије, као суоснивачи – објавили су Јавни позив – Конкурс за доделу Награде Ранко Радовић, која је основана са циљем да подстиче, развија и афирмише критичко-теоријску мисао у области архитектуре и архитектонско стваралаштво.

Награда се додељује у три категорије, за:

  • Критичко теоријске текстове
  • Мултимедијалне презантације
  • Реализовано архитектонско дело

 

Више о Конкурсу и Награди погледајте на www.ulupuds.org.rs/nagrada-ranko-radovic.



53. Октобарски салон / најава

fiogf49gjkf0d

од 22. септембра до 4. новембра 2012.



Овогодишњи, 53. по реду Октобарски салон биће одржан од 22. септембра до 4. новембра у бившој згради Геодетског завода у Карађорђевој улици. Слоган манифестације је „Good life/Гуд лајф – физички наративи просторне имагинације”. Кустоси Салона су Бранислав Димитријевић, професор историје и теорије уметности, и Мика Ханула, професор уметничког истраживања на Факултету за уметност и дизајн Универзитета у Гетеборгу.

У овај пројекат укључено је око четрдесет учесника из Финске, Немачке, Шведске, Словачке, Турске, Бугарске, Хрватске, Естоније, Холандије, Велике Британије и Србије.

Покровитељ салона је град Београд, а манифестацију су подржали Министарство културе и информисања РС, као и амбасаде Шведске и Финске у Београду, фондације „FRAME” и „Mondriaan”, Асоцијација „SAHA”, „IASPIS” и Правосудна академија.

Више о Октобарском салону погледајте на www.oktobarskisalon.org

 

Договорена подршка Мадрида пројекту "Београд 2020"

fiogf49gjkf0d


У Градској кући у Мадриду, 1. јуна 2012. презентован је пројекат кандидатуре Београда за Европску престоницу културе 2020. године.

Представници пројекта "Београд 2020" презентовали су пројекат кандидатуре генералној директорки Сектора за планиранје и евалуацију града Мадрида. Препозната је вредност пројекта и истакнут значај јачања сарадње два града. Договорена поршка кандидатури Београда за Европску престоницу културе значајна је јер Град добија 12-ог европског партнера, шпанску престоницу Мадрид, уједно и првог савезника из југозападне Европе.

Сарадња Београда и Мадрида представља велику шансу у домену културне и научне сарадње као и размене искустава у области туризма. Стара и богата култура Иберијског полуострва представља важан оквир и даје велику инспирацију за будућу сарадњу. То отвара велике могућности за даљи развој и истиче значајну међународну улогу Београда.

(преузето са Сајта Београд 2020, Блог / Договорена подршка Мадрида пројекту "Београд 2020", јуна 2012.)



Заштићена природна добра – зелене оазе Београда

fiogf49gjkf0d


Секретаријат за заштиту животне средине и ове године наставља финансирање програма управљања заштићеним природним добрима и подручјима Града. Једанаест програма подразумева управљање и бригу о заштићеним природним подручјима попут Великог ратног острва, Космаја, Авале, Академског и Пионирског парка, Бањичке шуме, као и о споменицима природе, тачније појединачним стаблима, међу којима су најзначајнији храстови лужњаци. Заштићена природна добра простиру се тренутно на око три одсто територије Београда, а настојаће се да се до 2015. прошире на најмање осам процената, што су европски стандарди за урбане зоне.

Пре две године под заштиту су стављени и Арборетум Шумарског факултета и Миљаковачка шума. Арборетум Шумарског факултета представља јединствену, ботанички разноврсну збирку на отвореном простору, која обухвата 242 врсте са 1.841 представником дрвећа и грмља намењеним научно-истраживачком раду и образовању, те поседује карактеристике и вредности природног добра. Миљаковачка, односно Манастирска шума, једно је од малобројних очуваних подручја на територији Београда. Након Другог светског рата, ширење насеља довело је до смањења површине под шумом. Данашње подручје Миљаковачке шуме, као и подручја Топчидера, Кошутњака, Бањичке шуме и других, представља остатак аутохтоних екосистема и предеоних целина, који су у виду полупрстена, од обале Саве до обале Дунава, опкољавале урбано језгро старог Београда. Уз остала природна добра, ово су драгоцене зелене оазе Београда.

(преузето са Беоинфо вести, јуна 2012.)



Коларац - Дебата “Наши градови сутра”

fiogf49gjkf0d
Наши градови сутра
(кликнути за већу слику)