XII Izložba najlepših kalendara

fiogf49gjkf0d

XII Izložba najlepših novogodišnjih kalendara održana je u Novom Sadu od 1. do 15. februara u Muzeju Vojvodine.

Tradicionalna novosadska izložba kalendara svakako je najprestižniji oblik promovisanja i negovanja ovog neosporno, svakodnevno prisutnog instrumenta...


Organizatori izložbe su Muzej Vojvodine i Publicite SDM, agencija za marketing.
Žiri je dodelio prvu, drugu i treću nagradu po kategorijama, razdvajajući profitne i neprofitne organizacije. Nagrada se sastoji od diplome koju dobija firma, odnosno agencija i dizajner. Takođe je žiri dodelio i nekoliko specijalnih nagrada za ideju, fotografiju, temu...

Urbanističkom zavodu grada Beograda dobdeljeno je specijalno priznanje za višelisni zidni kalendar na temu „Od baroknog Beograda do začetka moderne metropole“

Autori koncepta: Dragomir Dik Manojlović i mr Marta Vukotić Lazar Saradnik na izradi: Aleksandra Novaković; Štampa: AMD SYSTEM, Beograd.


Rekli su o novogodišnjem kalendaru:

Sa pojavom novih tehničkih dostignuća u oblasti grafičke štampe odnos prema izgledu kalendara u mnogome se menja. Nova dizajnerska rešenja i iluzionizam modernog slikarstva, primena linearne i zračne perspektive pomoću boja, linija efektima, reprodukovanje detalja, daju nove mogućnosti slike. Estetika kao opšta teorija umetničkog stvaranja i doživljavanja predstavlja mnogostruku angažovanost brojnih autora, unoseći pritom pored tehničkog znanja, puno talenta, subjektivnih psihičkih aktivnosti, što se vidi u njihovim ostvarenjima.
(Darinka Rackov, istoričar umetnosti )



Kalendar, kao jedan od instrumenata računanja vremena neosporno je važna tekovina ljudske civilizacije. Vremenom je prolazio kako matematičku, tako i vizuelnu transformaciju, da bi se danas, između ostalih, nametnuo i kao estetska kategorija. Tu se naravno, vezano za izgled, pojavljuje promotivna svrha, a samim tim, lepota, sadržaj i preglednost kalendara, postaje i oblik nadmetanja. ...
(Radule Bošković, akademski slikar-grafičar)


Rimski izum, kalenda(r), izveden iz naziva tefter u koji su beležena potraživanja od poreskih obveznika moćne imperije, do danas gotovo da nije menjao namenu. Evoluirao je u formi, postao predmetom umetničke obrade, ali i dalje mi se prema njemu ravnamo uglavnom kada treba da izmirimo svoje obaveze i platimo dažbine za utrošene kilovate, impulse, kubike hladne vode i sl. Ima dakle, nečega u tome kad se kaže da je vreme novac, jer uzročno-posledična veza ova dva izuma je više nego evidentna. Kako sve ima svoju cenu i artefakta pred vama su nisu ništa drugo nego iznajmljeni termini, na godinu dana, koji će emitovanim porukama pokušati da vas pridobiju za svoje ideje, svoje usluge, svoj proizvod itd. ..
(Pop D. Đurđev, književnik)