Традиција дуга седамдесет година

fiogf49gjkf0d


Претечом данашњег Урбанистичког завода Београда се сматра Урбанистички институт при Министарству грађевина Народне Републике Србије који је основан после Другог светског рата, иако су његови зачеци у институцијама XIX века као што су: Грађевинско одељење Попечитељства внутрених дела из 1862. године, а потом и из њега произашлог, Министарства грађевина са својим посебним одељењима из 1881. године.

Током шест деценија Завод је трансформисан више пута, а од 1999. године је организован као јавно предузеће чија је основна делатност израда урбанистичких планова, различитог нивоа и обухвата.

fiogf49gjkf0d

До 1948. године

Централна градска служба која се брине о уредности изградње, односно служба са посебним таквим овлашћењима, појављује се још 1945. године у Федеративној Народној Републици Југославији и то као Урбанистички одсек ИНО-а, чији је посао - припрема Генералног плана Београда. Исте године преусмерава се у Урбанистички институт НР Србије, који формално заживљава тек 1946. године, а већ 1947. године уступа место Урбанистичком заводу при Планској комисији Србије.

1948 - 1958. године

Године 1948. трансформише се  у Урбанистички завод ИОНО-а у слободнијем преводу - Урбанистички завод Београда, дакле са именом које данас носи. Овај Завод у току наредне две године припремио је врло запажен Генерални урбанистички план Београда -Идејни урбанистички план Београда, израђен 1948. године, под руководством арх. Николе Добровића, односно Генерални план Београда, усвојен 20. X 1950. године. Након овог плана делатност Завода прилично је утихнула, замрла.

fiogf49gjkf0d

1958 - 1974. године

Урбанистички завод града Београда, оформљен 1958. године, организација је од посебног друштвеног интереса. То својство Завод и данас има као јавно предузеће. У наредних петнаестак година вишеструко је увећан број запослених. Урађен је велики број планова укључујући и чувени - Генерални урбанистички план Београда, 1972. године.

fiogf49gjkf0d

1974 - 1992. године

1974. године урбанизам, схваћен као подврста друштвеног планирања са делатношћу која задржава префикс урбанистичке (генерални урбанистички план, детаљни, урбанистички услови, тј. услови за уређење простора) припада Заводу за планирање развоја града Београда, с тим што се управни послови ранијег Урбанистичког завода преносе у новообразовани Секретаријат за урбанизам, што ће остати до данашњег дана. И овај Завод живи све до 1986. године, када послови детаљног урбанистичког планирања и припреме урбанистичких услова одлазе на тржиште, а новоосновани Градски завод за планирање од урбанистичких послова задржава само област генералног урбанистичког планирања. Овакав Завод ће потрајати шест година - до 1992. године.

fiogf49gjkf0d

Од 1992. до данас...

1992. године Завод бива преузет у градску управу, па губи префикс - градски, и постаје Завод за планирање, са делатношћу претходног Завода. Крајем 1994. године настаје садашњи Урбанистички завод Београда, дакле поново - урбанистички, и поново са надлежношћу над припремом свих урбанистичких производа, да би крајем 1999. године добио и статус јавног предузећа. У односу на Урбанистички завод 1958-1974. године  изван Завода остају само управни урбанистички послови.