Београд кроз планове

fiogf49gjkf0d

Урбани лик модерног Београда

Сразмерно краткој историји постојећег градског насеља, намеће се ред размишљања који смо применили на едукативном календару, названомОд пограничног града до европске метрополе, који вам речју и сликом, стављамо на увид.

Како ли је град изгледао у дугим и великим раздобљима сачуваним у археолошким подацима? Локација винчанског раздобља и није београдска греда на ушћу Саве у Дунав, нити је римски каструм са војничким стратегијским решењима наметнуо лик потоњим градским насељима, а од средњевековног Београда остала је могућност реконструкције слика дворца, тврђаве и зграда уз тврђаву из времена када је Београд постао престоница српске државе – Београд деспота Стефана Лазаревића. То је класична слика града на брду у чијем подножју су велике реке. Након тога ће уследити слика градског насеља турског Београда са физиономијом живописног хаоса, са торњевима џамија као вертикалама, које су штрчале као симболи начина живота тадашњег становништва. Краткотрајна аустријска власт у 17. и 18. веку донела је, како су нам сачувале прелепе гравире из тог доба, мало више реда у ритму улица и кућа Београда.

На два хронолошка руба историје модерног Београда налазе се: План вароши у шанцу, Емилијана Јосимовића из 1867. године и Генерални план Београда 2021. године на (усвојен 2003. г.). Велико остварење модерних урбанистичких концепција везује се за ширење Београда преко Саве, али и за имена инжењера Ђорђа Павловића Коваљевског) и архитекте Николе Добровића. Велику панораму Београда (представити приближно са северне стране) чине две важне урбане компоненте и обележја: Просторни комплекс Београдске Тврђава, који је подељен на Горњи и Доњи град и парк Калемегдан и Земунска коса изнад старог дела града, Гардош са остацима тврђаве. На тим рубовима Београда подигнуте су две уочљиве вертикале: Мештровићев Победник на Калемегдану и мађарска миленијска кула на Гардошу, која је романтичном заблудом названа кула Сибињанин Јанка. На београдској панорами се истичу парк шума Звездара. Топчидерско брдо, Чукаричка падина, заталасано подручје према Авали, као и сама планина Авала, иако удаљена 18 км. На врху планине подигнут је Споменик незнаном јунаку, дело Ивана Мештровића, а до недавно је Авалом доминирао телевизијски торањ, који је срушен у НАТО бомбардовању 1999. године и сада се обнавља.

Кратка мирна раздобља, између великих историјских потресања које је град доживљавао у модерној историји, оставиле су многе градске целине недовршеним, плански или спонтано изграђена насеља у широком подручју града, железницом оковане обале, становање у солитерима на периферији, вечиту тему метро, али и град са бројним делима градитељске прошлости. На коси старог дела града и на њеним падинама, а нарочито дуж реке Саве, она упорно трају, одолевајући времену и промењивој урбаној вољи, као највреднији део лика града, који упркос свему достојно носи назив – метропола.

fiogf49gjkf0d

1867...

ЕМИЛИЈАН ЈОСИМОВИЋ (1821, Стара Молдава, Румунија – 1897, Сокобања, Србија) – први српски урбаниста
«Стари Београд (део у шанцу) како сада постоји и како би био регулисан», 1867. године.


План Вароши у шанцу Е. Јосимовића третира историјско средиште Београда обухватајући познате староградске четврти од Дунава према Сави: Дорћолски кварт, Варошки кварт и део барокне Београдске тврђаве са њеном еспланадом, која је у међувремену претворена у парковске површине: Мали Калемегдан, Велики Калемегдан, Доњи Калемегдан и Зоолошки врт.

На овај план се надовезује и разрада доњег потеза данашње Кнез Михаилове улице, који је 14. септембра 1868. године урадио Стеван Зарић разрадивши Е. Јосимивићев план.

fiogf49gjkf0d


1878...

Стеван Зарић, инжењер II класе Министарства грађевина
«План Београда удешен за потребе београдских основних школа. Саставио Стеван Зарић инжењер. Издање државне штам-парије 1878. године,
Размера 1 : 4000»
(Беч, Ратни архив Г Иб 56).


Први пројекат парковске површине у Београду, 1870. године на подручју еспланаде Београдске барокне тврђаве. До данас више пута незнатно преправљан (Историјски архив града Београда)

fiogf49gjkf0d


1903...

ЈОВАН БЕШЛИЋ
План Београда Удесио (Јован) Бешлић 1893. године. Размера 1:10 000
(Историјски архив града Београда).


Ситуација Старог гробља и околине. Српско гробље које је до 1826. године служило за сахрањивање житеља Београда, а налазило се у шанцу (данас простор иза Конака књегиње Љубице и Улице поп Лукине) пресељено је те године по налогу Кнеза Милоша Обреновића на Ташмајдан. «Министар унутрашњих послова Никола Христић издао је 1. јула 1883. године наредбу којом се 14. јула исте године забрањује сахрањивање на Ташмајданском гробљу». Правила за службу на Новом гробљу донета су 1886. године, када је на њему почело сахрањивање. План Вароши Београда, Канализациони одсек ОГ Београда, 1903. године. Размера 1 : 10 000 (Историјски архив града Београда).

fiogf49gjkf0d


1910...

ВАСА ЛАЗАРЕВИЋ, План града Београда престонице краљевине Србије. Израда општине београдске.
Размера 1:10 000, 1910. године (Народна Библиотека Србије).


На простору некадашњег напуштеног Турског гробља, а потом пијаце, израђена је регулација Велике пијаце, па је северо-западни део пијаце претворен у парковску површину (Краљев парк), а остатак је и даље служио као пијаца до 1927. године (Краљев трг). Пројектом арх. Милутина Борисављевића за Ограду студентског парка, 1929. године, цела површина некадашње пијаце је постала парковска.

fiogf49gjkf0d


1912...

АЛБАН ШАМБОН (Alban Chambon), француски архитекта белгијског порекла
(Varzi 1847. Varzy-Bièvre - ? )
План Вароши Београда, 1912. године (Архив Модерне архитектуре у Бриселу / Architecture Moderne Bruxelles) 


Шамбонов план је рађен на основу геодетског плана из 1909. године. Како је Албан Шамбон поборник тенденција историцизма, односно еклектицизма, он основну идеју за реконструкцију Вароши спроводи, реинтерпретациом прошлости и светског градитељског наслеђа. У односу на дотадашње предлоге Рејонске улице, Шамбонов план даје изузетно вредан предлог Кружног булевара, раскошних Османовских размера, јасно раздвајајући грађевински рејон од остале територије града.

fiogf49gjkf0d


1923...

ЂОРЂЕ КОВАЉЕВСКИGrigory Pavlovich Kovalyevsky (26. IV 1888, Јелисаветград (Кировграду), Русија - ?)
Генерални урбанистички план Београда из 1923. године. Размера 1:4000.


Генерални план је био израђен, а усвојен је на седници Општинског одбора 10. августа 1923. године, али без Додатка који се односи на Нови Београд. План је одобрио Министар грађевина 19. јула 1924. године. Додатак који се односи на Нови Београд представља типичан пример радиално-композитног решења. Након бројних конкурсних решења, после Другог светског рата, данашње решење представља типичан пример функционалистичко- композитне доктрине.

fiogf49gjkf0d


1927...

ЈОВАН И. ОБРАДОВИЋ, инжењер, инспектор Министарства грађевина
Генерални Регулациони план за град Београд из 1927. године. Размера 1:10 000.


План је израђен после многобројних дискусија и критика од којих су најзначајније: немогућност спровођења 2 дијагонална потеза на подручју Горњег дела Дорћолског кварта, као и знатна проширења дела Вароши: подручје Сењака, Дедиња, Лекиног брда итд. Том приликом је и утврђена и нова позиција Панчевачког моста.

fiogf49gjkf0d


1939...

Милица Крстић (девојачко Чолак-Антић 09.09.1887, Крагујевац-1964, Београд).
Генерални регулациони план из 1939. године. Размера 1:10 000.


У овом Плану налазимо (нажалост само шематизовано) последње урбанистичко решење околине храма, које су израдили аутори Дероко и Несторовић. Оно задржава исту концепцију из њиховог првог идејног решења, где је храм у средишту највећег слободног простора, којем се приступа кроз парковски обрађен део (Весна Матичевић, Уређење простора око храма Светог Саве, ГГБ књ. XXXВИИ, 1990, стр. 252).

fiogf49gjkf0d


1948...

НИКОЛА ДОБРОВИЋ (12. II 1897, Печуј, Мађарска – 11. I 1967, Београд), директор Урбанистичког института Србије, Главни архитекта града Београда, проф. на Архитектонском факултету у Београду.
Идејни урбанистички план Београда, израђен 1948. године, под руководством арх. Николе Добровића.


Израда Идејног генералног плана реконструкције Београда завршена је 30. IX 1948. године. Изради плана претходило је неколико саобраћајних студија свих видова саобраћаја (железнички, речни итд.) што је резултирало Генералном саобраћајном мрежом чије су основне карактеристике : за Старо језгро Београда, као један дијагонални потез – Османовска осовина Теразије-Славија –Светосавски плато – Аутокоманда – Железничка станица, да би други потез полазио од Новог железничког трга ка Аутокоманди и косо низ Врачарску падину, према Црвеном крсту, завршавајући се на Булевару краља Александра. Трећи зракасти потез управно на Железнички трг водио би према постојећем Панчевачком мосту. Кроз исти железнички трг паралелно са железничком трасом, пролази и магистрални саобраћајни потез према Новом Београду (данашња траса градског Аутопута Загреб –Ниш). Тако нереални предлози били су изложени жестокој критици због чега је арх. Добровић службено премештен на Архитектонски факултет у Београду.

fiogf49gjkf0d


1950...

МИЛОШ СОМБОРСКИ (1902, Сарајево – 1983, Сарајево)
Генерални план Београда,
Општи приказ генералног плана.
План је усвојио ИОНО 20. X 1950. године.
Размера 1 : 10 000.


Планом реконструкције централне зоне града, детаљније су обрађени поједини делови као: Трг Димитрија Туцовића, Трг Маркса и Енгелса (арх. Никола Гавриловић, /1914-1975/), Теразијске терасе (арх. Станко Мандић /1915-1987/) и Трг Републике (арх. Оливер Минић /1915-1979/).

fiogf49gjkf0d


1972...

АЛЕКСАНДАР ЂОРЂЕВИЋ (-------) МИЛУТИН ГЛАВИЧКИ (25. XI 1930, Тетово – 15. VIII 1987, Београд)
Генерални урбанистички план Београда,
План намене површина, 23. март 1972. године.
Размера 1 : 20 000.
Одлука о изради овог плана донета је на Скупштини града у другој половини 1969. године.


Ада Циганлија, као урбанистичка тема, предмет је урбанистичких дискусија још од расписивања међународног конкурса 1922. године, када је конкурсни рад «Урбс Магна» предложио Аду Цигналију као рекреативни центар. Међутим Додатак Генералном плану из 1923. године, ту планира индустријску зону Београда (на самом острву). Након бројних хидротехничких студија, за које је посебно заслужан инж. Миладин М. Пећинар, ГУП-ом из 1972. године донето је коначно - језерско решење: Спортско-рекреативни центар Ада Циганлија.

fiogf49gjkf0d


2002...

КОНСТАНТИН КОСТИЋ (1941, Београд)
Измене и Допуне Генералног урбанистичког плана Београда до 2002. године.
Размера 1 : 20 000.
Скупштина града Београда утврдила је Нацрт Одлуке ГУП-а
04. X 1984. године.


Излазак града на Дунав. Аутор урбанистичко-архитектонског концепта арх. Јован Мишковић (1933, Ада), консултанти арх. Весна Матичевић (1928, Сарајево) и Драгомир Дик Манојловић (1940, Београд). Основна идеје овог плана (дела Прве месне заједнице уз Дунав) јесте продужење постојеће историјске урбане матрице од Улице Тадеуша Кошћушког и даље пешачким проспектима Улица Јеврејске, Браће Барух, Цара Уроша, Дубровачке, Капетан Мишине.

fiogf49gjkf0d


2003...

ВЛАДИМИР МАЦУРА (1942, Београд) МИОДРАГ БРАЦА ФЕРЕНЧАК (1943, Златар, Хрватска).
Генерални план Београда 2021. године.
Размера 1:20 000 са повећаним нивоом уопштавања приказа пре свега због своје величине и организације града.
Објављен у Сл.листу града Београда 15. X 2003. године.


Велико и Мало ратно острво (у статусу претходне заштите, као резерват и/или предео изузетних одлика). Овај предео први пут, тек у овом плану, добија статус Гениус лоци Београда, односно Земуна, што у досадашњим плановима није било истицано. Овај план посредно одбацује идеју водоизворишта на самом острву, пошто је планом предвиђено да се Галијашка бара, мочварна депресија на Великом ратном острву површине 24 ха сачува, а да се зарасли мелиорациони канали очисте и продубе.